Алармантно: Србија прва у Европи по умирању од загађеног ваздуха – опасност и у кући

Као последица загађења, умире се од болести срца и можданог удара, а четвртина угрожених умрла је због карцинома и последица других болести плућа. Не убија нас само дим из фабрика, већ и из шпорета, упозоравају стручњаци.

Превремено годишње умре 175 људи на сто хиљада становника услед загађења коме је изложено, наводи се у истраживању, а према подацима исте организације из 2017. због загађења је умрло 12.317 људи од којих је за 9.902 смртоносан био загађен ваздух.

Алматни подаци – више од 6.000 смрти годишње од загађења

Александар Мацура из "РЕС Фондације" за Спутњик објашњава да нас не убија само загађени ваздух који удишемо напољу, већ и онај у нашим склоништима од загађења, у кућама.

"Веома често, када се говори о броју превремених смрти због загађења, мисли се само на загађење спољашњег ваздуха, иако је број превремених смрти који се приписује загађењу унутрашњег ваздуха најчешће приближно једнак броју умрлих услед загађења спољашњег", открива Мацура.

Организација у којој ради саговорник Спутњика годинама покушава да скрене пажњу на овај проблем, међутим, ова тема никада није била актуелна, а сада је скрајнута услед актуелне приче о новим великим загађивачима који су дошли у Србију.

Од чега људи умиру

Дуготрајна, али и кратокотрајна изложеност загађеном ваздуху доводи до смањене функције плућа, респираторних инфекција и погоршања код болесника који имају астму. Излагање трудница загађеном ваздуху повезано је с малом порођајном тежином беба, па чак и превременим порођајем.

"Суспендоване честице, мале честице које продиру у плућа и даље у крвоток одговорне су за највећи број превремених смрти. У Србији имамо загађење сумпорним оксидима, азотним оксидима, тешким металима. Ништа од тога није бенигно, потребно је смањити све врсте загађења, али честично је одговорно за највећи број смрти", објашњава Мацура.

Фондација у којој он ради нема услове за хемијске анализе, али су покушали да систематизују налазе који су јавно доступни, што није лак посао, јер се мало ко бави оваквим истраживањима, а пре свега, покушали су да укажу на то како да се боље информишемо у борби против загађења, то је први корак.

Мерити, мерити, мерити

Кампања "Мерити, мерити, мерити", дала је резултате, па је данас макар у том сегменту ситуација нешто боља.

"У последње четири године мерење је ушло у свакодневни речник новинара, мерачи загађења данас су у теретанама, фирмама, фризерским салонима, концентрација загађујућих материја је тема и на друштвеним мрежама и то је добро за почетак", каже наш саговорник.

Он наводи пример Америчке агенције за заштиту животне средине која се бави загађењем услед неефикасног сагоревања у шпоретима и пећима. Пулмолози и други стручњаци се озбиљно тиме баве, у Србији ова тема не постоји.

"Не постоје ни трагови таквих истраживања. Требало би покушати да видимо шта би могло да се учини да се прво у јавном здравственом дискурсу, односно у Институту за јавно здравље Батут ова тема унапреди. Још важније, она мора да уђе у ординацију, да разговор између пацијента и лекара који болује од неке васкулане болести или има проблем са органима за дисање, садржи и питање, како се пацијент греје, каквој врсти загађења ваздуха је изложен", каже Мацура и додаје да пацијент од лекара мора да добије практичне савете како да на кратак рок смањи негативне ефекте загађења на здравље.

Ниш схватио проблем

У Нишу, једном од најзагађенијих градова у Србији, многи су се због високе цене искључили са даљинског грејања, само 30 одсто домаћинстава користи услуге топлане. Уз саобраћај, који је такође велики извор загађења, препорука лекара да се често проветравају просторије, за Нишлије не стоји.

Као једну од мера против загађења ваздуха коју грађани могу да очекују у наредних неколико месеци надлежни најављују субвенцију, платиће половину укупног износа за замену шпорета на дрва и угаљ домаћинствима која желе да набаве котлове на пелет и природни гас или се поново прикључе на даљинско грејање.

Потрага за решењем у Нишу једна је од ретких светлих тачака када је реч о овој теми, нажалост, другим градовима са енормно прекораченим честицама које сеју смрт остаје само - мерење.

"Потребна је политичка воља и јасно разумевање да је оволико загађење недопустиво, да је здравље становништва угоржено - да људи умиру. У великом броју случајева загађење је повезано са неефикасном производњом електричне или топлотне енергије, али тешко могу да замислим да у Србији инспектор за заштиту животне средине улази у електрану и налаже њено гашење, јер прекорачује дозвољене вредности", каже саговорник Спутњика.

Он додаје да немамо довољну институционалну снагу да се позабавимо загађењем на тај начин, да је потребна свеобухватна јавна и политичка промена, пре свега у енергетици, јер одатле ипак долази највећа количина загађења, али и у индустрији.

Фасаде важније од ваздуха

Ваљево, Панчево, Ниш, Крагујевац, Ужице и Косјерић су градови у којима се према званичним подацима Агенције за заштиту животне средине удише "веома нездрав", "јако загађен" и "опасан" ваздух. Алармантно стање је у Смедереву и Бору, а не заостаје ни глави град, који је, са њавише становника изложен готово свим изворима загађења.

Град Београд покушава да донесе "План квалитета ваздуха" који је недавно био на јавној расправи.

Мацура додаје да је урађена мања измена Плана, али и да решење није једноставно, јер је проблем сложен, а задатак попут овога, да спустимо загађење до границе није испуњен више од 40 година.

"Ове године по први пут смо добили позив Министраства за заштиту животне средине за локалне самоуправе за пројекате за борбу против смањења загађења ваздуха јавног сектора и индивидуалних извора загађења. Укупан износ за целу Србију био је милион евра, а Београд је пре неколико дана издвојио два милиона за обнову фасада. Овај омер последњи пут сме да буде такав, ако желимо да се уврстимо у цивилизовано друштво. Фасаде не могу да буду два пута значајније од загађења из индивидуалних извора у целој Србији", истиче Мацура.

Он подсећа да Национална стратегија о заштити ваздуха у Србији, земљи у којој људи умиру од његовог загађења, не постоји, иако закон налаже да је мора бити. Србија још нема ни Катастар загађивача, први алат који треба да помогне у смањењу загађења.

Нова истраживања Светске здравствене организације указују да загађење ваздуха може утицати на дијабетес и неуролошки развој деце. Упозоравају да је важно обратити пажњу на стопу загађености ваздуха и трајање његовој изложености, али и присутност више фактора ризика истовремено, што је у Србији најчешће случај.