Позив за „преиспитивање аранжмана“ Билчик образлаже тиме да би се тако „смањиле дезинформације и појачали напори против таквих кампања чији је број порастао од почетка пандемије ковида-19“.
У извештају се „изражава забринутост због растуће зависности Србије од војне опреме и технологије из Кине, као и блиске политичке и војне сарадње са Русијом, укључујући континуирано руско присуство у Нишу“.
Билчик у свом извештају каже да „Европски парламент поздравља чињеницу да је чланство у ЕУ и даље стратешки циљ Србије и један од приоритета новоформиране владе, али и изражава жаљење због недостатка напретка у многим реформама и назадовања око питања кључних за приступање ЕУ“, преноси агенција Бета.
У Извештају, који је уз Предлог резолуције сачинио известилац ЕП за Србију Владимир Билчик, од Србије се траже „убедљиви резултати“ у важним областима попут правосуђа, слободе изражавања и борбе против корупције и организованог криминала, а Европска комисија позива се да измени начин извештавања како би се узело у обзир назадовање и послала јасна порука земљама у процесу приступања, укључујући Србију.
Нормализација са Приштином, предуслов за приступање ЕУ
У документу сачињеном на основу Извештаја ЕК о Србији, указује се, такође, да је „нормализација односа и за Србију и за Косово приоритет и предуслов за приступање ЕУ“ и да је кључна за обезбеђивање стабилности и напретка у ширем региону. У предлогу резолуције се позива на „активно и конструктивно ангажовање у дијалогу уз посредовање ЕУ ради постизања свеобухватног, одрживог и правно обавезујућег споразума у складу са међународним правом“.
Када је реч о дијалогу, такође се подвлачи позив на пуну примену свих већ постигнутих споразума укључујући успостављање Асоцијације/Заједнице српских општина, без одлагања. Спољнополитичка служба ЕУ (ЕЕАС) позива се да успостави механизам за надгледање и верификацију примене свих до сада постигнутих споразума и да о томе периодично извештава ЕП као и да пружи пуну подршку специјалном представнику ЕУ у дијалогу Београда и Приштине Мирославу Лајчаку.
Од влада Србије и Косова тражи се да се уздрже од акција које би могле довести до подривања поверења и угрозити дијалог.
У предложеном тексту поздравља се поновни ангажман САД и наглашава потреба да ЕУ и САД ојачају своје партнерство и координацију на Западном Балкану. Трансатлантска сарадња, наводи се, важан је чинилац стабилности у региону а ЕУ има водећу улогу као посредник у процесу нормализације односа Србије и Косова.
У том контексту додаје се да је ЕП обавештен о потписивању споразума о економској нормализацији између Србије и Косова 4. септембра 2020. у Вашингтону али се изражава жаљење због одредби у тексту које захтевају да Косово престане да тражи чланство у међународним организацијама.
Такође се наводи да би премештање амбасаде Србије у Израелу из Тел Авива у Јерусалим било противно ставу Еуропске уније о решењу спора Израела и Палестине по моделу две државе.
Србија мора да усклади спољну политику са ЕУ
Србија се подсећа на обавезу постепеног усклађивања са спољном политиком ЕУ, а власти Србије позивају се и да „осуде говор мржње, негирања ратних злочина и порицање геноцида у Сребреници“.
У Билчиковој резолуцији понавља се важност постепеног усклађивања српске са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, као услов за процес приступања, али и изражава забринутост због стопе усклађености Србије која је најнижа у региону. Примећује се да неки званичници и неки политичари и даље повремено дају изјаве које доводе у питање спољнополитичку оријентацију Србије и изражава забринутост и „због поновљене подршке Србије Русији у Генералној скупштини УН по питању анексије Крима“.
Поздравља се чињеница да се Србија ускладила са ставом ЕУ о председничким изборима у Белорусији, али се изражава забринутост што Србија није подржала санкције према званичницима те земље, као ни став ЕУ о новом закону о безбедности у Кини.
Бојкот избора, Скупштина, истраге о Крушику, Јовањици...
У Билчиковом извештају се изражава жаљење што је део опозиције бојкотовао изборе и истиче да, у светлу налаза мисије ОЕБС/ОДИХР, где се указује на недостатак плурализма и расцепканост политичке сцене у Србији, све политичке снаге, посебно власти, имају одговорност за унапређење изборних услова.
Истовремено се поздрављају иницијалне мере за међупартијски дијалог са Народном скупштином, уз посредовање Европског парламента, који ће „укључити све релевантне актере и проевропске снаге у Србији са циљем да се унапреде политичка клима у земљи и поверење широм политичког спектра“.
Такође се изражава жаљење због неприхватљивих вербалних напада и случајева говора мржње против посланика Европског парламента, посебно оних који представљају Парламент у односима са Србијом, и позивају се председник Народне скупштине и шефови посланичких група да се придржавају стандарда политичког дискурса.
Од Србије се траже „убедљиви“ резултати, укључујући ефикасне истраге у важним областима попут правосуђа, слободе изражавања и борбе против корупције и организованог криминала, посебно у случајевима од великог јавног интереса, попут Крушика, Јовањице и Телекома Србија, као и бољи резулати истрага.
Са забринутошћу се у извештају указује на наставак политичког утицаја у правосуђу и истиче потреба јачања заштите одговорности, професионалности, независности и укупне ефикасности правосуђа.
Са жаљењем се указује на погоршање слободе медија и повећање броја случајева употребе увредљивог речника, застрашивања, чак и говора мржње, према члановима парламентарне опозиције, независним интелектулацима, НВО, новинарима и утицајним појединцима, и од стране чланова владајућих партија.
Од српских власти се тражи да одмах предузму мере ради гарантовања слободе изражавања и независности медија, како би се обезбедиле одговарајуће истраге када је то потребно.
Комисија и ЕЕАС се позивају да јачању сарадњу и подршку цивилном друштву, невладиним организацијама и независним медијима.
Такође се осуђују сви акти насиља и указује да случајеви непропорционалне употребе силе од стране полиције током протеста у јулу 2020. захтевају посебну пажњу власти, укључујући последични недостатак сарадње полиције са правосуђем и јавним тужиоцем. Од српских власти се тражи да испитају све те случајеве.
Промене Устава Србије
У извештају се наглашава значај широких консултација о уставној реформи и жали што претходни сазив парламента није успео да усвоји уставне реформе чији је циљ јачање независности правосуђа.
У предложеном тексту се наглашава и „важност регионалне сарадње по питању ратних злочина и у истрази случајева несталих особа, укључујући појачане напоре у признавању и спровођењу судских пресуда о ратним злочинима, истраживању гробних места, одбацивању говора мржње и величања ратних злочинаца као и на пружању помоћи домаћим тужиоцима у привођењу починилаца правди“.
Власти Србије се позивају да осуде сваки облике говора мржње, кампање застрашивања и јавног одобравања и негирања геноцида, злочина против човечности и ратних злочина. Изражава се жаљење због тога што „поједини представници власти и политичари и даље поричу геноцид у Сребреници“.
Од Србије се такође очекује пуна сарадњу с Хашким трибуналом за ратне злочине, односно Међународним механизмом који га је наследио.
У извештају се позива на „јачање европске сарадње са Србијом по питању манипулативних дезинформација и сајбер и хибридних претњи чији је циљ да се подели друштво, дискредитује ЕУ и поткопа европска перспектива региона“.
Такође се поздравља континуирано учешће Србије у мисијама и операцијама у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике.
Прочитајте још:
