Поједине ћелије, како наводе научници у истраживању објављеном у „Сајантифик рипорту“, не само што су активне, већ могу и да расту.
Ради се о глијалним ћелијама, пратећим ћелијама у људском мозгу које не спадају у неуронске, већ користе за исхрану, заштиту и потпору неуронима и око њих образују мијелински омотач.
Овакве карактеристике глијалних ћелија, због којих су добиле надимак „зомби“ ћелије, открио је тим на чијем челу је био Џефри Леб, шеф одсека за неурологију на чикашком Медицинском колеџу Универзитета Илиноис.
„Већина студија претпоставља да се у мозгу све зауставља када срце престане да куца, али то није случај. Наши налази ће бити неопходни како би се тумачила истраживања људских можданих ткива, пошто овакве промене на глијалним ћелијама до сада нису биле прецизно установљене“, каже он.
Он објашњава да није изненађујућа активност глијалних ћелија после смрти.
„Глијалне ћелије су инфламаторне и њихов задатак је да „почисте“ околину после оштећења мозга, као што су недостатак кисеоника или мождани удар“, каже Леб.
Овакви резултати истраживања могли би да буду веома значајни у другим студијама које изучавају узорке мозга, јер научници, који се баве истраживањем неуролошких обољења, до сада нису узимали у обзир посмртну активност глијалних ћелија. Другим речима, истраживања неуролошких обољења сада ће бити знатно прецизнија, наводи РТ.
Али чак ни „зомби“ ћелије не живе заувек. Истраживање научника које је предводио Џефри Леб утврдило је да су глијалне ћелије активне 24 сата после смрти, а да се после тога не могу разликовати од можданог ткива које почиње да се распада.
Прочитајте још:
- Научници објавили: Када умре, човек је тога свестан
- Велики тест чувеног професора неурологије: Откријте колико је стар ваш мозак и како ради
- Од вакцине до рендгена за универзум: Топ 10 руских научних открића у 2020. години
