Унија послодаваца Србије у писму упућеном премијерки Ани Брнабић је таксативно набројала предлоге који се односе на ослобађање од појединих пореских обавеза, односно смањење неких, као и на укидање такси за најугроженије секторе да, како наводе, не би дошло до њиховог банкрота.
На питање може ли се извести та рачуница да ли би нас више коштало да помогнемо најугроженије секторе, попут услужних делатности, или би финансијски и социјално цена била већа ако би бројне фирме пропале и радна места била изгубљена, професор на Београдској банкарској академији, Божо Драшковић сматра да још има простора да држава реагује.
За помоћ државе још има простора
Један начин интервенције је кад држава то чини из буџетских прихода или задуживањем како би ублажила негативнре ефекте на привреду и одрживост појединих сектора.
„Други аспект који, нажалост, није коришћен је да држава интервенише пореским ослобађањем појединих грана, што је и предлог Уније послодаваца, али би ту ваљало бити селективан. То је сасвим могуће и сасвим је прихватљиво. То значи да држава не прерасподељује новац, него директно ослобађа од фискалних и парафискалних намета“, истиче Драшковић.
На тај начин ће, сматра он, држава дати ваздуха и простора економији да опстане. Овај економиста, при том, инсистира на селективности.
„Свакако, захтев за смањење или ослобађање од опорезивања добити није прихватљив. Ако неко ако оствари добит и у датим околностима треба да плаћа порез. Међутим, ако ви смањујете пореске захвате на поједину врсту робе и услуга, онда је то прихватљиво“, сматра наш саговорник.
Сагледати и парафискалне намете
Предлог Уније послодаваца да пореска стопа на додату вредност буде смањена са 20 на 10 одсто за поједине секотре, он види као прихватљив и могућ. Уз то, додаје да треба сагледати и парафисклане намете где такође постоји простор за помоћ привреди.
„Узмите само да су еколошком таксом и таксом за коришћење јавних добара парафискално оптерећени сви без разлике и то од малих предузетника до великих предузећа па тако и она која нису загађивачи животне средине. Што би била загађивач једна радња из области услуга која не емитује угљендиоксид, а она је на бази очекиваних прихода опорезована тим парафискалним наметом“, пита се Драшковић.
Простор за директна ослобађања преко пореских олакшица дакле постоји, закључује он, али и напомиње да би држава требало да изведе рачуницу по секторима колико би је коштало то ослобађање од пореза, а колики би то ефекат био за привреду и на који временски период.
Подсећајући да још не знамо ефекте неких мера из првог пакета помоћи попут директне помоћи која је ишла преко Фонда за развој, Драшковић истиче да је то генерално проблем.
Мерити и ефекте мера
Предузете мере би требало мерити после три месеца, шест месеци да бисмо могли да видимо да ли су оне биле добре, да ли је интензитет њихов био добар и коју су крајњи ефекти. А јасно је шта би ти крајњи ефекти требало да буду - очување радних места, очување пословања и заштита ресурса, односно производних капацитета који могу да се активирају након што панедмија ковида прође и све што се уз то дешава, каже Драшковић за Спутњик.
Унија послодаваца Србије је у писму упућеном премијерки Брнабић Влади Србије предложила смањење пореза на додату вредност за храну и пиће на 10 одсто у оквиру обављања делатности хотелијерства и угоститељства, као и ослобађање плаћања пореза на добит за најугроженије секторе којима је у протеклом периоду био забрањен рад.
Тражено је, такође, одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде за делатности којима је у протеклом периоду рад био ограничен, односно отежан, а ослобађање плаћања доприноса и пореза на зараде за делатности којим је био забрањен рад.
У Унији послодавца сматрају да би они којима је био забрањен или ограничен рад требало да буду ослобођени плаћања такси за коришћење простора на јавној површини, попут летњих башти.
