Бог, лопта и Србија — све што треба једном дечаку из народа да заплаче од среће

Бог – лопта и Србија били су све што је потребно једном дечаку из народа да исто вече заплаче од среће, а свега четири и по месеца пре тога плакао је, али од туге!

До тада, небројано пута херој Србије омануо је „с креча“, када је било најважније у финалу баража против Шкота за одлазак на Европско првенство.

Наместило се да баш он промаши у пенал лутрији, што га је разнело, сломило на емотивном и психолошком плану...

Повлачење у дубоку илегалу, пуштена брада, три непроспаване ноћи и помињање Бога у разговору за Спутњик.

„Спремаш се да постанеш херој када излазиш на терен, узимаш лопту да изведеш пенал, а догоди се супротно. Али, нека сам ја промашио, ако је неко морао да буде трагичар и промаши, нека сам то био ја. Бог је имао друге планове“, поручио је Митровић недавно у опширном интервјуу за Спутњик.

И? Није погрешио када је помињао свевишњег и друге планове... После само две утакмице на новом почетку Србије предвођене новим селектором Драганом Стојковићем Пиксијем, Митровић је експлодирао! Поново је онај стари и терорише противничке одбране, голмане и мреже.

Три гола у два меча - са Републиком Ирском (два поготка) и Португалијом (један) била су довољна да обори рекорд Стјепана Бобека и осами се на врху вечне листе најбољих стрелаца националног тима са 39 погодака.

Брзо је Бог показао 26-годишњем момку рођеном у Смедереву какве заправо планове има за њега.

Јер, Митар је рођени борац, херој, гине у сваком мечу за Србију откако је дебитовао у Бриселу 7. јуна 2013. године у поразу од Белгије 2:1.

Иако у том тренутку изузетно млад, свега 19 година, врућег темперамента и „луде главе“, упадљиве кратке фризуре с плавим печатима, није му  дуго требало да скрене пажњу јавности и умећем на терену.

Првенац је постигао у великом дербију са љутим ривалом Хрватском 6. септембра 2013. године, у мечу који је окончан без победника 1:1, а обележио га је између осталог и крвнички старт Јосипа Џоа Шимунића над Миралемом Сулејманијем „награђен“ директним црвеним картоном.

Интересантно, правду на поменутом двобоју две репрезентације које су некада чинили једну државу и један тим, делио је Феликс Брих, који ће касније бити у центру пажње и начиниће огромну неправду према Србији и Александру Митровићу.

Погађате, реч је о Мундијалу у Русији 2018. године када немачки арбитар није досудио чист једанаестерац над Митроголом у утакмици Србије и Швајцарске у групној фази.

Оборен је тада Митровић рвачким захватом, не једног, него двојице дефанзиваца „сајџија“, а изостала је реакција и најстрожија казна за Швајцарце, која би вероватно „орлове“ одвела у нокаут фазу СП, овако су то били Шаћири, Џака и екипа...

Али, ни тада није клонуоо дечко из народа, који је плакао од среће 27. марта на трави Маракане, док је давао изјаву после ремија са Португалијом (2:2) у другом колу квалификација за Светско првенство, пошто је после 65 година оборио рекорд чувеног Стјепана Бобека.

​Како је Митровић сам поручио после утакмице, док су га ломиле емоције и сузе саме кренуле, није био оптерећен обарањем рекорда.

„Нисам био оптерећен. Једноставно, знао сам да ћу да срушим рекорд кад-тад. Али тај осећај када је лопта ушла у гол је невероватан... Мислим, стојим сад пред вама, дао сам гол, пролазе ми слике кроз главу још из детињства. Феноменалан осећај. Мени је репрезентација и представљање своје земље највећа част. Да срушим рекорд који је стар 65 година о коме сам сањао као дете...“, поручио је Александар, док је рукама трљао очи из којих су потекле истинске сузе радоснице...

„Извините, ја обично нисам емотиван, али стварно... Феноменалан тренутак за мене. Стојим овде испред своје породице, од које вечерас нема поносније и часније“, рекао је херој и нови рекордер Србије по броју голова Митровић.

​Јасно је да је интернет експресно био затрпан текстовима о Митровићу, баш као и друштвене мреже, а да му се телефон усијао од порука и позива због честитки.

Ни Британци нису остали имуни на Митровићев рекорд, као ни његов матични клуб Фулам у којем тренутно незаслужено пролази кроз тежак период, јер му менаџер Скот Паркер не пружа шансу, већ „звер“ од нападача држи на клупи!

​Некадашњи голгетер Партизана и Андерлехта му је показао да опасно греши, мало му недостаје да достигне бруталну форму. Такође, није заборавио да постиже голове, само је услов свих услова да се нађе на травнатом терену и да се верује у његове неоспорне фудбалске и људске квалитете.

А голови? Они ће доћи сами од себе, јер Митар је херој, један од лидера и једини који се налази на врху вечне листе најбољих стрелаца Србије са 39 погодака.

Нема дилеме да би већ утакмица са Азербејџаном 30. марта могла да допринесе побољшању рекорда момка из Смедерева, који је пре свега десетак година у граду Деспота Ђурађа на  Дунаву, бодрио Партизан, а сада је златним словима исписао историју српског фудбала, и све оно што је као клинац сањао.

Јер, то је Митар, који у сваком мечу гине за дрес с националним грбом, гладан голова и победа, а народ то цени и поштује и обожава га.

​„Нема већег Србина од Митровића у репрезентацији. Не постоји играч који гра срчаније од њега“.

„Прави Србин, воли те нација од свега срца“.

„Е, овако се игра за дрес Србије. Ти си лице правог Србина, Митре цела Србија те воли“, само су неки од коментара на рачун новог рекордера на друштвеним мрежама.

Ех, да је Србији 11 Митровића на терену, где би нам крај био. Овако, уздамо се и у овог једног да ће нас одвести на Светско првенству у Катару наредне године, где нам је по квалитету свакако и место. 

► Огласио се судија којег слави Србија – због Роналда је направио нову грешку!

► Вратио се пенал против Швајцарске... Браво, Србијо, хвала судијо!

► Пикси открио за Спутњик ко мења Миленковића, и како се стиже до Катара