Пораст вредности иридијума далеко је надмашила раст биткоина од 85 одсто. Његова цена попела се на 6.000 долара за унцу (мање од 30 грама), што га је учинило више од три пута скупљим од злата. До скока је дошло због поремећаја у снабдевању у протеклих годину дана, те растуће потражње на пољу производње електронских екрана, у којој се користи.
Иридијум у Србији
Иако се Србија до сада није бавила експлоатацијом иридијума, наша земља би могла да почне да га производи, заједно са другим елементима из платинске групе, платином, паладијумом, осмијумом, рутенијумом и родијумом, јер за то постоје геолошки услови.
Елементи из те групе немају своје руде, већ се добијају као нуспродукти, обично из лежишта гвожђа, бакра, никла и кобалта, од онога што остане након технолошке прераде главних минералних сировина.
„Сва та лежишта би примарно била лежишта гвожђа, никла или кобалта, која имамо на неколико места у Србији. Потенцијална лежишта где би могла да се експлоатише ова група елемената су око Краљева, Аранђеловца, Трстеника... То би имало врло велики значај“, предочава за Спутњик геолог из Геолошког завода Србије Предраг Мијатовић.
Иако се у природи налази у малим количинама, та група елемената има веома широку примену због својих значајних карактеристика. Иридијум се претежно користи у електротехници и медицини. Од њега се праве медицински инструменти, специјални ножеви и резни алати, високоотпорне жице, предмети са великом отпорношћу на топлоту...
„Добијање ових елемената је ’џабе‘, зато што је главни метал покрио све трошкове и зараду. Ово је све чиста зарада. Метале платинске групе елемената сте добили ’џабе‘, а имају цену на светском тржишту“, истиче Мијатовић.
Са тржиштем које је много мање од оних која имају његови познатији сестрински метали, питања производње могу имати велики утицај на цене иридијума. Њиме се не тргује на берзи или путем фондова. Купци на мало ограничени су на неколицину дилера, а неколико главних инвеститора који улажу у њега одлазе директно код произвођача.
Дуг и сложен процес
Пре отварања рудника и почетка експлоатације неопходно је урадити, пре свега, геолошка, а потом и технолошка истраживања.
„То је један врло сложен и компликован процес, од почетка геолошких истраживања, преко отварања рудника, до прераде руде и добијања метала. Кроз многе фазе мора да се прође како би на крају све то било и еколошки исправно. Нормално, нигде нема стопроцентне еколошке ипсравности и сигурности“, напомиње Мијатовић и додаје да постоје начини да се загађење сведе на минимум.
Тај процес трајао би најмање седам година, до стварања услова за почетак експлоатације. Осим истраживања и рудника, за експлоатацију је потребна и посебна технологија, коју Србија тренутно нема.
Недостаје и континуитет у истраживању платинске групе елемената. У протеклих осамдесетак година, вршена су само повремено и то у оквиру истраживања домаћих лежишта гвожђа, никла и кобалта, предочава Мијатовић:
„У врло великим временским размацима су трајала истраживања, па се онда објављивао понеки податак – нађена платина овде, нађен иридијум онде... Ми имамо неке податке у истраживањима на територији Србије. Ти резултати, с геолошког становишта, упућују на то и дају оправдање за кретање у озбиљније истраживање платинске групе елемената“.
Део привлачности иридијума долази због ограниченог улагања у производњу платине, која се у великој мери користи у ауто-катализаторима, док инвеститори вагају потенцијално повећање потражње за платином и нове технологије базиране на водонику.
Иридијум је најраспрострањенији у Русији, Јужној Африци и Канади, а има га и у Јужној Америци. У свету се најчешће експлоатише из лежишта бакра и никла.
Прочитајте још:
