Скандал и брука: Коме је пало на памет да „понуди“ милијарду за Роналдову траку

Гестом једног хуманог човека који је траку ставио на хуманитарну аукцију, револт једног од највећих фудбалера данашњице, претворио се у наду за излечење шестомесечног дечака Гаврила Ђурђевића из Крагујевца.

Капитенска трака Роналда открила је бруку и у Србији

Цела Србија с одушевљењем је пратила како расте цена капитенске траке Кристијана Роналда коју је он бацио у траву, јер му није признат гол за победу Португалије против Србије.

Сви су желели да верују да су цифре које су прешле 1,28 милијарди динара реалне, али Фондација „Заједно за живот“ и сајт за продају „Лимундо“ обрисали су баснословне понуде за траку након провере легитимности појединих понуда.

Шта је у мислима онога ко је могао да се на овакав начин игра са нечијом судбином питали смо проф др Срђана Милашиновића, професора Криминалистичко - полицијског универзитета, који, између осталог предаје и социологију са социјалном патологијом. Он пре свега каже да је, као човек, ужаснут овим скандалом.

„Ово што се догодило доживљавам као атак на традиционално српско биће. Хуманизам је у бићу нашег народа, погледајте само последње догађаје, међу првима смо након земљотреса у Италији послали помоћ једној земљи Европске уније, реаговали смо на земљотрес у Хрватској, а последња је акција са вакцинама. Ово што се догодило је заиста пљување на етички корпус српског народа. Ужаснут сам“, каже Милашиновић.

Он додаје да се, како каже, ниво социјалне патологије коју је донео 21. век, потпуно манифестовао у овом случају, али и многим другим негативним појавама.

„Наравно, то није феномен Србије, то су догађања која прате свет на глобалном нивоу, то није наш спецификум, али случај Роналдове траке открива нови ниво социјалне патологије који указује да институције друштва треба да реагују. Ово не могу објаснити ничим другим до моралном инсуфицијенцијом и болешћу, појединаца, наравно. То не сме да се рефлектује на читаву популацију“, истиче Милашиновић.

Криза као начин живота

Социолог проф др Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука готово да није изненађен овим скандалом. Он каже да дуго живимо у различитим кризама, да је криза начин живота у Србији, да су у њој одрасле генерације, те да је наше сећање на живот у другачијем систему јако избледело.

„По правилу, лакше се изађе из економских, социјалних проблема, него што кризе утичу на менталитет и вредности људи, односно на оно што се зове њихов интегритет и доживљај других. Наравно да смо, поготово сад са пандемијом која траје неограничено и иде на то да разара људске контакте, ишли ка томе да постанемо све фокусиранији на себе, да живимо у некој врсти ’его трипа‘, а у њему неке врсте солидарности нарочито нема“, каже Стојиљковић.

Он додаје да је солидарност генерално пала, да нека истраживања показују да овакве акције, иако њихов резултат одушеви јавност, прихвата исподполовична већина грађана.

Сви би да буду маркетиншки пројекат

Стојиљковић истиче да нас је до случаја капитенске траке у великој мери довела и маркетизација и медијализација политике, од врха државе до локала. Тај модел присутан у јавном животу, свакога ко држи до себе довео је, каже, до тога да покушава да од себе направи маркетиншки пројекат.

„Ова врста презентације и самопрезентације, нажалост, дешава се и око хуманитарног рада. Имали смо и фондације које су се показале као нешто што је био профитни интерес, а не брига за судбину људи. Нестала је политичка и свака друга одговорност за оно што други очекује, нестала је с кризама и навалом популизма. То је планетарни проблем. Видели сте, уосталом, кад један велики државник за другог, на потпитање, је ли он убица, каже да јесте“.

„Необавезни клик“

Стојиљковић додаје да се ипак нада да иза скандала са капитенском траком Кристијана Роналда стоји неко ко је можда „необавезно кликнуо“, рачунајући да ће тиме да подигне вредност коју ће нудити други.

„Ово нам је свима наук да се запитамо, да кренемо од себе, па и ја се питам које вредности сада дели генерација моје млађе ћерке? Шта смо им оставили као нешто што је трагање за срећом, једнакошћу, солидарношћу? Јесу ли то неке вредности или искључиво - самопромоција“, истиче овај социолог.

Шамар који може да отрезни

И његов колега са Криминалистичко – полицијског универзитета сматра да је ово шамар друштву који може имати и добре последице, ако се случај истера до краја.

„Ово је шамар свима нама, шамар српском народу, његовим исконским тежњама за солидарношћу, помоћи, хуманизмом у најширем смислу. Институције у сваком случају треба да реагују, добро сам упознат са ситуацијом и знам да је то могуће. Министарство унутрашњих послова поседује техничка средства којима може да препозна починиоце овог крајње неморалног дела“, каже Милашиновић.

Како Спутњик сазнаје у Министарству унутрашњих послова, полиција за сада нема пријаву о овом кривичном делу.

„То не значи да Тужилаштво за високотехнолошки криминал неће реаговати, било по пријави грађана или људи коју су директно укључени у ову акцију“, речено нам је у МУП-у.