Овако у ауторском тексту за РТ пише Мајкл Мек Кафри, писац и филмски и културни критичар из Лос Анђелеса.
„Борба та два чудовишта говори о егзистенцијалном интернационалном сукобу нашег времена, правећи у исто време добар филм, али шаље и сигнал да се Холивуд коначно буди у пост-ковид свету“, наводи Мек Кафри,
Како додаје, филм „Годзила против Конга“, који је режирао Адам Вингард, направила је велики успех на благајнама биоскопа од почетка емитовања прошлог викенда.
Овај филм је четврти у франшизи која је покренута 2014. године „Годзилом“, а уследили су „Конг: Острво лобања“ (2017) и „Годзила 2: Краљ чудовишта“ (2019).
Мек Кафри наводи да филмови о чудовиштима приказују митове који изражавају дубље истине о свом времену и месту и велика су прилика за дубоке метафоре и алегорије.
„На пример, први филм о Кинг Конгу из 1933. године је алегорија о колонијализму и ропству, јер су главног јунака из његове тропске домовине украли странци и одвели га у ланцима у Америку како би га експлоатисали за профит. Филм о Годзили из 1954. године, снимљен у Јапану, био је метафора страхота нуклеарног оружја и америчког империјализма, као и отелотворење стрепње изазване нуклеарним добом“, наводи аутор.
Како објашњава, будући да се мењају времена, мења се и метафоричко значење филмских чудовишта.
„Кинг Конг је израстао у јунака који, бар у америчким очима, представља САД. Он је примат, топлокрвна и животиња великог срца, која свирепо штити све оне које воли, а Американци су довољно у заблуди да виде себе и своју нацију у његовим позитивним квалиутетима“, пише Мек Кафри.
И појам Годзиле променио се временом.
„Годзила се трансформисала из гуштерастог зликовца у хероја, па недавни филмови приказују хладнокрвно чудовиште као чувара хуманости и животне средине“, објашњава амерички критичар.
Подвлачи да у том контексту, филм „Годзила против Конга“ подсећа на „алегорију преласка из униполарног света, у ком су САД једина светска суперсила, у мултиполарни, где су Кина и САД једнаки, а Годзила представља прву земљу у својој жељи за глобалном доминацијом, а Кинг Конг другу у покушају да се избори и очува свој примат“.
„Филмски доказ за то је да је амерички фаворит Конг главни протагониста у причи, а америчка војска се бори на његовој страни у бици чудовишта. У знак потврде статуса и моћи Кине, Годзила доказује свој примат тако што натера Конга да се потчини, а потом збрише америчку морнарицу кад победи Конга“, каже Мек Кафри.
Према његовом мишљењу, упадљиво је и то што су аутори филма борбу два чудовишта, која је врхунац филма, сместили у Хонгконг, који представља две потпуно различите ствари за два највећа тржишта на која рачуна филм - кинеско и америчко.
„За Американце, то може да симболише како се Конг (САД) бори за демократију против кинеске тираније. У Кини, то се може посматрати како је тај град колатерална штета у широј борби против империјализма Запада“, наводи амерички аутор и закључује да крајем филма у ком и Конг и Годзила избегавају да буду понижени и осећају се победнички, „Холивуд заправо жели да се додвори и остане у милости публике на два највећа тржишта, кинеском и америчком.
„Филм се може интерпретирати и тако да треће чудовиште у њему, Мехагодзила, представља корпоративне гиганте технолошког света који покушавају да владају свима, те да Конг (САД) и Годзила (Кина) морају да раде заједно како би зауставили наизглед свемоћног глобалног технолошког бехемота. Узимајући у обзир да технолошка индустрија, америчке и кинеске власти, те Холивуд, изгледају као зло троглаво чудовиште Гидора и раде усаглашено како би згртали профит, моћ и ширили пропаганду, та интерпретација није баш убедљива“, тврди Мек Кафри и додаје да можда „превише учитава ствари у један систем забаве и обичан филм о чудовиштима“.
„Гледајући са уметничке стране „Годзила против Конга“ није „Грађанин Кејн“, већ филм о чудовиштима који је забаван, нарочито у поређењу са његовим претходницима из исте франшизе, који су били разочаравајући“, пише амерички критичар, објашњавајући да је филм добро снимљен и када су у питању сцене борби, визуелни ефекти и други занатски детаљи.
„Филмском бизнису не би смело бити небитно да ли је „Годзила против Конга“ добар филм или шта значи, али му је сигурно битно то што је зарадио 123 милиона долара са страних тржишта током премијерног викенда. То значи да се холивудска звер буди из пандемијског сна и поново је спремна да се вуче преко целог света, ширежи свој малигни утицај. Америчка и кинеска влада биће одушевљене што се у игру вратило њихово поуздано и савитљиво холивудско пропагандно чудовиште“, закључује амерички критичар.
Прочитајте још:
