Планирана за 2023. годину, вежба „Орион“ је дивизијска вежба пуног обима која ће трајати неколико дана. Биће укључен читав низ француских војних капацитета у обиму која није тестиран деценијама.
„Орион“ ће обухватити вежбе на командном месту, хибридне сценарије, симулационе вежбе и вежбе са ватром. У вежби би требало да учествује око 10.000 војника, ваздухопловство и, у одвојеним секвенцама, морнарица. Вежби би могле да се прикључе и белгијске, британске и америчке снаге.
Постоје и друге назнаке да су француске оружане снаге усред генерацијске трансформације. У јануару је генералштаб у тишини основао десет радних група за испитивање спремности земље за рат високог интензитета, пише Економист, преноси РТС.
Француски генерали рачунају да имају десетак година да се за то припреме.
Групе покривају све, од несташице муниције до отпорности друштва, укључујући и то да ли су грађани „спремни да прихвате ниво жртава какав никада нисмо видели од Другог светског рата“, каже један учесник.
Баук рата великих размера сада је толико раширен у француском војном промишљању да сценарио има своју скраћеницу: ХЕМ или хипотеза вежбања (хипотеза о великом ангажовању). Претпостављени противници су неименовани, али аналитичари не указују само на Русију, већ и на Турску или северноафричку земљу.
То представља сеизмички помак за француске снаге. Пре тридесет година углавном су се бавили мировним операцијама.
Припрема за опаснији свет
Током протекле деценије окренули су се сузбијању побуна и антитероризму, у иностранству (операција Баркхане у Сахелу) и код куће (операција Сентинел). Али, у својој стратешкој визији за 2030, објављеној прошле године, генерал Тијери Буркхард, шеф француске војске, позвао је на припрему за сукоб држава високог интензитета.
„Апсолутно се морамо припремити за опаснији свет“, рекао је недавно генерал Буркхард за Економист. За то је потребно оно што он назива „очвршћење“ копнене војске.
Француска војска тренутно има 5.100 војника стационираних у Сахелу. Будуће операције „могле би да укључују бригаде или дивизију“, што значи 8.000-25.000 војника.
Потреба за променом обима током наредне деценије, каже генерал, захтеваће мешавину реформи – захтевније запошљавање, улагање у модерну опрему, једноставније организационе структуре како би војска постала спретнија и пооштрена обука за велики сукоб.
„Бићемо тестирани све бруталније. Морамо ово да схватимо“, рекао је Буркхард.
Буџет за војску повећан за 46 одсто у односу на 2018.
Када је Емануел Макрон изабран за председника 2017. године, оружане снаге су у почетку сумњале у његову посвећеност издвајању за војску. Након што је наметнуо рунду краткорочних резова, јавно је ушао у сукоб са генералом Пјером де Вилијерсом, тада шефом управника генералштаба, због чега је Вилијерс поднео оставку.
Међутим, од тада је Макрон одржао предизборно обећање да ће уложити велика средства у француску војску.
Буџет за одбрану за период 2019-2025. значајно је увећан, уз годишњу потрошњу од 50 милијарди евра до краја периода, што ће тада бити 46 одсто више у односу на ниво из 2018. Буџет омогућава војним планерима да размишљају унапред, купе опрему и реорганизују се.
„Први пут се сећам да се разумно уклапамо између планских докумената и додељеног буџета“, каже Франсоа Хејсбур из Фондације за стратешка истраживања у Паризу.
То, такође, значи да Француска сада испуњава обавезу НАТО-а да потроши најмање два одсто свог БДП-а на одбрану.
Модернизација и програм „Шкорпион“
Суштина француске војне модернизације је програм „Шкорпион“, пројекат вредан 6,8 милијарди долара за замену практично сваког фронталног моторизованог и оклопног возила у војсци, надоградњу тенка „Леклер“ из деведесетих и њихово повезивање преко нове дигиталне мреже.
Идеја је да прва потпуно опремљена бригада „Шкорпиона“ буде спремна до 2023. године. Реми Хемез, француски официр и истраживач, каже да ће се за 15 година између 2010. и 2025. године опрема војске променити више него што се променила у четири деценије између 1970. и 2010. године.
У многим аспектима приступ Француске будућем рату разликује се од технолошке визије коју је недавно открила Британија. Док Британија смањује трупе и оклопна средства, Француска задржава 60 одсто више војника него што Британија планира и 50 одсто више тенкова. Прибављање и наоружавање дроновима било је релативно споро.
„Технологија није 100 одсто ефикасна“
„Постоји велики ризик од заостајања како се аутоматизација на бојном пољу убрзава“, упозорио је извештај Института „Монтањ“.
Заиста, француски официри имају тенденцију да буду скептичнији од британских или америчких да ће технологија трансформисати бојно поље.
„Технологија никада није 100 одсто ефикасна. Војници морају увек бити у стању да се боре на примарни начин... Када технологија више не функционише“, упозорава генерал Буркхард.
То не значи да Француска игнорише нове домене рата. Свемир је посебно приоритет. У септембру прошле године француске авијације постале су „Ваздушно-космичке снаге“, претходно успоставивши нову војну свемирску команду у Тулузу.
Француске оружане снаге шире своје информационо деловање и сајбер могућности.
Како Француска почиње да припрема своје оружане снаге за све те нове облике ратовања, постоји низ озбиљних изазова.
„Искуство Сахела“, каже генерал Буркхарт, „несумњиво је права снага“.
На огромном подручју полусушног грмља, војници и специјалне снаге учествују у борбеним операцијама високог ризика, које су и технички и тактички изазовне. Француска војска пријавила је 57 смртних случајева од 2013. Ипак, Баркхан је крајње асиметричан сукоб, у којем Французи уживају надмоћ у ваздуху, без ометања комуникација или претњи од беспилотних летелица, пројектила или сајбер напада.
Све већа заокупљеност југом
Други проблем је што се француске снаге повлаче у неколико праваца одједном. Средином марта десетак француских тенкова, 160 оклопних возила и 300 војника стигло је у Тапу у Естонији. Они представљају најновији француски допринос борбеним групама НАТО-а стационираним у Пољској и балтичким државама.
Заправо, војно особље претпоставља да би будући ангажмани били заједнички са савезницима – ако не са НАТО-ом, онда барем са САД или коалицијом оних који то желе.
Ти напори ка модернизацији у складу су са НАТО приоритетима и жељом Макрона да Европа ојача своју аутохтону одбрану, мада се Француска и други и даље ослањају на америчку подршку за кључна средства која омогућавају ваздухопловну и противваздушну одбрану.
Константно присуство морнарице у Индо-Пацифику
Поред источне Европе, Француска је све више заокупљена и југом. У источном Медитерану, Француска и Турска су дошле у сукоб око Либије, Сирије и Кипра, што је приморало француског председника да пошаље прошлог августа два ратна авиона и фрегату у грчке воде.
Француска је, такође, дубоко умешана у Индо-Пацифик, где у њеним прекоморским територијама живи 1,6 милиона француских држављана и где се налази 7.000 њених војника. Морнаричко присуство Француске је непрекидно у том подручју.
Ствар је у томе што француска морнарица има само 15 бродова који ће се бавити свим тим питањима, истиче адмирал Пјер Вандијер, шеф француског поморског особља.
„Сви ми Европљани смо на танком леду. Можемо развући снаге између доброг рада на Атлантику, доброг рада у Средоземљу, доброг у Заливу и доброг рада на Индо-Пацифику“, казао је Вандијер.
Приоритет између њих више није посао оружаних снага, каже он, већ „политичка одлука“ за председника Макрона или његовог наследника.
„Морамо донети одлуке, то је сигурно“, нагласио је Вандијер.
