Лични подаци нешто више од пола милијарде корисника „Фејсбука“ из 106 земаља „процурили“ су на једном хакерском форуму. Међу подацима се наводно налазе бројеви телефона, имена, локације, датуми рођења, биографије, и-мејл адресе...
Из „Фејсбука“ су саопштили да је до сигурносног пропуста дошло још 2019. године и да су том приликом подаци украдени, али и да је тај проблем решен. С друге стране, иако је „рупа закрпљена“, инострани експерти тврде да „процурели“ подаци могу да буду искоришћени за крађу идентитета, преваре преко интернета, друштвени инжењеринг или хаковање.
„Цурење“ личних података из „Фејсбука“
Крађа таквих података је, потврђују домаћи стручњаци, изузетно велики проблем, због тога што могу да се злоупотребе за крађу новца, „упадање“ у „Фејсбук“, и-мејл и банковне налоге...
„Проблем је што доста система за двостепену верификацију ради управо по принципу стизања кода на број телефона путем СМС-а, како би се неко улоговао. Неко би могао да пријави број телефона, да би га лажирао, па да покуша да преузме ’Фејсбук‘ налог, тако што ће да пресретне ту поруку, мада је то мало теже урадити у условима мобилне телефоније. Неко може да искористи те телефоне да позове те људе и да проба да их превари да прођу кроз некакву процедуру да би ’ресетовали лозинку‘, а заправо тиме долази до њихових података и преузима им налог“, предочава опасности за Спутњик стручњак за сајбер-безбедност проф. др Игор Франц.
Проблем је и што људи често користе исте шифре за различите налоге и дуго их не мењају, што повећава ризик да њихови налози буду хаковани.
„Многе ствари су сада увезане. Могу да им украду лозинке. Ако се то деси, могу да добију приступ другим подацима. Људи на телефонима често бележе податке за кредитне картице. Док се ви ујурите с неким да нисте то платили, неко је с вашег рачуна купио авионске карте или нешто слично и шта ћете онда да радите“, упозорава ИТ стручњак Здравко Јанковић.
Посебну пажњу Франц скреће на друштвени инжењеринг, поступак психолошке манипулације, чији је циљ да наведе људе да са преварантом поделе поверљиве информације.
„То се углавном ради преко СМС-а, телефона или путем и-мејла. Увек је идеја да неко покуша да превари некога тако што се представља као неко други. Ствара се осећај ургенције, да нешто хитно треба да се уради. Неко се представи као надређени некоме ко ради у некој фирми и каже му да је на путу, да то хитно мора да се деси, ковид је у питању, не може да пређе границу... Свашта може да смисли да превари запосленог како би баш за њега направио изузетак и пропустио га, иако се зна да по правилима фирме то није нормално. То је једна од метода. То је чист аспект манипулације људима“, истиче Франц.
Осим што могу да се злоупотребе за крађу других поверљивих информација, идентитета и новца, подаци могу да се искористе и за урушавање нечијег угледа у друштву и стварање сукоба.
„Пример је да су ученику шестог разреда једне основне школе на Новом Београду, пре око четири године, направили лажни профил на ’Фејсбуку‘ са ког су га позиционирали у сукоб са старијим ђацима, осмацима, око неких девојака. То се све дешавало у школи. Он је имао проблем у дворишту, јер су се појавили осмаци с којима се он као свађао и псовао их преко ’Фејсбука‘“, подсећа Јанковић.
Како се заштитити
Стручњаци су сагласни да након „цурења“ информација из „Фејсбука“ нико не може да буде сигуран у безбедност својих података.
Да бисте се заштитили од хакера, потребно је да, пре свега, промените шифре на свим својим налозима и да то наставите да чините редовно, на сваких шест месеци. Такође, не отварајте сумњиве „линкове“ које вам путем порука шаљу неповерљиве особе, јер на тај начин можете да им дате приступ својим уређајима, тј. важним подацима, попут лозинки, а да тога нисте ни свесни.
Саопштавање да је проблем „цурења“ информација из „Фејсбука“ решен вредно је само због тога што уверава кориснике да до нове крађе података на тај начин неће доћи.
„Фејсбук“ би, ипак, могао да изгуби поверење међу корисницима, које је ионако већ нарушено мењањем полисе приватности апликације „Вацап“, због чега су милиони људи престали да користе ту апликацију и почели да употребљавају „Телеграм“.
Губитак корисника за „Фејсбук“ значи и губитак дела профита који остварује пласирањем реклама.
Прочитајте још:
