„Процурили“ лични подаци пола милијарде корисника – опасност вреба и ван дигиталног света

© Sputnik / Рамиль Ситдиков / Уђи у базу фотографијаЛого друштвене мреже Фејсбук
Лого друштвене мреже Фејсбук - Sputnik Србија, 1920, 04.04.2021
Пратите нас
Ваши лични подаци које сте поделили са „Фејсбуком“ можда више нису безбедни, јер је у тој компанији пре две године дошло до „цурења“ информација о више од пола милијарде људи. Ти подаци појавили су се на хакерском форуму, а могу да послуже за крађу новца или идентитета, па чак и стварање сукоба ван дигиталног света.

Лични подаци нешто више од пола милијарде корисника „Фејсбука“ из 106 земаља „процурили“ су на једном хакерском форуму. Међу подацима се наводно налазе бројеви телефона, имена, локације, датуми рођења, биографије, и-мејл адресе...

Из „Фејсбука“ су саопштили да је до сигурносног пропуста дошло још 2019. године и да су том приликом подаци украдени, али и да је тај проблем решен. С друге стране, иако је „рупа закрпљена“, инострани експерти тврде да „процурели“ подаци могу да буду искоришћени за крађу идентитета, преваре преко интернета, друштвени инжењеринг или хаковање.

© Flickr / Richard PattersonУкрадени подаци могу се искористе за крађу идентитета, преваре преко интернета, друштвени инжењеринг или хаковање
„Процурили“ лични подаци пола милијарде корисника – опасност вреба и ван дигиталног света - Sputnik Србија, 1920, 04.04.2021
Украдени подаци могу се искористе за крађу идентитета, преваре преко интернета, друштвени инжењеринг или хаковање

„Цурење“ личних података из „Фејсбука“

Крађа таквих података је, потврђују домаћи стручњаци, изузетно велики проблем, због тога што могу да се злоупотребе за крађу новца, „упадање“ у „Фејсбук“, и-мејл и банковне налоге...

„Проблем је што доста система за двостепену верификацију ради управо по принципу стизања кода на број телефона путем СМС-а, како би се неко улоговао. Неко би могао да пријави број телефона, да би га лажирао, па да покуша да преузме ’Фејсбук‘ налог, тако што ће да пресретне ту поруку, мада је то мало теже урадити у условима мобилне телефоније. Неко може да искористи те телефоне да позове те људе и да проба да их превари да прођу кроз некакву процедуру да би ’ресетовали лозинку‘, а заправо тиме долази до њихових података и преузима им налог“, предочава опасности за Спутњик стручњак за сајбер-безбедност проф. др Игор Франц.

Проблем је и што људи често користе исте шифре за различите налоге и дуго их не мењају, што повећава ризик да њихови налози буду хаковани.

„Многе ствари су сада увезане. Могу да им украду лозинке. Ако се то деси, могу да добију приступ другим подацима. Људи на телефонима често бележе податке за кредитне картице. Док се ви ујурите с неким да нисте то платили, неко је с вашег рачуна купио авионске карте или нешто слично и шта ћете онда да радите“, упозорава ИТ стручњак Здравко Јанковић.

Посебну пажњу Франц скреће на друштвени инжењеринг, поступак психолошке манипулације, чији је циљ да наведе људе да са преварантом поделе поверљиве информације.

„То се углавном ради преко СМС-а, телефона или путем и-мејла. Увек је идеја да неко покуша да превари некога тако што се представља као неко други. Ствара се осећај ургенције, да нешто хитно треба да се уради. Неко се представи као надређени некоме ко ради у некој фирми и каже му да је на путу, да то хитно мора да се деси, ковид је у питању, не може да пређе границу... Свашта може да смисли да превари запосленог како би баш за њега направио изузетак и пропустио га, иако се зна да по правилима фирме то није нормално. То је једна од метода. То је чист аспект манипулације људима“, истиче Франц.

Осим што могу да се злоупотребе за крађу других поверљивих информација, идентитета и новца, подаци могу да се искористе и за урушавање нечијег угледа у друштву и стварање сукоба.

„Пример је да су ученику шестог разреда једне основне школе на Новом Београду, пре око четири године, направили лажни профил на ’Фејсбуку‘ са ког су га позиционирали у сукоб са старијим ђацима, осмацима, око неких девојака. То се све дешавало у школи. Он је имао проблем у дворишту, јер су се појавили осмаци с којима се он као свађао и псовао их преко ’Фејсбука‘“, подсећа Јанковић.

CC BY-SA 2.0 / Flickr/Ian T. McFarland / Друштвени инжењеринг може да проузрокује сукобе и ван дигиталног света
„Процурили“ лични подаци пола милијарде корисника – опасност вреба и ван дигиталног света - Sputnik Србија, 1920, 04.04.2021
Друштвени инжењеринг може да проузрокује сукобе и ван дигиталног света

Како се заштитити

Стручњаци су сагласни да након „цурења“ информација из „Фејсбука“ нико не може да буде сигуран у безбедност својих података.

Да бисте се заштитили од хакера, потребно је да, пре свега, промените шифре на свим својим налозима и да то наставите да чините редовно, на сваких шест месеци. Такође, не отварајте сумњиве „линкове“ које вам путем порука шаљу неповерљиве особе, јер на тај начин можете да им дате приступ својим уређајима, тј. важним подацима, попут лозинки, а да тога нисте ни свесни.

Саопштавање да је проблем „цурења“ информација из „Фејсбука“ решен вредно је само због тога што уверава кориснике да до нове крађе података на тај начин неће доћи.

„Фејсбук“ би, ипак, могао да изгуби поверење међу корисницима, које је ионако већ нарушено мењањем полисе приватности апликације „Вацап“, због чега су милиони људи престали да користе ту апликацију и почели да употребљавају „Телеграм“.

Губитак корисника за „Фејсбук“ значи и губитак дела профита који остварује пласирањем реклама.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала