Сећање на страх који је изобличио људе
„Страх је изобличио људе, штуке су завијале својим продорним сиренама. Њихов лелек мешао се са звуком авионских мотора. ‘Бежи’, као да је говорио једнолични звук сирене од којег је човека хватала језа“ само су нека од сећања Београђана које су 6. априла пробудиле сирена и звук бомби, а које је испред Дома Војске оживео глумац Никола Ракочевић. Овај игроказ пред припадницима Војске пратио је звук „штуке“ и званично најавио отварање изложбе посвећене Априлском рату.
Изложба „Април ’41.“ која је настала у сарадњи Музеја ваздухопловства, Војног музеја, Војног архива и Медија центра „Одбрана” подсећа како је априла 1941. на суров и немилосрдан начин, нападнута једна савремена, суверена европска држава, са катастрофалним последицама по људске животе и све њене тековине. Аутори изложбе су виши кустоси Вук Обрадовић, Мирјана Новаковић Мунишевић, Бојана Илић и Дарко Младеновић који су приредили аутентично сведочанство о судбини нашег народа током Априлског рата.
Трен када су се бомбе обрушуле на уснули Београд
Министар одбране Небојша Стефановић позвао је све на путовање кроз време у знак сећања на дан, моменат, секунд када је у тадашњој Југославији избио Други светски рат.
„Тешко је и замислити како је изгледао тај 6. април 1941. године када се на уснули Београд, по наредби Адолфа Хитлера, обрушило стотине бомбардера“, истакао је Стефановић и додао да је наш одговор била борба до последњег даха.
„Љубав према отаџбини снажно је водила наше пилоте у пружању отпора неупоредиво снажнијем непријатељу и они су за слободу дали оно највредније што су имали - своје животе. Зато им дугујемо. Дугујемо да не заборавимо и њихове животе и херојска дела која су учинили да би бранили нашу земљу“, рекао је Стефановић и нагласио да је данашња изложба мали допринос памћењу. Посвећена је дешавањима, личним судбинама, али и несаломивом духу нашег народа.
Боље рат него пакт
Као реакцију на пуч изведен 27. марта 1941. године, Адолф Хитлер је истог дана донео одлуку да ликвидира Југославију као државу. Недељно шестоаприлско јутро пробудило је Београд и Југославију заглушујућим сиренама немачких бомбардера. Вишеструко надмоћнијем непријатељу, југословенска војска је пружила достојан отпор.
„За напад на Београд припремљена је 4. ваздушна флота, највећа формација Хитеровог ваздухопловства на аеродромима у земљама у окружењу. Груписано је готово 2240 авиона за напад на Југославију, а посебно на Београд као главни град и Београд који ће постати симбол страдања у Другом светском рату“, каже за Спутњик једна од ауторки изложбе, кустоскиња Мирјана Новаковић Муншевић.
Изложба „Април ’41.“ наставља започет процес расветљавања дешавања непосредно пре војног пуча 27. марта, ратних дејстава до капитулације југословенске војске 17. априла и борбу југословенске војске ван отаџбине након Априлског рата.
„Кад кажемо херој склони смо да употребимо реч и тамо где јој није било место. Али за људе који су полетали 6. априла нема друге речи осим хероји. Шести ловачки пук је бранио Београд, ваздухопловство је бранило земљу. Када су полетали, нико од њих није био сигуран да ће се вратити кући. Напротив, извесније је било да се неће вратити. То су хероји. Свако од њих ко је полетео био је свесан да ће у борби погинути“, тврди кустоскиња.
Хероји који су бранили отаџбину
На изложби су приказани разноврсни предмети, фотографије, документа који сведоче о тежини сукоба, снази воље народа и судбинама појединаца. Јавност је у прилици да види делове авиона на којима су вођене борбе над Београдом и другим местима Југославије, личне предмете југословенских пилота и других припадника југословенске војске који су херојски бранили своју отаџбину. Међу њима налази се одело и лични предмети Милоша Жуњића, капитена прве класе који је предводио одбрану престонице. Он је полетео са београдског аеродрома, супротставио се немачким ловцима, успео да обори један авион, али и сам је био оборен; иако је искочио из запаљеног авиона, пад није преживео.
„Његова судбина је судбина шестог априла и бомбардовања Београда, напада и одбране. Он је млад капетан који је дао свој живот за обрану Србије, зато је и постао симбол априлског рата“, сматра Новаковић Манушевић.
Артефакти наше историје
На изложби су и неки од ретко излаганих примерка опреме као што је мотор Месершмита 109 на коме је летео најмлађи пилот Краљевине, Миливоје Бошковић, страдао 7. априла, а чија је летелица пронађена тек 1955. године.
Ту је и бележница Радомира Лазаревића који је летео у бомбардерском пуку...
„Он је погинуо бомбардујући аеродром Мађарске одакле су полетали немачки авиони. Он је оборен, а као ратни трофеј Мађари су изложили његов авион на тргу. Оно што је од њега сачувано јесу бележница и оловка у којој је 6. априла забележено ’објава рата’. Следећег дана написао је ’бомбардовање’ и то је последње што је написао јер је тог дана и погинуо“, наводи кустоскиња.
Изложба ће у галеријама Дома Војске Србије бити отворена до 16. маја.
