„Мислим да то допире свести све већег и већег броја људи, укључујући и оне који носе релевантне одлуке. Не би ме зачудило и био бих веома срећан када би ова библиотека била отворена“, рекао је Владимир Пиштало за Спутњик.
Он је додао да би најсрећнији био када би библиотека била урађена у маниру старог здања, можда уз неке постмодернистичке интервенције.
„Стара библиотека била је једна веома лепа двоспратница у архитектонском маниру времена када је рађена. Тај пројекат није не знам колико скуп“, уверен је Пиштало.
Према његовој оцени, на месту на којем је некада била национална библиотека, највише смисла има изградити управо библиотеку, у којој, наравно, може бити и меморијално обележје страдања кроз које је ова установа културе прошла у нацистичком бомбардовању.
„И сећање, мишљење о књигама јесу књиге. Не знам ко је рекао да ако не можете да читате књиге, или немате времена, треба бар да их помилујете. Макар у мислима. Ја сам увек веровао у озбиљан однос према књизи, да човек треба да чита с белом кошуљом и краватом – симболички, наравно. Може да чита и необријан и у пиџами, али да има симболичну белу кошуљу и кравату у духу док чита“, рекао је Пиштало.
Током данашњег обележавања Дана сећања на страдање Народне библиотеке 6. априла 1941. године Пиштало је истакао да је човечанство током целе историје осећало неутажену жеђ за читањем, о чему сведочи и чињеница да је Библија у средњем веку коштала колико и кућа.
„Замислите колико је у овој изгорелој библиотеци било истина, универзалних и оних које се односе на нас. Нова зграда Народне библиотеке на Врачару отворена је 6. априла 1973. Поводом обнове Андре Малро нам је поклонио рукопис своје књиге о Пикасу. Том приликом је написао: У судбини библиотеке видим судбину народа коме су култура и слобода једнаки“, навео је Пиштало.
