Конкурс за идејно решење за нови депо Народне библиотеке Србије расписан је у децембру прошле године, у сарадњи с Друштвом архитеката Србије. На конкурс је пријављено 26 пројеката.
Пројекат који не нарушава изглед култног архитектонског дела
Један од основних услова конкурса био је да нови депо Народне библиотеке Србије у Скерлићевој улици не нарушава изглед постојеће зграде, на који је, према речима председнице жирија Нађе Куртовић Фолић, првонаграђено решење потпуно одговорило.
„Примарна функција коју смо овде посматрали решена је на најбољи начин, успостављена је врло квалитетна и логична веза с постојећим депоима и, наравно, испуњен је додатни захтев који се односио на мултуфункционалност простора. Спољашњи омотач депоа решен је врло квалитетно, на најједноставнији начин – потпуно зеленом плохом која се у будућности може решавати и на неки други начин. Констатовали смо да ће ту можда и пешаци да направе потпуно самостално путеве којима ће се кретати по падини“, истакла је председница жирија и додала да је одлука о првонаграђеном раду донета једногласно.
Проширење депоа и вишенаменског галеријског простора обухватаће око 12.000 квадратних метара. Већи део депоа заузимаће простор под земљом, у којем ће бити смештена библиотечка грађа, док ће мањи део бити намењен за одржавање културних догађаја за најширу публику.
Плански основ за изградњу депоа биће уклопљен у План детаљне регулације дела Врачарског платоа. Нови објекат ће бити готово у потпуности укопан и усклађен с топографијом и нивелацијама околног партера.
Академик Бранислав Митровић истакао је да је првонаграђени пројекат настао кроз синергију млађих и старијих генерација архитеката, са идејом да се пронађе решење које ће се уклопити у већ култни објекат Народне библиотеке Србије, чији је аутор архитекта Иво Куртовић.
„Трудили смо се да мимикријом, неекспонирањем, поред овог објекта направимо функционални склоп и све захтеване садржаје који би могли да имају свој независни живот и надамо се да смо у томе у одређеној мери успели“, рекао је Бранислав Митровић.
Пиштало: Без депоа можемо да ставимо кључ у браву
Вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије, књижевник Владимир Пиштало, подсетио је током отварања изложбе да је претходног дана, 6. априла, у средишту пажње била деструкција, односно страдање старог објекта библиотеке на Косанчићевом венцу, уништеном у нацистичком бомбардовању 1941. године, а да се данас говори о будућности библиотеке и њеној изградњи.
„Ово не бисмо могли да урадимо без помоћи Министарства културе Србије, а овде је реч о опстанку институције. Ми можемо да ставимо кључ у браву ако немамо депое, можемо да радимо само следећих три до пет година без овога што нам је најнужније. Без депоа не можемо да радимо свој посао, дефинисан законом“, нагласио је Пиштало.
Аутори другонаграђеног рада су чланови тима „АКВС архитектуре“, док су трећу награду добили архитекти Зоран Радојићић и Дејан Миљковић са сарадницима.
