Како сазнајемо, велики комплекс се гради на брду Гури гат (Црни камен) изнад Великог Трновца на југу Србије на земљишту које припада џамији, недалеко од места Ћазимијеве погибије, а иницијатори изградње комплекса су породица и Удружења ратних ветерана такозване Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе.
Нова провокација Албанаца
Новац за изградњу комплекса који ће обухватати више хиљада квадратних метара је донација албанске дијаспоре, а свечано би требало да буде отворен 24. маја, када се навршава две деценије од Ћазимијеве смрти.
У Великом Трновцу већ постоји соба - музеј у оквиру локалног стадиона посвећена Ћазимију, а гроб се налази на месту његове погибије, где се на годишњицу погибије окупљају бивши припадници терористичке ОВПМБ у оквиру манифестације „Дани капетана Лешија“, која траје три дана.
Ненад Митровић, одборник у СО Бујановац и народни посланик у Скупштини Србије, каже да је изградња овог комплекса смишљена провокација Албанца са југа Србије која има за циљ подизање тензија.
„Мислим да су то људи који су још у прошлости и мислим да је паметније да позову своје суграђане да се вакцинишу, а не да се баве оваквим стварима које нас раздвајају“, каже саговорник Спутњика.
Дозвола само од државе
Митровић каже да није упућен у то да ли је Општина Бујановац или МЗ Велики Трновац или било ко други издао дозволу за изградњу овог комплекса иако се по Бујановцу прича да је наводно све регуларно.
„То ћемо у наредном периоду тек да видимо. Ако та дозвола постоји, ко ју је издао. Сумњам да она постоји, а свакако ми имамо и закон који регулише изградњу меморијалних комплекса и сходно том закону мораће и они да се понашају“, наводи Митровић.
Према важећем Закону, једино држава може да да одобрење за изградњу било каквог комплекса, што значи да ни дозвола Општине ни Месне заједнице није важећи документ.
Митровић, такође подсећа да су Срби због тога што су се Албанци бунили преместили 2013. споменик погинулим полицајцима и грађанима током сукоба на југу Србије 2001. године из мешовитог места где је био подигнут у чисто српску средину.
Иначе, паралелно са изградњом овог комплекса гради се и пут који води из центра Великог Трновца до будућег меморијалног центра. У њему ће бити смештене све личне ствари као и џип у коме је Ридван Ћазими упуцан током сукоба са полицијом 2001. године, а чији се део тренутно налазе у соби - музеју.
Надлежни (не)обавештени
Портал „Бујановачке вести“ који је први и објавио ову вест разговарао je и са Мустафом Алишанијем, председником Месне заједнице Велики Трновац, који је прво негирао градњу маузолеја, а онда рекао да Месна заједница „не гради ништа“, и да он као председник МЗ не може да зна за све што се гради у селу“.
У кабинету председника Општине Бујановац Нагипа Арифија Спутњику је речено да је тренутно на службеном путу у Албанији.
Иначе, Ридван Ћазими био је један од локалних команданата ОВПМБ и борац ОВК под директном командом Адема Јашарија, чију је слику у време сукоба на југу Србије држао у свом штабу у Кончуљу, недалеко од Бујановца. Уз Шефкета Муслијуа, Мухамеда Џемајлија и Мустафу Шаћирија командовао је ОВПМБ 1999−2001. године, учествовао у многим терористичким нападима и био шеф преговарачке делегације ОВПМБ у свим разговорима.
Био је задужен за сектор Центар ОВПМБ који је обухватао села Брезницу, Мали и Велики Трновац, Добросин, Кончуљ и Лучане (зона око регионалног пута Бујановац - Гњилане). Команда његовог сектора је била у селу Велики Трновац. Командовао је групом од 600 до 700 терориста (112. бригада) која се доводи у везу са највише терористичких напада током сукоба на југу Србије.
Од кројача до кољача
Пред крај сукоба најавио је да ће последњи предати оружје, али да ће га ипак предати. Тада је упозорио и да ће ОВПМБ жестоко одговорити на сваку провокацију од стране српских снага приликом уласка у Копнену зону безбедности.
У оквиру плана за повратак Војске Југославије у Копнену зону безбедности, команданти ОВПМБ Шефкет Муслију, Ридван Ћазими Леши и Мустафа Шаћири су 21. маја у Кончуљу, у присуству Шона Саливена, шефа канцеларије НАТО-а за Југославију, потписали споразум о мирној демобилизацији ОВПМБ.
Према том споразуму, ВЈ је требало да уђе у сектор Б Копнене зоне безбедности до 31. маја 2001. године. Ћазими је погинуо три дана након тога, 24. маја 2001. године, током сукоба ОВПМБ и Здружених снага безбедности на брду Гури гат (Црни камен) код Великог Трновца. Ћазими је иначе пре рата био кројач…
