Последњи пример је покушај Америке да заустави увоз боровнице из пет највећих држава снабдевача. Страх америчких произвођача и повећана производња боровнице у Јужној Америци као и осталим деловима света био је повод за покретање поступка у септембру прошле године, пише „Политика“.
Започела је озбиљна истрага како би дошли до одговора колики је утицај увоза тог воћа на америчку производњу. Покренута је у септембру прошле године а обухватила је више јавних расправа у којој је учествовало пет страних влада — Аргентине, Канаде, Чилеа, Мексика и Перуа — са ресорним министрима, амбасадорима, адвокатима...
Америчка комисија за међународну трговину детаљно је обрадила изјаве свих учесника, побројане су претње по домаћу производњу посебно услед пандемије и затварања ресторана, школа, одмаралишта, што је према неким тврдњама утицало да 25 одсто тржишта боровнице нестане. Наглашен је и проблем затварања прерадних центара услед заразе радника, немогућности организације бербе, повећања продаје путем интернета...
Исход ове вишемесечне истраге на крају је био повољан за државе извознице које су учествовале у спору. Комисија је недавно утврдила да, без обзира на увећан увоз свежих, потхлађених и смрзнутих боровница те количине не представљају претњу америчким произвођачима овог воћа.
Поменута и Србија
Интересантно је и да се у поменутом документу (који садржи више од 400 страница) као извозник, пре свега смрзнуте боровнице појављује и Србија из које је 2016. у Америку извезено 116 тона, наредне године 115, а у 2018. свега једна тона.
Пре две године на америчко тржиште Србија је пласирала 35 тона овог воћа, а 2020. око 29 тона.
Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за воћарство, изјавио је да је производња боровнице у Србији доживела велику експанзију у претходних десетак година. Од свега три до четири хектара засада (пре двадесетак година) боровница се сада код нас гаји на око 3.000 хектара.
„У производњи смо за кратко време превазишли конкуренцију где се ово воће гаји неупоредиво дуже. Претекли смо их у технологији, приносима и квалитету“, рекао је Лепосавић, додајући да производња боровнице у Србији за сада има позитиван тренд, а да би тако и остало потребно је унапредити постигнути квалитет и знатно више уложити у развој производа и маркетинг.
Лепосавић наводи да је покушај заштите домаће производње произвођача из Америке опомена да у производњу и пласман воћа морају да се укључе и државне институције, удружења произвођача и извозници јер сви они имају интерес за несметани извоз.
„Чињеница да су у овом спору учествовале владе пет земаља извозница боровнице указују на озбиљност приступа у заштити њихових произвођача и извозника у чему су овај пут и успеле“, истакао је.
Свака од тих држава пред комисијом је наступала аргументовано и уз озбиљно припремљену документацију. С тим у вези он напомиње да се у нашој земљи често неодговорно опходимо према малини — најзначајнијем националном производу. Мада тренутна ситуација иде наруку нашим произвођачима и понеким извозницима, он указује да је то резултат повољних кретања и пораста тражње на светском тржишту где тренутно постоји дефицит малине.
„Оваква ситуација се не може приписати неким од веома присутних актера у нашој земљи, а то су поједини произвођачи или самозвани представници удружења произвођача малине или хладњачара. Нажалост, то није ни резултат неких владиних тела и оформљених радних група“, казао је за „Политику“ Лепосавић.
Њихова сврха требало би да буде рад на решавању нагомиланих проблема у малинарству, сматра Лепосавић.
