„Украјина држи одбрану од Русије не само због себе, већ и због Запада. И где се налазе америчке ракете 'Патриот'? Најближе су у Пољској, а требало би да буду овде“, рекао је Јермак.
Шеф кабинета председника Украјине није појаснио формат могуће инсталације система „Патриот“. Према његовом мишљењу, Кијев се нада да ће добити противракетне системе у оквиру војне помоћи или у склопу уговора са значајним попустом за „специјалног партнера“ Сједињених Америчких Држава.
Руководство Украјине је неколико пута покретало питање испорука система „Патриот“. У јуну 2018. године Степан Полторак, који је тада био на функцији министра одбране Украјине, позвао је руководство земље да пронађе средства за набавку америчких ПВО система. Како је објаснио, испорука овог наоружања би могла да „затвори границу“ са Русијом.
„Довољно би нам било четири милијарде долара за куповину пет дивизија америчког ПВО система и да потпуно затворимо границу са Русијом“, рекао је Полторак.
Питање набавке ових система разматрано је 2018. године на састанку председника Украјине и Сједињених Америчких Држава на маргинама самита НАТО-а и током преговора украјинске стране и саветника Доналда Трампа за националну безбедност Џона Болтона. У августу исте године, Кијев је послао захтев Вашингтону за куповину „Патриота“, али никада није добио одговор.
„Политички пи-ар“
По мишљењу руског експерта Сергеја Јермакова, мале су шансе да Кијев добије системе „Патриот“ због политичких, финансијских и техничких препрека. У питању је чисти пи-ар кијевских власти.
„Руководство Украјине од тога прави политички пи-ар и, можда, намерава да гурне представнике америчке елите на неразумне кораке. Али не мислим да ће Американци потписати уговор, знајући да то може да погорша односе са Русијом. У сваком случају, посао, ако о њему уопште има смисла разговарати, биће комерцијалан, а Кијев вероватно неће моћи да пронађе неколико милијарди долара“, наводи Јермаков.
Он сматра да је реализација уговора за поставку противракетних система дуготрајан процес. Много времена се троши на усаглашавање детаља споразума, обуку будућих борбених јединица и техничког особља.
„Американци су обазриви када разматрају испоруке ПВО системима и покушавају да за себе добију најповољније услове у преговорима, што се јасно манифестовало у преговорима са Турском о „Патриоту“. САД нису много веровале свом савезнику. Као резултат тога, Анкара је потписала уговор са Москвом о куповини С-400. Питање уговора за „Патриот“ за Кијев има све шансе да остане у ваздуху“, рекао је Јермаков.
Војни коментатор Дмитриј Дрозденко сматра да „куповина 'Патриота' нема практичног смисла за Украјину“ и може само погоршати безбедносну ситуацију у региону. Експерт је подсетио, да су оружане снаге Украјине више пута демонстрирале ниску културу руковања високотехнолошким оружјем, укључујући и системе ПВО.
Током вежби 4. октобра 2001. године, украјинска посада ракетног система ПВО С-200 грешком је погодила цивилни авион Ту-154М изнад Црног мора. Тада је погинуло 12 чланова посаде и 66 путника, од којих је 51 израелски држављанин и 15 Руса. Кијев није одмах признао кривицу, упркос доказима који су потврдили да су оружане снаге Украјине криве за катастрофу.
На истоку Доњецке области је 17. јула 2014. године, где су били сукоби са учешћем украјинске војске и милиције, из противракетног система „Бук“ погођен авион „Боинг 777“. Погинуло је свих 298 особа које су биле у авиону. Кијев је за трагедију оптужио побуњенике, али Москва тврди да је лансирање било из реона, који је под контролом оружаних снага Украјине. Руски експерти су убеђени, да је до катастрофе дошло због ниске професионалности украјинских војника.
„Не желим да користим грубе речи, али тешко је на леп начин описати ниво културе у експлоатацији наоружања, које се налази у редовима оружаних снага Украјине, од најједноставнијих до сложених система као што су противавионски ракетни системи. Да би се спречиле нове трагедије, Украјини не би требало дати ни 'Патриот' ни друго смртоносно оружје“, приметио је Дрозденко.
Ситуацијом на истоку Украјине бавила се главна уредница Спутњика на српском језику Љубинка Милинчић, у ауторској емисији „Мој поглед на Русију“:
