Управо то су, између осталог, ових дана предлагали светски званичници суочени са податком да је богатство најбогатијих у години пандемије порасло за 5.000 милијарди долара. И то у време када је глобални дуг, према подацимa Института за међународне финансије, у 2020. достигао 356 одсто глобалног БДП-а и три пута је већи него што је то било кризне 2008. године.
Када се на то још дода податак да се 75 одсто укупне глобалне вакцинације против короне односи на само 10 држава и да су стални вапаји за праведнијом расподелом вакцина остали без одговора, јасно је каква је глобална перспектива.
Планетарна глад известан исход
„Пандемија је само још више оголела неодржив глобални финансијски систем, који је у основи потпуно шпекулативан, а притом и подржан кроз законска решења већине држава и који доводи до незабележеног раслојавања, где је планетарна глад потпуно известан исход“, сматра он.
По оцени овог економисте, криза из 2008. је само делимично санирана кроз интервенције влада и финансијских институција, али није праћена законима који би онемогућили понављање тих криза. Ова садашња здравствена, по његовом мишљењу, само наизглед има другачији карактер, повод је различит, али је у суштини врло слична оној из 2008.
Он подсећа на изјаву познатог светског еномисте Нуриела Рубинија, који је предвидео управо кризу из 2008. Ових дана је упозорио да је на тржишту толико мехурова пред пуцањем да оно личи на пену.
Рубини с правом упозорава
Боровић каже да Рубини с правом на то указује, јер је потпуно ненормално да је глобални дуг неколико пута већи од глобалног БДП, али и количина новца у оптицају на глобалном нивоу. Потпуна финансијска дерегулација довела је до огромног сељења капитала из реалне зоне у финансијске деривате, хеџ фондове, а сада и у крипто валуте, а посебна прича су, како напомиње, такозвани порески рајеви где обитава капитал и профит за који нигде није плаћен порез и који је ван било које контроле.
„Иницијатива америчке министарке финансија Џенет Јелен има практични мотив, јер сада види да је буџет САД практично оштећен за износе које америчке компаније нису плаћале на име пореза сељењем на 'рајска оства'. То њој није непознато јер је била и шеф Феда, али су и најразвијеније земље због тога суочене за недостатком новца за здравство, образовање...Пандемија је само многима отворила очи и учинила да се размишља да се овај новац ван домашаја пореским органима држава врати у регуларни финансијски систем“, каже Боровић.
Ниска стопа солидарности крупног капитала
Он се, међутим, пита колико је све то реално.
„Прогнозирам да солидарни порез може бити примењен уз 'сагласност' крупног финансијског капитала у некој компромисној варијанти ниже стопе опорезивања, али сумњам да ће бити прекомпензације или укидања офшор зона. Неспремност држава да укину пословање по 'тајним надлежностима' офшор зона је јасна. Не постоји ниједан нормални економски разлог да се овако пословање толерише и не санкционише законском регулативом које би донеле државе“, истиче наш саговорник.
То говори и о односу снага и утицају тог шпекулативног капитала на владе земаља у свету, па је нелогично да оне, у крајњој линији, како каже, раде против својих ментора.
Зато он сматра да ће од процене опасности ширења незадовољства због рапидног сиромашења и одсуства адекватне медицинске заштите у време пандемије зависити "обухват" мера попут издвајања за социјални порез или неких симболичних ограничења у финансијском пословању мултинационалних корпорација.
Отпис дугова-научна фантастика
На питање какви су изгледи да група 20 најразвијенијих земаља света (Г20) до краја 2022. одложи намиривање дужничких обавеза, али и да поново дискутује о отписивању дугова, не само најсиромашнијих, већ и средње развијених држава, што заговара генерални секретар УН, Антонио Гутереш, Боровићев одговор је недвосмилен:
„Очекивање да ће кредитори презадуженим земљама отписати дугове је на нивоу научне фантастике. У најбољем случају може да се деси да се дугови земаља дужника конвертују и да власништво над њиховом имовином пређе у власништво кредитора који би тако намирили дуг“.
Позив на солидарност корона-милијардера
Гутереш је ових дана на Економском и социјалном форуму 46 најмање развијених држава света оценио да је време за финансијску солидарност најимућнијих, а америчка министарка финансија, Џенет Јелен, је претходно била још конкретнија. Оценила је да је време за глобално увођење минималне стопе корпоративних пореза, али и да уместо бежања у „пореске рајеве“, компаније порез почну да плаћају тамо где и праве зараду. Њено размишљање су поздравили и ОЕЦД, али и ММФ.
Боровић, међутим, иницијативу Гутереша и Јелен о увођењу неке врсте "пореза солидарности" више види као реакцију на евентуалну опасности од неконтролисаног реаговања фрустриране већине човечанства. Саговорник Спутњика сумња у њихову филантропску забринутост због рапидног сиромашења милијарди људи и многих држава у свету.
Гутереш је чак мишљења да у отпис дугова треба да буду укључени и приватни кредитори. Шта они мисле јасно је како су реаговали на апел извршног директора светске организације за храну при УН (ФАО) Дејвида Бизлија. Он је пре пола година поручио секцији 2.000 глобалних милијардера да је време „да се отворе”.
До сада „отварања“, међутим, није било. Да су макар за тих 5.000 милијарди које су додатно намакли захваљујући пандемији купили вакцине за неразвијене земље у свету које то не могу себи да приуште.
Њихова филантропија, очигледно, неће бити добровољна. Недавно је амерички председник Бајден због врдања с намиривањем федералног пореза јавно прозвао „Амазон” чији је власник Џеф Безос најбогатији човек на свету и један од оних који су додатно профитирали на пандемији.
Али колико год да лепо звучи Бајденова опаска да „Амазон” не треба да плаћа порезе као ватрогасци и учитељи, Боровић подсећа да је глобални финансијски систем потпуно шпекулативан и такав подржан кроз законска решења већине држава. Много тога је, зато, и у државним рукама.
