Манастир Свете Петке познат и као Иверица је средњовековни српски манастир, у општини Нишка Бања на око 20 километара источно од Ниша према Пироту.
Потиче из прве половине 14. века и не зна се са сигурношћу ко га је сазидао. Верује се да је на месту које је и пре тог периода важило за свето (највероватније још од времена краља Уроша Првог), то учинио неко од Мрњавчевића, пише Историјски забавник.
Место где је закопано 12 живих невести
Манастир је четири пута рушен и поново зидан. Необично народно име - Иверица, вероватно потиче из времена када су га обновили монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе. Они су, бежећи од Турака почетком 15 века, уточиште нашли у непроходној Сићевачкој клисури и ту, на остацима опустеле српске светиње поново подигли богомољу.
Манастир су Османлије срушиле негде током 16. века и из тог времена потиче и легенда која каже да су Турци баш ту побили многе недужне људе и живе сахранили 12 младих девојака – невести у венчаницама.
Чудесни сан
Светиња је тиховала у рушевинама све до краја 19. века. Тада га је, помало иронично, открио – прогрес. Инжињеријске јединице српске војске у близини су 1898. припремале терен за прокопавање тунела и пролаза за пут и пругу кроз Градиштански кањон Сићевачке клисуре.
По легенди, један од војника је уснио сан у коме му је неки глас рекао да се налази на месту светиње и када су војници почели да копају пронашли су темеље претходне светиње. Баш негде у то време пронела се и вест да се краљ Александар Први Обреновић замало удавио у мору код Бијарица у Француској. У знак захвалности Богу који је спасао њиховог краља војници су се заклели да ће обновити манастир.
Војска је манастир обнављала три године, пре него што је за читав подухват сазнао и сам краљ Александар када је туда пролазио на путу ка Пироту. Дирнут љубављу својих војника краљ је прискочио у помоћ и постао ктитор манастира.
Једини војни манастир Српске цркве
Од освешћења 1898. године па све до 1903. манастир је био у поседу војске Србије и у њему су верску службу вршили војни свештеници. Ово потврђује указ краља Александра од 19. фебруара 1901. године, када је за старешину манастира постављен војни свештеник Жунић.
Манастир је у том периоду носио име Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица. У историји српске православне цркве није познат сличан пример.
Након Мајског преврата манастир прелази у власништво Епархије нишке. Данас представља непокретно културно добро као споменик културе.
Прочитајте и:
