Овако ситуацију поводом посете министра спољних послова Немачке прво Приштини па Београду види некадашњи шеф Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић. Штавише, мотивисање Приштине да не спроводи споразуме на које се обавезала био је, уверен је наш саговорник, један од разлога због којих је и посетио тај град.
Немачка инспирише Приштину да не спроводи договорено
Ако бисте питали Маса, може ли Немачка да утиче да Бриселски споразуми коначно буду спроведени, он ће одговорити одречно и упрети прстом у Вашингтон.
„Немци увек имају додатни пројекат, као што су имали Рамуша Харадинаја са таксама. Оно на шта они такође играју, што је неодговорно и лицемерно – када погледате Бриселске споразуме, све што је наша страна требало да спроведе, орочено је и спроведено, а све што је приштинска страна требало да спроведе није спроведено. И сада се догађа нешто што у животу нисам чуо – ми смо спровели све, они нису спровели ништа и траже ревизију споразума“, објашњава Човић.
Ревизија споразума је некоректан приступ, али ако се иде на то, онда се враћамо на почетак, у Савет безбедности УН, категоричан је наш саговорник. Он подсећа да је Београд направио огроман искорак у спровођењу Бриселских споразума, уз противљење и притисак јавности и у ужој Србији, и на КиМ. Албанци би, према Човићевим речима, из једне преваре, ревизијом споразума, сад да ускоче у нову превару.
Како би се Србија одупрла ревизији Бриселских споразума, Човићев савет је да наша земља преузме модел понашања који има друга страна за преговарачким столом – пуно обећања, а мало испуњавања.
„Све више ми се чини да они гурају идеју, а врло су упорни у томе већ годинама, ако не може независно Косово, онда може „велика Албанија“. То је по њима приступ додатним притисцима“, сматра Човић.
Поводом Масове опаске да ће од нормализације односа са Приштином, Београд имати економске користи, Човић напомиње да економска сарадња не подразумева неоколонијализам.
Немачки утицај на Приштину зауставља се једним мигом Вашингтона
Дописник српских медија из Немачке Мирослав Стојановић сматра, међутим, да идеја о ревизији Бриселских споразума није инспирисана од Немачке, иако Берлин заступа најрадикалнији став од свих земаља ЕУ – да коначни споразум између Београда и Приштине мора за резултат да има такозвано „међусобно признање“.
„Он није реаговао у Приштини, али реаговао је у Београду. Рекао је да оно што је потписано треба да се оствари. Био је немачки резолутан, како су Немци увек били када је у питању КиМ, изговарајући и у Приштини, и у Београду, да Немачка по сваку цену инсистира на признавању независности Косова и Метохије“, каже Стојановић.
Иако подржава Бриселски споразум, Немачка, према Стојановићевим речима, не може да потпомогне његову примену, јер, како каже, све зависи од Вашингтона.
„Немци нешто сигурно могу да учине, али треба рачунати да садашње руководство у Приштини, као и сва претходна, далеко више ослушкују шта долази из Вашингтона, него шта долази из Европе, без обзира на немачку подршку. Они рачунају да ће далеко више добити од Бајденове администрације, него са Европљанима, за које сматрају да немају снаге да изврше притисак на Београд, како имају Американци“, објашњава Стојановић.
Приштина рачуна да Европска унија нема јединствен глас и не верује у ефикасност Брисела. Иако је приштински премијер Аљбин Курти неко кога је Берлин подржавао и подржава, уколико Приштина добије, макар за нијансу другачији миг из Вашингтона, Немачка не може ништа да учини како би Бриселски споразуми коначно били примењени, сматра Стојановић.
Подсећамо да је председница привремених институција на КиМ Вјоса Османи пред Масом поновила став да је потребно „ресетовати“ дијалог између Београда и Приштине, а да је Мас тек у Београду одговорио на то.
На питање хоће ли споразум у Бриселу бити испуњен или не, Мас је рекао само да је сада прави тренутак за наставак дијалога Београда и Приштине.
