Та четири нова законска решења треба да допринесу спровођењу енергетске транзиције, тако да буду заштићени интереси грађана и државе, али и норме које смо прихватили по питању Париског споразума и других обавеза везаних за сектор енергетике.
Посланици у Скупштини Србије усвојили су Закон о рударству и геолошким истраживањима, Закон о енергетици, Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије и Закон о употреби обновљивих извора енергије.
Прекретница у енергетској политици Србије
Министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић рекла је у начелној расправи да ти закони представљају прекретницу у енергетској политици Србије, која се до сада базирала на коришћење енергије из термоелектрана и хидроелектрана.
Она је истакла да ти закони подразумевају да се енергетска политика Србије убудуће базира на коришћењу обновљивих извора енергије и ефикасном коришћењу енергије и да би ти закони требало да допринесу климатски одрживом привредном развоју Србије, који, како је рекла, већ постоји у свету.
О томе шта ова законска решења доносе било је до сада пуно најава, обећања и процена о њиховом значају.
Сада нам предстоји њихово спровођење. А по којим условима треба да дефинишу подзаконска акта, за која смо чули обећања да ће бити брзо написана, наводи се у тексту који је објавио портал „Енергија Балкана“.
Потом следи реализација и ту стижемо на терен спровођења енергетске транзиције, која је, заправо већ започета, односно чији су сценарио светски центри моћи већ написали и за нас, не питајући да ли се слажемо. Јавне расправе, светски климатски самите, до сада су заправо служили само за то да се у добро изрежираним представама политичарима, самозваним светским вођама пружи прилика да испричају шта се мора урадити.
Богате земље, које себи дају за право да креирају и животе становника нас из сиромашних земаља и не помишљају да себи забране оно што бране другима.
Нико Француску не тера да затвори нуклеарке, Немачка је усред доношења закона о престанку производње струје из угља прошле године изградила термоелектрану „Дателн 4“, најављујући да ће је затворити до 2038. године. Нафтом и природним гасом богата Саудијска Арабија гради термоелектрану на угаљ и нуклеарке, које гради и Велика Британија, а Јапан, који је после Фукушиме хтео да протера нуклеарну енергију сада ревидира своје ставове.
Шта за САД значи енергетска транзиција тешко је сагледати — поготово после обраћања њиховог председника Џоа Бајдена на климатском дешавању уприличеном поводом Дана планете и кулминирања сукоба између конгресних струја, које су за, односно, против петролејског бизниса.
А, суштина је у томе да они често причају једно а раде друго. Оно што је у најбољем интересу њихових економија и ефикасности пуњења буџета — њиховог.
Озбиљан посао пред Србијом, енергетска независност императив
Зато је пред Србијом сада озбиљан посао. Да се и у подзаконским актима ових закона и новим стратегијама, које су најављене, побринемо да сачувамо не само енергетску независност — то је императив који се не сме занемарити — већ да и добијемо енергетику која подржава и подстиче развој не само енергетских предузећа, што је, наравно, кључно за енергетску безбедност већ и за целокупни развој привреде.
У преводу то би значило да не смемо занемарити сопствене интересе да би испунили све захтеве које нам по питању енергетике испостављају.
Нажалост, иза приче о зеленој енергетској транзицији, тврдњи да се под хитно — дакле данас, кад већ то нисмо урадили јуче — морају угасити термоелектране на угаљ, да се морају протерати нафтни деривати са друмова и да је чак и природни гас прљаво гориво не стоје никакви алтруистички еколошки.
У преводу то значи да треба да угасимо термоелектране, да не градимо електране на гас и да увозимо струју. Да увозимо јер, са обновљивим изворима енергије и уз, ипак, ограничене капацитете хидропотенцијала сигурно не можемо произвести довољно електричне енергије за сопствене потребе.
Зато је битно да се рационално, уз помоћ стручњака — а, имамо их, сагледамо како сада ствари стоје у српској енергетици, да подвучемо црту и напишемо стратегију која има само један циљ — очување енергетске сигурности и безбедности. Из њега произилазе сви други: рационална употреба енергије, развој и коришћење обновљивих извора, процена и сагледавање дугорочних потреба и изградња нових капацитета — уз поштовање свих еколошких стандард.
Времена за деловање нема превише али, не сме се ни брзоплето радити, како би се постигли краткорочни ефекти јер ће нас то довести у безизлазну ситуацију. Шта бива када ниси енергетски независан ми старији смо искусили током 90-их година прошлог века, у време када је Србија била под енергетским ембаргом, када је електроенергетски систем радио у такозваном острвском режиму и када смо имали рестрикције струје.
Гас нам је, да подсетим, стизао под фирмом да се кроз наш гасовод транспортује за БиХ а сирова нафта и нафтни деривати су шверцовани.
Нафте и гаса и даље немамо из сопствене производње из сопствених извора. Али, на диверзификацији гасовода је нешто на чему се озбиљно ради (нешто — Турски ток је већ и завршен), а за похвалу је идеја да се размишља о изградњи нафтовода ка Мађарској, како Србија више не би зависила од снабдевања нафтом преко Хрватске, Јадранским нафтоводом.
Али, електрична енергија се данас производи у довољним количинама, има је и за извоз. И, то је оно на чему убудуће треба инсистирати. Уз најстроже поштовање заштите животне средине, наравно, јер тако се штите и природа и грађани.
О томе шта нови сет енергетских закона значи грађанима у погледајте у емисији „Енергија Спутњика“:
