Пре 117 година, током руско-јапанског рата браниоци Порт Артура блокирали су радио-преносе непријатељских бродова који су усмеравали паљбу на тврђаву.
Данас руско војно руководство сматра да је потенцијал јединица за радио-електронску борбу ефикасан и економски исплатив „начин за постизање надмоћи у информационо-телекомуникационом простору“.
Војска наводи да је сада кључни подстицај за модернизацију средстава радио-електронске борбе развој страних система државне и војне управе, као и да стране државе праве војну опрему на основу „информационих и радио-електронских технологија“.
Специфична врста борбених дејстава
На савременом ратишту, трупе РЕБ су у стању да изводе широки спектар задатака. Средства за радио-електронску борбу су тесно повезана са активностима ПВО, извиђањем, антитерористичким операцијама, као и функционисањем аутоматизованих контролних система.
Главни задаци снага РЕБ су блокирање комуникације и ометање различите електронске опреме противника. У пракси су у стању да ремете управљање непријатељским јединицама, обезбеде противваздухопловну одбрану и ометају извиђање непријатеља.
Како кажу експерти, све то омогућава сузбијање готово свих ваздушних напада, високотехнолошких копнених и морских платформи. Такође, системи за радио-електронску борбу одузимају непријатељу способност да координише дејства војних група.
„Без активног коришћења комплекса РЕБ већ је, у принципу, незамисливо спровођење борбених дејстава. С једне стране, средства за радио-електрону борбу омогућавају заштиту сопствених снага од непријатељских дејстава. С друге стране, доприносе испуњавању задатака у интересу трупа у офанзиви реметећи рад непријатељских система“, објаснио је за „РТ“ оснивач портала „Милитари Раша“ Дмитриј Корњев.
Према речима експерта, успешна радио-електронска борба у суштини „ослепљује“ непријатеља.
Непријатељ је у том случају онемогућен да прима актуелне информације, као и да управља јединицама и оружјем, објашњава он. Поред тога, средства РЕБ су у стању да прикрију маневре сопствених и савезничких копнених и ваздушних формација.
Војни експерт Јуриј Љамин је у разговору за „РТ“ говорио о све већем значају средстава РЕБ.
„Радио-електронска борба је и раније играла велику улогу, али у последње време посебно добија на значају, јер данас током борбених дејстава приоритетни значај имају средства и системи за комуникацију, беспилотне летелице и друга техника која прима и преноси информације“, објаснио је Љамин.
Истовремено, генерал-мајор Јуриј Ласточкин који руководи јединицама радио-електронске борбе каже да се коришћење перспективних средстава за радио-електронску борбу по ефикасности приближава системима за високопрецизну паљбу.
Ласточкин је саопштио да је Министарство одбране Русије припремило документ којим се дефинише стратегија за побољшање руског система за радио-електронско ратовање.
Према његовим речима, практична примена стратегије ће довести до значајног повећања доприноса снага РЕБ у „стицању надмоћи у управљању снагама и примени оружја“.
„Према нашим проценама, квалитативне измене у развоју система за наоружање снага РЕБ и побољшање облика и начина њихове борбене примене ће у блиској будућности омогућити да радио-електронско борба прерасте у специфичну врсту борбених дејстава, у оквиру које ће се практично решавати судбина свих постојећих и будућих операција и борбених дејстава“, истакао је генерал-мајор.
Надмашује стране аналоге
У материјалима руског Министарства одбране се наводи да је тренутно у току поновно опремање снага за радио-електронско ратовање најновијим моделима технике, која „по својим тактичко-техничким карактеристикама не заостају, а по многим параметрима надмашују стране аналоге“.
Достигнућа Москве на пољу радио-електронске борбе признају и америчке власти. У марту су специјалисти америчке Рачуноводствене коморе припремили извештај у којем тврде да је Русија, заједно са Кином, постигла значајан напредак у унапређењу свог потенцијала „у области борбе у електромагнетном спектру и уопште коришћењу овог спектра“.
Примера ради, најновија станица „Красуха С4“ може да на опасној близини детектује ударну непријатељску авијацију и омета рад њене опреме. Та станица „лови“ радарски сигнал авиона који се приближава и блокира га, чиме онемогућује противника да нишани и пуца.
„Уз помоћ јединствене опреме, овај систем може подједнако ефикасно да делује на све ваздушне мете. У исто време, ни брзина, ни висина летелице противника не утичу на борбене могућности 'Красухе'“, наведено је у документима Министарства.
Поред „Красухе“, треба издвојити и „Ступор“ – прво руско оружје за борбу против дронова, као и мултифункционални систем „Стилет“.
Међутим, овде се не завршава листа руских средстава за радио-електронско борбу која могу да се користе у сврхе ПВО. Руска индустрија производи и системе као што су „Силок“, „Соларис Н“, „Борисоглебск 2“, као и „Поље 21М“.
С тим у вези, Корњев каже да у наоружање руске војске непрестано стижу модернизовани и потпуно нови модели.
Са своје стране, Љамин истиче да је Русија једна од малобројних земаља која је у стању да самостално производи системе за радио-електронско ратовање различитог домета, као и да су руска средства РЕБ једна од најбољих на свету.
Прочитајте још:
