Око пола сата након поноћи 26. априла дошло је до неконтролисаног повећања снаге, који је довео до експлозије и рушења значајног дела реактора. Потпуно су уништени језгро и читав горњи део зграде реактора, тешко оштећени деаератор и погонска хала, уништене све баријере и безбедносни системи. Експлозије и пожар који је уследио праћени су ослобађањем огромне радиоактивности.
У првим сатима након несреће формирана је владина комисија за утврђивање узрока несреће и ликвидације последица. Комисија је увече 26. априла стигла на подручје несреће и руководила целокупном сложеном организационом структуром, оперативним групама снага и средстава министарстава и институција укључених у отклањање последица несреће у зони нуклеарне електране.
Због високог нивоа зрачења, 27. априла евакуисани су становници оближњег града Припјата, а касније и становништво из зоне у пречнику од 30 километара око нуклеарне електране. Укупно је евакуисано више од 115 хиљада људи.
Производи фисије нуклеарног горива ослобођеног из уништеног реактора у атмосферу садржавали су мале аеросоли испарљивих радионуклида, прелазне метале и честице горива.
Радиоактивне аеросоли падале су углавном уз кише на великом подручју унутар граница Украјине, Белорусије и централних региона европског дела Русије. Више од 200.000 квадратних метара СССР-а било је изложено радиоактивној контаминацији.
Огромне територије загађене су радиоактивним отпадом, од којих су најопаснији за људе били у раном периоду (1-1,5 месеца) јод-131 (период полураспада осам дана), а у даљем периоду – радионуклиди цезијума-137 и цезијума-134 (период полураспада од 30, односно 2,4 године, респективно).
Због несреће, територије 17 европских земаља укупне површине 207,5 хиљада квадратних километара биле су изложене радиоактивном загађивању цезијумом-137, од чега се око 60 хиљада квадратних километара територија налази изван бившег СССР-а. Територије Аустрије, Немачке, Италије, Велике Британије, Шведске, Финске, Норвешке и низа других земаља западне Европе биле су подвргнуте загађењу.
Радиоактивност коју су са собом доносили контаминирани облаци из Чернобиља забележена је и у Канади, Јапану и Сједињеним Америчким Државама. Незагађена је остала само јужна хемисфера.
У тренутку несреће погинуле су две особе, око 600 људи из станице и ватрогасци изложени су високим дозама зрачења (њих 28 је умрло у току те године). Према проценама стручњака, то је била највећа несрећа у историји нуклеарне енергије. У отклањању последица учествовало је више од 600.000 људи и сви су били изложени зрачењу.
Одмах након несреће, рад нуклеарке је заустављен. Године 2007. започета је изградња новог саркофага (безбедно затварање – изолациона лучна конструкција висока 108 метара, дугачка 150 и широка 257 метара), која је заменила застарели саркофаг.
Прочитајте још:
