Иако тај нон пејпер не постоји, а сигурни смо да званичници у Београду уопште и не раде на њему, могли бисмо слободно да претпоставимо да би он, када би настао, био потпуно другачији од ових који су пуштени у јавност.
Подсетимо, најпре је такозвани словеначки папир (званична Љубљана демантовала његово постојање) узнемирио духове на Балкану јер предвиђа поделу Босне и Косова, цепање граница и стварање етничких држава.
Потом, уследио је наводни „немачко-француски“ нон пејпер (Берлин и Париз негирали да постоји), лансиран из Приштине, који „нуди“ Београду бројне уступке да би Србија учинила „само једно“ – признала независно Косово.
Али, уместо тих „пробних балона“, лукавих и непристојних понуда, вишеструко демантованих идеја и предлога, вратимо се на непостојећи нон пејпер Србије.
Шта би могао да садржи тај незванични папир и зашто би многе штрецнуо и избио им адуте из руку?
Србија би најпре могла да изнесе шокантан предлог:
— Да се убудуће обавезно и дословце, апсолутно поштују сви међународни споразуми правно важећи за судбину целовите Босне и Херцеговине и Косова и Метохије у оквиру Србије – Дејтонски мировни споразум и Резолуција 12 44.
Београд би, затим, могао жестоко да узбурка страсти на Западном Балкану предлогом:
— Да се Републици Српској врате све дејтонске надлежности које су јој отете бахатом узурпацијом и силеџијском политичком самовољом високих представника у последње две деценије.
Даље, српски нон пејпер могао би опасно да узнемири регионалне и западне духове и идејом:
— Да се поштују и одмах, без одлагања примене баш све договорене одредбе Бриселског споразума укључујући и формирање Заједнице српских општина на Косову и Метохији.
Тајни београдски папир могао би потпуно да протресе западну конструкцију утемељену у овом делу Европу поруком:
— Да је Србија спремна да Албанцима на Косову и Метохији, на основу међусобног договора и одлуке СБ УН, омогући такву суштинску и територијалну аутономију какву нису забележили модерна политичка и правна теорија и пракса.
Српски нон пејпер имао би и завршну напомену која би баш усталасала и узбудила јавно мњење западних и регионалних центара:
— Да Србија све ове циљеве неће постизати насилним средствима, ратом, једностраним потезима већ искључиво кроз договоре, сарадњу, компромис са суседима и уз сагласност Европске уније, великих сила и чланица СБ УН.
Рат нон пејперима је тек почео. Симболички, кренуо је поново баш из Словеније. У току је заузимање стартних позиција, престројавање, загревање пред жестоке окршаје.
Важно је знати да и Србија има убојито оружје. Тајни папир који још – не постоји.
Као што је демантовано и постојање оних западних папира чији садржај је већ објављен.
Ко разуме, схватиће.
