Одмах после студија Никола је добио посао првог инжењера у стартапу који је развијао напредне системе за дијалог, који је затим постао део чувеног “Епла”. У овом тиму провео је две године, паралелно завршавао докторске студије, да би затим окупио колеге и отиснуо се у предузетништво основавши компанију “ПолyАИ”.
Коначно, успео је да скупи 30 милиона долара од инвеститора коју верују да ће његова компанија научити компјутере да разговарају с људима. А онда је све то потврдио и “Форбс”, преноси Блиц.
"Није то ништа посебно, мада је било доста позива, више интересовања, али не размишљам о томе", скромно истиче Никола Мркшић.
"Нама је циљ да од “ПолyАИ” направимо огромну компанију која ће изаћи на берзу и која ће бити део вашег свакодневног живота. Зовете фризера, ресторан, авио-компанију, где год причате са корисничком подршком ми желимо да будемо део тог разговора," рекао је у разговору за РТС Никола Мркшић.
.@nikola_mrksic (CEO and co-founder of PolyAI) chatting to a group of Computer Science students at the University of Cambridge about how his academic journey at Cambridge has equipped him with the skills to succeed as an entrepreneur and founder. pic.twitter.com/zzfgWkXmzg
— Entrepreneur First (@join_ef) March 5, 2018
На први поглед многима није баш најјасније чиме се бави ова компанија.
“ПолyАИ” је фирма од педесетак људи са седиштем у Лондону и канцеларијама у САД и Сингапуру. Ми правимо конверзационе системе, “voice assistant”, не знам како се то каже на српском, рецимо говорни аутомат, мада то звучи као нешто већ превазиђено. То су системи који се јављају на телефон када зовете корисничку подршку, било да зовете телекомуникациону фирму или банку или угоститељски објекат и правите резервацију или се жалите на услугу. Или имате проблем са повезивањем на интернет и треба вам помоћ. У сваком од тих сценарија наш систем се јави и разговара са вама исто као што би и веома добро обучени оператер у кол центру то радио.
Мркшић објашњава да ово није нимало лак задатак јер људи имају различити акценат, говорне мане, само у Великој Британији постоји 67 поддијалеката енглеског језика.
"У општем случају ако бисте причали у дијалекту или о нечем врло специфичном, то није проблем који је потпуно решен. Али ако разговарате са системом који зна отприлике шта ви покушавате да постигнете, тај систем зна шта да очекује. Па ако резервишете место у ресторану, следеће што иде је датум или број људи који долазе или неко питање око паркинга", испричао је Никола за РТС.
Ипак, како додаје, људи нису потпуно искључени.
"Наши системи могу да аутоматизују 80 па и 90 одсто саобраћаја који иде у кол центар. Али у десет одсто случајева или када је реч о корисницима који питају неко веома ретко питање или премијум корисницима, њих чувате за разговор са неким од ваших најбољих оператера. Није идеја заменити људе. Наши најуспешнији пројекти до сада били су са фирмама у којима није било довољно људи да ураде неки посао".
По његовим речима, тренутно су на добром путу.
"Видите, ја сам радио за “Епл”. Пројекат “Сири” има две хиљаде људи. Амазонов “Алекса” има 14.000, и даље расте. То су компликовани системи који у односу на уложени новац нису постигли неки резултат. Нама је циљ да направимо системе који ће стварно додати неку вредност. Циљ је да направимо што више добрих искустава и да докажемо да ова технологија има будућност. За сада нам иде јако добро. Имамо пуно клијената којима смо помогли да повећају приходе, да смање трошкове. Нама је циљ да од ове компаније направимо огромну компанију која ће изаћи на берзу која ће бити део вашег свакодневног живота".
Мркшић додаје да није тајна да би волео једног дана да се врати у домовину.
"Волео бих то да урадим и волео бих да проводим више времена у Србији. Надам се да ће ме живот за једну деценију вратити у Србију. За сада је фирма прилично концентрисана овде", закључио је Никола.
"Мислим да у Србији има много добрих ИТ компанија, тај сектор је успешан и добар, иако ти људи раде у тежим условима него ја овде. Те су компаније створене у тешким условима, немају приступ енормној количини капитала који инвестиционе фирме инвестирају овде или у Америци. Није згорег када се ради продаја да одмах буду амбициозни. Можете да имате најбољи производ на свету, купиће вас пет година касније далеко мање технички способан амерички компетитор који ће расти брже јер има боље тржиште. Не треба то одлагати и фокусирати са на домаће тржиште. Развијајте производ у Србији, али продаја мора да буде у Америци да би се направиле глобално битне фирме".
Прочитајте још:
- Док анђели спавају: Марко Крчо - Србин са најбољим погледом на свемир (други део)
- Откривамо: Ко је мистериозна плавоока Српкиња коју је у Мелбурну видео цео свет
