https://sputnikportal.rs/20210503/magla-u-mozgu-srbin-a-svetski-strucnjak-otkriva-malo-poznatu-posledicu-kovida-video-1125221850.html
Магла у мозгу: Србин, а светски стручњак, открива мало познату последицу ковида /видео/
Магла у мозгу: Србин, а светски стручњак, открива мало познату последицу ковида /видео/
Sputnik Србија
Чинимо све да објаснимо „лонг ковид“, дуготрајне последице короне које су присутне чак и код оних који нису имали симптоме болести, већ су само били позитивни... 03.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-03T18:50+0200
2021-05-03T18:50+0200
2021-08-26T03:13+0200
наука
ћелије
истраживање
имунитет
витамин д
немања деспот марјановић
вирус корона
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/1c/1125217752_0:0:3072:1739_1920x0_80_0_0_37fb6ca6caf707b85ff3a15c5d78b37c.jpg
Ово за Спутњик каже молекуларни биолог Немања Деспот Марјановић, београдски студент, који је недавно докторирао на "Броад институту" у Бостону. Институт су заједнички основали Харвард и Масачусетс Институт Технологије. „Ем Ај Ти“ последњих седам година има титулу најбољег универзитета у свету, користи програмирање, математику и физику како би помогао биологији и медицини, односно откривању нових лекова.Канцерогене ћелије - научници користе истраживања веана за рак, како би добили одговоре на нове непознанице које је донео ковид 19
Саговорник Спутњика са још хиљаду научника ради на међународном пројекту "Мапе људских ћелија", која је указала на то које ће органе ковид 19 нападати.Магла у мозгуСада су све снаге упрте у испитивање последица заражавања овим вирусом, оних које се зову „дугачки ковид“, а које су месецима присутне чак и код оних који нису осетили да су болесни, већ су само били позитивни на корону.„То је замор који не престаје, дуготрајни губитак мириса, он престане, па се врати, а посебно пратимо оно што у Америци зову „брејн фог“, магла у мозгу. Људи имају проблеме са меморијом, заборавни су, зато што вирус може да се везује на појединим системима у мозгу и ту остаје. Такође, велики број таквих пацијената има проблем са срцем. Тренутно прикупљамо податке и покушавамо то да разумемо. Поједини проблеми могу да буду индуковани и тиме што смо годину и по затворени, живот нам се променио из корена, то сигурно има последице“, каже Деспот Марјановић.Корона, иако не даје никакве симптоме, може да остави трајне послелдице на мозак, једна од њих је "магла у мозгу", губитак памћења
Он додаје да ће за одговоре бити потребно велико стрпљење, јер је човечанство по питању биологије и биомедицине на самом почетку. Тек је 1954. откривано да је ДНК носилац генетског материјала. Коначна мапа ћелија, која ће дати одговоре на многа питања, па и како да се заштитимо од короне, биће завршена до 2030. године.„Ми смо веома комплексан систем, имамо милијарде ћелија у организму, свака ћелија има до 20 хиљада гена, ти гени које ћелија експримира дају јој идентитет. Треба их све разложити и сваку ћелију појединачно проучавати. Раније нисмо имали технологију која је то могла, у лабораторији где сам радио докторат, први пут је направљена. Сад кад знамо идентитет ћелије, можемо да знамо њену функцију. Само тако можемо да разумемо шта се деси у болести и видимо како да правимо лекове“, објашњава Марјановић.Витамин Д заиста помажеОн додаје да је до тада најважније да радимо на свом имуном систему. Када је у питању корона, важно је знати да не треба паничити ако после вакцинације немамо антитела, јер то не значи да немамо линију одбране.„Када добијете било коју вирусну или бактеријску инфекцију, доћи ће до имуног одговора, прво урођеног, а затим адаптивног, који и ствара антитела. Она ће бити у крви после напада патогена три до шест месеци, али и даље остају меморијске ћелије, које, када се болест појави, поново могу да направе антитела. Дакле, ако тренутно немате антитела, то не значи да немате меморијске ћелије које могу да га направе, то је такозвани ћелијски имунитет“, објашњава.Деспот Марјановић додаје да је наш имуни систем веома комплексан, постоји неколико стотина ћелијских подтипова који су важни за прављење одговора, али и огроман број молекула помоћу којих ћелије међусобно комуницирају и праве имуни одговор. Научници познају компоненте тог система, али и даље не разумеју како је све повезано.Док наука не да одговоре на важна питања, наш саговорник саветује најједноставнији рад на имунитету и подсећа да су бројне научне студије показале да је витамин Д кључан у одбрани.Пилуле витамина Д који је, каже наш саговорник, кључан у одбрани од короне, али и штити наше ћелије од канцера
„Витамин Д је нешто што заиста помаже, потребан је за нормално функционисање имуног система, а при том и смањује ниво упале. Имуни ситсем нам служи за одбрану од спољашњих патогена, али и унутра, када неке наше ћелије „полуде“, да не би постале канцерогене, имуни систем их исправља. Он је нека врста и војске и полиције, а важно га је и одржавати. Витамин Д је један од начина, такође треба узимати храну која не повећава ниво базалне инфламације, упалног процеса, и цинк“, упозорава Марјановић.Лек за критично стањеТоком студирања на "Броад институту“, саговорник Спутњика проучавао је рак плућа и панкреаса, врсте карцинома које се веома тешко лече и имају велику смртност. Сада знање доктора инжењерских наука користи у великој компанији која се бави оснивањем мањих, специјализованих за прављење лекова за одређене болести."Имамо 15 одобрених лекова за само 12 година рада. Сада окупљамо стручњаке који ће покушати да одговоре на питање шта прави предиспозицију да дође до критичног стања током инфекције ковидом 19. Требаће нам две, три године да дођемо до нечега од чега ће кренути прављење лека. Хоћемо да направимо тестове, дијагностику која би нам то могла рећи, превентива је важнија од лечења“, каже Деспот Марјановић и на крају разговора за Спутњик додаје:„Веома сам пријатно изненађен како се одвија вакцинација у Србији, свака част нашој Влади. У Америци нема избора, добијете неку од вакцина за коју се држава у којој живите одлучила, одушевљен сам“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/1c/1125217752_0:0:3072:1931_1920x0_80_0_0_ef68c011260835dcfb249175760732d6.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
наука, ћелије, истраживање, имунитет, витамин д, немања деспот марјановић, вирус корона, друштво
наука, ћелије, истраживање, имунитет, витамин д, немања деспот марјановић, вирус корона, друштво
Магла у мозгу: Србин, а светски стручњак, открива мало познату последицу ковида /видео/
18:50 03.05.2021 (Освежено: 03:13 26.08.2021) Чинимо све да објаснимо „лонг ковид“, дуготрајне последице короне које су присутне чак и код оних који нису имали симптоме болести, већ су само били позитивни. Брине нас последица која се у Америци зове „брејн фог“, магла у мозгу. Они који су прележали корону заборавни су, зато што вирус може да се везује на поједине системе у мозгу и ту остаје.
Ово за Спутњик каже
молекуларни биолог Немања Деспот Марјановић, београдски студент, који је недавно докторирао на
"Броад институту" у Бостону. Институт су заједнички основали
Харвард и Масачусетс Институт Технологије.
„Ем Ај Ти“ последњих седам година има титулу најбољег универзитета у свету, користи програмирање, математику и физику како би помогао биологији и медицини, односно откривању нових лекова.
Канцерогене ћелије - научници користе истраживања веана за рак, како би добили одговоре на нове непознанице које је донео ковид 19
Саговорник Спутњика са још хиљаду научника ради на међународном пројекту
"Мапе људских ћелија", која је указала на то које ће органе
ковид 19 нападати.
Сада су све снаге упрте у испитивање последица заражавања овим вирусом, оних које се зову „дугачки ковид“, а које су месецима присутне чак и код оних који нису осетили да су болесни, већ су само били позитивни на корону.
„То је замор који не престаје, дуготрајни губитак мириса, он престане, па се врати, а посебно пратимо оно што у Америци зову „брејн фог“, магла у мозгу. Људи имају проблеме са меморијом, заборавни су, зато што вирус може да се везује на појединим системима у мозгу и ту остаје. Такође, велики број таквих пацијената има проблем са срцем. Тренутно прикупљамо податке и покушавамо то да разумемо. Поједини проблеми могу да буду индуковани и тиме што смо годину и по затворени, живот нам се променио из корена, то сигурно има последице“, каже Деспот Марјановић.
Корона, иако не даје никакве симптоме, може да остави трајне послелдице на мозак, једна од њих је "магла у мозгу", губитак памћења
Он додаје да ће за одговоре бити потребно велико стрпљење, јер је човечанство по питању биологије и биомедицине на самом почетку. Тек је 1954. откривано да је ДНК носилац генетског материјала. Коначна мапа ћелија, која ће дати одговоре на многа питања, па и како да се заштитимо од короне, биће завршена до 2030. године.
„Ми смо веома комплексан систем, имамо милијарде ћелија у организму, свака ћелија има до 20 хиљада гена, ти гени које ћелија експримира дају јој идентитет. Треба их све разложити и сваку ћелију појединачно проучавати. Раније нисмо имали технологију која је то могла, у лабораторији где сам радио докторат, први пут је направљена. Сад кад знамо идентитет ћелије, можемо да знамо њену функцију. Само тако можемо да разумемо шта се деси у болести и видимо како да правимо лекове“, објашњава Марјановић.
Он додаје да је до тада најважније да радимо на свом имуном систему. Када је у питању корона, важно је знати да не треба паничити ако после вакцинације немамо антитела, јер то не значи да немамо линију одбране.
„Када добијете било коју вирусну или бактеријску инфекцију, доћи ће до имуног одговора, прво урођеног, а затим адаптивног, који и ствара антитела. Она ће бити у крви после напада патогена три до шест месеци, али и даље остају меморијске ћелије, које, када се болест појави, поново могу да направе антитела. Дакле, ако тренутно немате антитела, то не значи да немате меморијске ћелије које могу да га направе, то је такозвани ћелијски имунитет“, објашњава.
Деспот Марјановић додаје да је наш имуни систем веома комплексан, постоји неколико стотина ћелијских подтипова који су важни за прављење одговора, али и огроман број молекула помоћу којих ћелије међусобно комуницирају и праве имуни одговор. Научници познају компоненте тог система, али и даље не разумеју како је све повезано.
Док наука не да одговоре на важна питања, наш саговорник саветује најједноставнији рад на имунитету и подсећа да су бројне научне студије показале да је витамин Д кључан у одбрани.
Пилуле витамина Д који је, каже наш саговорник, кључан у одбрани од короне, али и штити наше ћелије од канцера
„Витамин Д је нешто што заиста помаже, потребан је за нормално функционисање имуног система, а при том и смањује ниво упале. Имуни ситсем нам служи за одбрану од спољашњих патогена, али и унутра, када неке наше ћелије „полуде“, да не би постале канцерогене, имуни систем их исправља. Он је нека врста и војске и полиције, а важно га је и одржавати. Витамин Д је један од начина, такође треба узимати храну која не повећава ниво базалне инфламације, упалног процеса, и цинк“, упозорава Марјановић.
Током студирања на "Броад институту“, саговорник Спутњика проучавао је рак плућа и панкреаса, врсте карцинома које се веома тешко лече и имају велику смртност. Сада знање доктора инжењерских наука користи у великој компанији која се бави оснивањем мањих, специјализованих за прављење лекова за одређене болести.
"Имамо 15 одобрених лекова за само 12 година рада. Сада окупљамо стручњаке који ће покушати да одговоре на питање шта прави предиспозицију да дође до критичног стања током инфекције ковидом 19. Требаће нам две, три године да дођемо до нечега од чега ће кренути прављење лека. Хоћемо да направимо тестове, дијагностику која би нам то могла рећи, превентива је важнија од лечења“, каже Деспот Марјановић и на крају разговора за Спутњик додаје:
„Веома сам пријатно изненађен како се одвија вакцинација у Србији, свака част нашој Влади. У Америци нема избора, добијете неку од вакцина за коју се држава у којој живите одлучила, одушевљен сам“.