https://sputnikportal.rs/20210503/od-antisrpske-zmije-do-brze-pruge-buducnosti-veliki-projekti-koji-zauvek-menjaju-srbiju-1125228205.html

Од „антисрпске змије“ до брзе пруге будућности: Велики пројекти који заувек мењају Србију

Од „антисрпске змије“ до брзе пруге будућности: Велики пројекти који заувек мењају Србију

Sputnik Србија

Брза пруга од Београда преко Ниша до границе са Северном Македонијом, извесно је, у многоме ће мењати Србију. Уосталом, као и сваки велики инфраструктурни... 03.05.2021, Sputnik Србија

2021-05-03T21:28+0200

2021-05-03T21:28+0200

2023-11-02T11:23+0100

анализе и мишљења

коментари и аналитика

пројекти

железница

ауто-пут

привреда

напредак

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110998/42/1109984238_0:127:2449:1505_1920x0_80_0_0_3cf94c4620131920b0067e45e13d5d3e.jpg

Када је кнез Милан Обреновић јуна 1881. године означио почетак градње прве железничке пруге у Србији, управо од Београда до Ниша, нису баш сви схватали колики је њен значај и који ће прогрес донети. Било је и оних који су у железничким шинама видели антисрпску змију која треба да „дође из Европе и да уништи Србију”.Поново ће мењати Србију – пруга Београд-НишПрви воз из Београда ка Нишу упутио се августа 1884. и након што је установљена редовна линија Београд-Ниш, становништво поред пруге се временом навикло на “парног дива” који је тутњао 55 километара на сат.Солунска пруга од Ниша до Ристовца и турске границе завршена је почетком новембра 1886. године, а Турци су марта 1883. пристали да пруга споји Скопље са Врањем. Та пруга која је спојила Београд са грчком луком Солун је у целости завршена маја 1889. године. Тако је коначно централна Европа добила најкраћу железничко – поморску саобраћајницу до Суецког канала на трговачком путу за Азију.Брза пруга до Ниша поново ће мењати Србију, као и она завршена 1884. године. Објашњавајући значај оваквих пројеката, економиста Божо Драшковић за Спутњик каже да не треба да чуди почетно неразумевање јер се њихове предности показују тек на дужи рок.Сви велики инфраструктурни пројектиОва пруга, која ће се, захваљујући најављеној подршци ЕУ у виду бесповратних средстава која ће чинити 35 до 50 одсто инвестиције, после реконструкције сврстати у брзе пруге, није, међутим, најстарији инфраструктурни пројекат на тлу данашње Србије.1. Хидросистем Дунав-Тиса-ДунавЗа његову претечу сматра се Велики бачки канал, који је грађен између 1793. и 1801. године са циљем да исуши тада мочварно подручје Војводине. Дугачак 114 км, он је у своје време представљао највећи водопривредни систем у дунавској регији и Југоисточној Европи.Идејни творац Хидросистема ДТД је инжењер Никола Мирков, који је 1947. године изложио идеју о његовој градњи са циљем наводњавања и одводњавања. Дугачак 960 километара, од којих је 600 пловно, грађен је од 1957. до 1977. године и својом мрежом повезује 80 војвођанских насеља.У време изградње, Хидросистема ДТД сматран је за један од највећих инвестиционих пројеката што илуструје и податак да је за његову градњу било потребно ископати 130 милиона кубика земље, а поређења ради, за настанак Панамског канала 179 милиона кубика.2. Пруга Београд-БарДужине 476 километара, грађена је од 1951. до 1976. године, пруга је била највећи и најскупљи инфраструктурни пројекат у време СФР Југославије. Реконструкција 77,6 километара те пруге, од Ресника до Ваљева, завршена је 2017. године, а радови на обнови преосталих 210 километара од Ваљева до границе са Црном Гором требало би да почну 2022. године. 3. Пруга Београд-Нови Сад-СуботицаРеконструкција ове пруге у оквиру брзе пруге Београд-Будимпешта почела је децембра 2015. године. Тунел и вијадукт Чортановци, на најзахтевнијој деоници пруге од Старе Пазове до Новог Сада, недавно су завршени пола године пре рока па се очекује да ће се возовима који ће ићи 200 километара на сат, у Нови Сад из Београда стизати за пола сата на крају ове године. Упоредо са тим теку припреме за почетак радова на прузи између Новог Сада и Суботице, дужине 108 километара.Тунел и вијадукт Чортановци на потезу од Старе Пазове до Новог Сада у оквиру брзе пруге Београд-Будимпешта, завршени су пола године пре рока. 4. Аутопут од Хоргоша до ПрешеваДугачак 584 километара, овај аутопут, део европског Коридора 10 од Мађарске до границе са Северном Македонијом, представља најважнији саобраћајни правац кроз Србију. Изградња ауто-пута почела је седамдесетих година прошлог века најпре градњом ауто-пута кроз Београд, да би се касније наставила у Војводини, а потом и према Нишу. Ауто-пут између Београда и Ниша је завршен 1985. године. После дуже паузе деведесетих година, због ратова, санкција, радови на северу завршени су 2013. године, а ауто-пут кроз Грделичку клисуру и деоница до Владичиног Хана пуштена је у саобраћај у мају 2019. године.Остало је још да се заврши обилазница око Београда.5. Ауто-пут „Милош Велики“Ауто-пут од Београда до Бољара на црногорској граници, један од најважнијих у држави, почео је да се ради 2011. године. Од 270 километара завршена су 103 километра од Сурчина до Прељине и 2019. та деоница је пуштена у саобраћај.„Добро је што је Србија започела ревитализацију када је реч о железничкој инфраструктури, да се повеже са луком у Солуну и луком Бар, а истовремено да обезбеди бржу комуникацију и да смањи превоз робе друмским саобраћајем који је не само скупљи него истовремено и еколошки осетљивији, више загађује околину него железница“, каже Драшковић.Ауто-путем Милош Велики од Београда до Бољара на граници са Црном Гором ће се стизати за нешто више од два сата. Инфраструктура претпоставка растаТе инвестиције ће, како сматра подстаћи економски раст и развој. Захваљујући великим већ уговореним инфарструктурним пројектима, лакше смо се носили са последицама пандемије зато што су ти радови гурали потрошњу и амортизовали пад у појединим гранама. То се одразило на нешто повољнију позицију и мањи пад бруто домаћег производа. Најважнији параметри раста су, каже он, индустријска производња и извоз, а раста не може да буде без инвестиција, а инвестиција без добре путне инфраструктуре. То је претпоставка суштинског економског раста и раста производње, истиче саговорник Спутњика. Он, при том, додаје да се инфраструктурни објекти никада не граде са краткорочним очекивањима и дају ефекат на дуг рок, на 20, 30, 50 година.Србија тренутно гради деоницу ауто-пута од Појата до Крушевца, у оквиру будућег Моравског коридора који ће спојити ауто-пут Београд–Ниш са ауто-путем "Милош Велики". У току су и радови на аутопуту Рума-Шабац и Кузмин-Сремска Рача, а треба да почне и изградња аутопута „Вожд Карађорђе“ који ће спојити централни део Шумадије са истоком Србије, од Орашца до Бора преко Свилајнца и Деспотовца. Сви ти пројекти ће, несумњиво, сваки на свој начин мењати Србију.

2021

Вести

sr_RS

анализе и мишљења, коментари и аналитика, пројекти, железница, ауто-пут, привреда, напредак