Хрватска поново на бранику косовске државности и у одбрани ратних злочинаца из ОВК
19:49 04.05.2021 (Освежено: 14:56 30.08.2021)
© AP Photo / Francois Mori
Пратите нас
Не би било изненађење да Хрватска пружи гаранције за привремено пуштање Хашима Тачија и осталих из ОВК, који су у притвору Специјалног суда у Хагу. Загреб је још пред Међународним судом правде бранио Приштину, а хрватске дипломате су оптужиле Србију да је противправно укинула аутономију и Албанцима ускратила право на самоопредељење.
Ово је став Данијела Игреца, магистра међународног права из Словеније, који додаје да иако још нема потврде ове информације из Загреба, сама чињеница да она долази од посланице у хрватском Сабору Емине Лекај, која заступа и интересе албанске заједнице, показује да је реч о реалној могућности која се очигледно разматра у хрватском државном руководству.
Хрвати су најјачи заговорници независног Косова
„Познато је да је Хрватска у региону један од најгласнијих заговорника тзв. независног Косова и никада није скривала да снажно подржава потпуну међународну верификацију косовске државности. Нема сумње да би, уколико се ова најава заиста и обистини, Загреб још једном показао да делује супротно међународном праву и у смеру угрожавања мира у региону – посебно у смеру дестабилизације Србије, која је последњих месеци поново под великим притисцима да стави трајни печат на независност своје јужне покрајине,“ наглашава саговорник Спутњика.
Игрец подсећа да је своју приврженост пројекту насилног издвајања КиМ из Србије Хрватска демонстрирала и 2015. године својим активним лобирањем да Приштина постане чланица Интерпола и Унеска.
Злочине ОВК желе да прикажу као жртве
„Такође, ту имамо и активну подршку коју Загреб у континуитету пружа сецесионистичким властима у изградњи оружаних снага, односно тзв. војске Косова. Сматрам да је у том светлу потребно посматрати и могућност да Хрватска пружи гаранције за бивше лидере ОВК. То се потпуно уклапа у кампању појединих земаља са Запада која има за циљ да албанске ратне злочинце прикаже као жртве и борце за слободу – који се неправедно налазе на оптуженичкој клупи – како би се оправдао пројекат независног Косова, а тиме и идеја ’Велике Албаније‘“, уверен је Игрец.
Хрватски професор и политички аналитичар Жарко Пуховски подсећа да у политици постоји правило у интерпретацији политичких збивања које гласи „непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“.
Српски непријатељи су одувек били хрватски савезници
„То је у реалности скоро увек погрешно, али политичари често на то наседају. У Хрватској се сматрало јасним да у некој врсти геометрије односа на Балкану они који су били против Србије, која је заиста схваћена као хрватски непријатељ, треба да буду хрватски савезници. И то није само нешто на линији примитивног национализма већ је и саставни део хрватске државне политике, што се у неколико наврата и видело – када је Хрватска јасно показивала симпатије за Косово, а такође сумноги људи са Косова били добровољци у хрватској војсци“, напомиње Пуховски.
Они су се, како каже Пуховски, борили у име Хрватске сматрајући то и албанским и хрватским задатком. Тако да није чудно што се ово наговештава, нити необично и са становишта Европске уније, јер те исте чланице раде много горе ствари Србији. А зашто је ово потребно баш Хрватској, Пуховски објашњава:
Србијом шетају они који су убијали у Хрватској - то може бити оправдање
„Мени се чини да је потребно становиште хрватске националистичке политике зато што се сваки час из Србије чују слични националистички поклици и онда се већини у Хрватској чини да на то треба одговорити. Према томе, ова подршка Косову има ’логике‘ под плаштом националистичке политике, јер треба мало ослабити Србију пошто нам је она ’сусед‘ у рату.“
Наравно, додаје Пуховски, у Хрватској постоји осећај да Србија није учинила довољно у кажњавању злочинаца који су убијали по Хрватској.
„Имате ситуацију да се у Србији слободно шета барем десетак људи којима је у Хрватској суђено или су осуђени за ратни злочин и онда се ово може интерпретирати као оправдање, да ми то чинимо другој страни“, објашњава Пуховски.
Бивши командант ОВК на подручју Кошара Хисен Бериша је први навео да је хрватски председник Зоран Милановић понудио да буде јемац у Специјалном суду за пуштање бившег председника Хашима Тачија и других, како би се бранили са слободе. Тај договор би требало да буде реализован после посете хрватских представника Приштини, која је најављена за идућу недељу. Иначе, после најаве из Хрватске наводно су се и Словенија и Аустрија понудиле за кауцију за хашке оптуженике.
