Одлазак Американаца из Авганистана рађа нову претњу за Средњу Азију
© AP Photo / Rahmat Gul
Пратите нас
Повлачење америчких трупа из Авганистана довешће до озбиљне безбедносне кризе у земљи и ширења сфере утицаја талибана, што ће повећати опасност од тероризма и у земљама Средње Азије, упозоравају руски експерти.
Сједињене Државе и НАТО почели су повлачење својих трупа из бројних база у Авганистану које би требало да буде завршено у року од неколико месеци. Командант мисије у тој држави Остин Скот Милер навео је да ће НАТО и САД све своје базе предати авганистанским снагама.
Ширење утицаја талибана претња за Средњу Азију
Шеф Евроазијског аналитичког клуба Никита Мендекович истиче да ако подршка САД и НАТО нестане, офанзива талибана ће се појачати и сасвим је могуће да ће у року од годину дана доћи до потпуне демонтаже актуелне владе у Кабулу.
„Чак и сада када су НАТО трупе присутне у земљи, талибани успешно шире своју сферу утицаја, контролишући многа рурална подручја Авганистана и наносећи озбиљну штету владиним снагама. У овом случају, ако америчка подршка нестане, ситуација би могла постати драматичнија“, рекао је експерт.
Мендекович каже да је сасвим природно да ће се даља дестабилизација Авганистана осетити и у Русији. Због тога ће бити неопходно, истиче овај експерт, да Москва заједно са земљама Средње Азије разради неку врсту заједничких мера за заштиту граница.
„Ако САД оду, остављајући кризу да се распламсава, авганистански проблем ће остати на савести суседних држава, укључујући Русију, Кину и Иран. У овом случају мораћемо некако сами да помогнемо у решавању ове кризе“.
Стручњак за Авганистан, политиколог Андреј Серенко сматра, међутим, да повлачење америчких трупа не значи аутоматски повећање терористичке претње у републикама Централне Азије. По његовом мишљењу, авганистанске снаге безбедности се засад прилично успешно носе са задатком сузбијања терористичких група, талибана, Ал Каиде и других терористичких група које делују у Авганистану.
„У принципу, авганистанске снаге безбедности су у стању да обуздају агресију на територији Авганистана, јер у последње две године готово 95 одсто свих операција у Авганистану против терориста спроводиле су снаге националне војске и полиције. Односно, Американци и снаге западне коалиције тамо учествују у не више од пет одсто војних операција против терориста“, појаснио је Серенко.
Унутрашњи проблеми средњеазијских земаља
Када је реч о средњеазијским земљама, Андреј Серенко је рекао да не постоји директна претња тим републикама из Авганистана, јер оне имају своје унутрашње проблеме који изазивају радикализацију ставова код младих муслимана.
Група талибанских бораца снимљених октобра 2006. у провинцији Забул у Авганистану. Њихов командант је новинару агенције АП рекао да ће се "устаници" борити против "хришћанске" војске све док ова не напусти Авганистан.
© AP Photo / ALLAUDDIN KHAN
„Постоји велики број младих људи, мушкараца способних за рад, проблем запослења, ниског животног стандарда — све ово изазива социјалну напетост. Као последица тога, неки млади муслимани пролазе кроз радикализацију ставова и затим почињу да полажу заклетве Исламској држави, Ал Каиди и другим терористичким групама. Стога се у дугорочној перспективи, претња од тероризма не може искључити. Посете талибана Кини, Москви, Техерану, па и Дохи, затим политичко кокетирање Американаца и представника других земаља са талибанима, довело је до тога да је политички легитимитет талибана као терористичке организације почео да расте. Надам се да ситуација неће доћи до тачке апсурда, али је већ близу ње“, објаснио је стручњак за Авганистан.
За неке џихадисте талибани пример за подражавање
Андреј Серенко истиче да сви унутрашњи проблеми средњеазијских република утичу на чињеницу да друге џихадистичке групе почињу да гледају на талибане као на модел вођења џихада, јер су управо талибани успели да баце Америку на колена и приморају је да изађе из Авганистана.
„Друге џихадистичке групе виде ово као пример који треба да прате. И у том смислу, претња из Авганистана неће долазити директно од различитих џихадистичких група које се данас тамо налазе, већ ће то бити идеолошка и митолошка претња. Односно, данас се стварају митови о непобедивости талибана и о томе да други млади муслимани треба да следе њихов пример и формирају своје „талибане“ у, на пример, Узбекистану, Таџикистану, Сирији, Ираку и тако даље. Подсетићу да је пре само месец дана у Сирији одржана парада локалних џихадиста који су марширали под талибанском заставом. Чини се да су талибани и Сирија далеко једно од другог, али испоставило се да су врло близу, захваљујући медијима и друштвеним мрежама који су учинили свет малим и олакшали комуникацију између појединих џихадистичких група“, рекао је експерт.
Серенко сматра да је политичко кокетирање разних земаља са талибанима достигло неке смешне границе јер оно доприноси популаризацији талибана, као и младих муслимана-радикала. Утицај авганистанске ситуације није само опасан по Централну Азију, већ се може испољити и у Русији и Европи где постоје муслиманске заједнице младих који прате талибанске митове, начин понашања и праксе џихада, закључио је експерт.
