Највеће крвопролиће у историји: Пут до велике победе совјетске армије кроз фотографије /фото/
15:25 08.05.2021 (Освежено: 16:45 12.04.2023)
© Фото : Министарство одбране Русије
Пратите нас
Фотографије ратних дописника који су радили на првој линији фронта и борили се раме уз раме са војницима чувају успомену на највеће крвопролиће у историји – три године, 10 месеци и 18 дана Великог отаџбинског рата. Спутњик вам представља најупечатљивије моменте који су забележили ратни репортери.
„Комадант батаљона“ Макса Алперта је једа од најекспресивнијих и најемотивнијих фотографија из Великог отаџбинског рата, симбол јунаштва. На фотографији која је настала 1942. године млађи политички комесар 220. стрељачког пука четврте стрељачке дивизије 18. армије Алексеј Ерменко предводи војнике у контранапад уместо рањеног команданта чете.
Стручњак за фото-репортаже Макс Алперт током рата је радио и на фронту и у позадини. Фотографија која носи назив „У родно село“ настала је у Орловској области. Жене се са децом враћају кућама, не знајући шта их чека у родним местима.
Фотографија ратног дописника Константина Симонова из 1943. године.
„Први дан рата“. Фотограф Евгениј Халдеј је 22. јуна 1941. године стигао у Москву и на путу са станице забележио историјски тренутак: становници престонице на улици слушају на радију вест о нападу фашистичке Немачке.
Рат нису само напади и борбе, него и „Успомене из мирног доба“. Ова фотографија је прославила Јакова Рјумкина који је ратовао од првог до последњег дана Великог отаџбинског рата, а његове најпознатије фотографије настале су у Стаљинграду.
Ипак, сви главни догађаји одвијали су се на фронту, и ратни дописници су заједно са војницима ишли у напад и учествовали у офанзивама. „Артиљеријска јединица напада непријатеља. Северни Кавказ“ – фотографија Макса Алперта.
Артиљеријска јединица током борбе, Северни Кавказ, 1943. година
© Sputnik / Max Alpert
/ Фотограф Евгениј Халдеј је свих 1.418 дана рата прошао са фотоапаратом од Мурманска до Берлина.
Противавионски топници чувају небо над ослобођеним Севастопољем, 1944. година
© Sputnik / Yevgeny Khaldei
/ Всеволод Тарасевич је живео у Лењинграду од 1934. године и водио је фото-дневник током блокаде.
Становници Лењинграда током блокаде, 1942. година
© Sputnik / Vsevolod Tarasevich
Фоторепортер Анатолиј Гаранин је током Великог отаџбинског рата радио у листу „Слике са фронта“, бележио је борбена дејства и живот Црвене армије.
Тенковски пук пре одласка на фронт. Москва, јун 1941. година
© Sputnik / Anatoliy Garanin
/ Позната фотографија Гарањина „Смрт војника“ једна је од најређих докумената репортаже са фронта.
"Смрт војника" Кримски фронт, април-мај 1942. године
© Sputnik / Anatoliy Garanin
/ Гарањин је у свом раду често фокусирао на живот у позадини и људе који се нису штедели ради мирне будућности.
Аеростати на Невском проспекту у Лењинграду, 1941. година
© Sputnik / Anatoliy Garanin
/ Најбоље фотографије носе сурову истину о рату.
Мајка заклања своје дете током пуцњаве, 1941. година
© Sputnik / Anatoliy Garanin
Анатолиј Гарањин је 57 година живота посветио фотографији. Његов архив чува МИА „Русија севодња“.
Колоне војника иду на фронт из Москве, 23. јуна 1941. године
© Sputnik / Anatoliy Garanin
/ Фотографије једног од главних фотографа Великог отаџбинског рата Евгенија Халдеја познате су у целом свету, без преувеличавања. Током Нирнбершког процеса његови радови су служили као доказ за злочине фашиста.
Заробљени Немци на рушевинама у Севастопољу, 1942. година
© Sputnik / Yevgeny Khaldei
/ Ловачки авиони гардијског Краснознамењског ваздухопловног пука на небу изнад Севастопоља. Фотографија Евгенија Халдеја.
Ловачки авиони гардијског Краснознамењског ваздухопловног пука на небу изнад Севастопоља. 1944. година
© Sputnik / Yevgeny Khaldei
Фотограф Макс Алперт је током рата боравио на Кавказу, Украјини, Белорусији, Пољској, Чехословачкој. Умео је да донесе до гледаоца суштину догађаја и да представи бол и страх који се могу доживети у рату.
Радови фотографа са фронта постали су прави сведоци епохе. Један од њих је заробљени Немци у Подмосковљу, децембар 1941. године. Анатолиј Гарањин.
Марк Марков-Гринберг првих дана рата отишао на фронт, а од 1943. године био је дописник листа „Реч војника“. Примећивао је и најситније детаље и преносио их гледаоцима.
Стигла пошта совјетским војницима, други Белоруски фронт, 1944. година
© Sputnik / Mark Markov-Grinberg
/ Фото-репортаже Маркова-Гринберга биле су убедљиве и задивљујуће.
Тенк прелази преко рова са војницима, Брјански фронт, 1942. година
© Sputnik / Mark Markov-Grinberg
/ Многе фотографије војних дописника ушле су у уџбенике и енциклопедије као илустрације.
Становници села Омољица поздрављају совјетског пилота Семјона Бојка који је први долетео у Југославију , 1944. година
© Sputnik / Yevgeny Khaldei
Учесница у Великом отаџбинском рату Марија Шалнева је у мају 1945. године усмеравала војну технику која се кретала Александерплацем у Берлину. Моменат је забележио Евгениј Халдеј.
Историјска парада Победе 1945. године и данас се повезује са снимком Макса Алперта – обележја немачко-фашистичке војске поражене на бојном пољу код зидина Кремља као знак победе.
Парада победе на Црвеном тргу, 1945. године
© Sputnik / Max Alpert
А почетак рата се повезује са светлима рефлектора са фотографије Анатолија Гарина, који су осветљавали небо над Москвом 1941. године у јуну. Нико није могао претпоставити шта ускоро следи.
Рефлектори снага ПВО осветљавају небо над Москвом
© Sputnik / Anatoliy Garanin
/ Фотографија „Знамења над Рајхстагом“ настала у мају 1945. године постала је прави симбол победе. Фотограф Евгениј Халдеј спремао се за слику још у Москви где је сашио црвено платно, а када је долетео у Берлин попео се на кров полуразрушене зграде са још три војника како би подигао заставу. Један војник је стао на сам крај крова а други га је држао за ноге.
Знамење победе над Рајхстагом у Берлину, 1945. година
© Sputnik / Vladimir Grebnev
