Свет пред великом кризом: Три сценарија руских експерата
19:40 11.05.2021 (Освежено: 01:13 26.08.2021)
CC0 / пиксабеј /
Пратите нас
Нови талас економске кризе запљуснуће свет 2025-2026. године, наводи се у извештају руског Центра за макроекономске анализе и краткорочне прогнозе (ЦМАКП). Према мишљењу економиста, тренутни монетарни подстицај ће дати ветар у леђа тржиштима, што ће временом довести до њиховог прегревања. Привреду може да „охлади“ само циклична рецесија.
Експерти сматрају да би криза у развијеним земљама могла почети и нешто раније. По мишљењу аналитичара, три унутрашња сценарија за Русију предвиђају нову индустријализацију, социјални преокрет или стабилизацију. Главни проблеми у том периоду ће бити борба са сиромаштвом и повећање радне продуктивности.
Поглед у будућност
Према главном сценарију развоја светске економије, експерти ЦМАКП прогнозирају крај пандемије средином 2021. године, темпо раста светског БДП-а на ниво од четири процената годишње и повећање цена нафте на 82-85 долара за барел до краја деценије.
Конзервативни сценарио, који је у извештају означен као сценарио „структурне кризе“, претпоставља да ће се пандемија наставити до средине 2022. године, стопе раста БДП-а ће бити на нивоу 2-3 процента годишње и прелазак на ниже цене нафте од 50 до 55 долара за барел у првој половини деценије, уз повећање до 65 долара до 2030. године.
Обе варијанте прогнозе за наредну деценију обједињују цикличну рецесију, која ће се према мишљењу економиста ЦМАКП догодити средином 2020-их година. У основном сценарију она ће се догодити као последица прегревања тржишта због монетарне стимулације, а у конзервативном сценарију ће бити логични наставак дужничке кризе, која ће настати у земљама јужне Европе и Турске након дуготрајне пандемије. На овај начин ће 2025. године стопа светског БДП-а пасти на један до два процента.
Динамика руске економије због своје оријентације на извоз сировина биће стабилнија: бруто производ на десетогодишњем нивоу ће расти годишње од један и по до два процента, а током кризе ће се приближити нули, наводе у ЦМАКП-у. Најважнији за развој економије ће бити „чвор проблема“, који је повезан са нивоом благостања становништва и борбом против сиромаштва.
Поред тога, економски успех Русије ће одредити ниво запослености становништва и радне продуктивности.
Ослањајући се на те претпоставке, експерти ЦМАКП су направили три сценарија за Русију до 2030. године.
Први сценарио под називом „нова индустријализација“ предвиђа реализацију основне прогнозе економског раста у свету, захваљујући којој ће се у Русији појавити активна стимулација инвестиција, технолошки препород производње и раст радне продуктивности. То ће довести до повећања плата и потрошње. Економисти наводе да ће водећу улогу у таквом сценарију одиграти приватни бизнис, док ће држава формирати „оквир око кога ће се концентрисати целокупан организам нове руске економије која ће почети интензивно да се развија“.
Други сценарио „социјални преокрет“ предвиђа осигурање економског раста у Русији уз помоћ повећања плата у јавном сектору, као и минималних зарада и пензија. Овакви потези ће имати повољне последице како за становништво, тако и за потрошњу, утицаће и на приходе компанија. То ће успорити модернизацију производног апарата и утицати на трговински баланс кроз убрзано повећање увоза.
И на крају трећи сценарио је „стабилизација“ која ће постати реакција на структурну кризу у светској економији и карактерисаће је недостатак експлицитних акција за подстицање раста и супституцију увоза. Последње ће фактички бити једини логични приоритет Русије.
Аутори прогноза сматрају да на реализацију споменутих сценарија може утицати могућ губитак социјалне стабилности у земљи због смене генерација, наглог раста незапослености и ризика од војних конфликата.
Раније је Министарство економије објавило нову прогнозу социјално-економског развоја, у складу са којом ће у средњорочној перспективи наступити успоренији темпо раста светске економије од два и по до три процента под утицајем нагомиланог структурног дисбаланса. БДП Русије у 2021. години ће се увећати за 2,9 процената, у 2022. години за 3,2 процента, а у 2023. години и 2024. години за три процента.
Сигурна криза
Централне банке воде флексибилну новчано-кредитну политику, држећи каматне стопе испод равнотеже, навео је шеф актива „БКС Свет инвестиција“ Андреј Русецки. После кризе 2020. године јавни и корпоративни дуг је порастао до нивоа, који је био само у тренутку окончања Другог светског рата. Питање пооштравања монетарне политике је питање времена, сматра експерт.
„Од 1990. године све кризе су настале након што су Федералне резерве повећале каматне стопе. У складу са прогнозама, Сједињене Америчке Државе и Европска централна банка ће томе приступити после 2022. године, односно Русија има три-четири године до могуће дужничке кризе“, прогнозира Андреј Русецки.
Нема сумње да ће рецесија ускоро погодити економије развијених земаља које издвајају огроман новац у борбу против пандемије, уверен је директор Центра истраживања економске политике Московског државног универзитета Олег Буклемишев.
„Ништа није бесплатно: такво „лечење“ у почетку може бити слатко, али касније може изазвати негативне последице. Многе од њих се и сада могу видети: то се односи на прегревање на тржиштима робе, на почетак инфлације и у развијеним земљама. Могуће је да ће криза почети и раније, него што предвиђа ЦМАКП“, изјавио је он.
Овакав ток кризе ће се одразити на Русију, која је као и раније осетљива на динамику цена нафте, констатовао је Олег Буклемишев. Истина, утицаће првенствено, не на буџет, већ на производњу и социјалне потребе.
Нову кризу ће испровоцирати излазак Сједињених Америчких Држава, Европске уније и Кине из режима „јефтиног новца“, који ће открити најпроблематичније гране индустрије и изазвати затварање компанија које не успевају да се прилагоде променама, сматра аналитичар „Фридом финанса“ Валериј Емељанов.
У најбољем случају ће страдати бизнис, сектори и државе са ниским нивоом аутоматизације и дигитализације, пре свега аграрне и индустријске. У исто време, у Русији је најреалнији инерцијски развојни сценарио са одржавањем стабилности на штету раста, сматра експерт.
Прочитајте још:
