Русија излазак из Споразума о отвореном небу компензује „паметним“ оружјем
21:30 12.05.2021 (Освежено: 01:43 26.08.2021)
© Sputnik / Максим Блинов
/ Пратите нас
Предлог закона који је председник Русије Владимир Путин поднео Државној думи о изласку из Споразума о отвореном небу (ДОН) „неће захтевати додатне трошкове“. Међутим, највероватније ће морати да се унесу неке измене у актуелни и нови програм наоружања за 2024-2033. годину.
Проблеми, који ће настати након изласка из ДОН-а, решаваће се развојем средстава за мониторинг територије Европе и Сједињених Америчких Држава, углавном космичких, радарских и других врста за извиђање.
Када су 2019. године САД изашле из Споразума о ракетама средњег и кратког домета, по налогу председника Русије Владимира Путина, Министарство одбране и влада су кориговали актуелни Државни програм наоружања-2027.
Финансијски ресурси су, без увећања буџета, били усмерени на производњу наоружања, која би могла да компензују негативне последице прекида деловања Споразума о ракетама. Како је тада изјавио Путин, треба се потрудити да нове мере не увуку Русију у „трку наоружања која ће је скупо коштати“.
Какве ће конкретно војно-техничке кораке предузети Русија у вези са изласком САД из Споразума о отвореном небу за сада није познато.
Како је саопштио потпредседник владе Русије Јуриј Борисов приоритет новог програма наоружања за период 2024-2033 ће бити развој квалитетних и нових система наоружања, „нетрадиционалних видова наоружања, као и система заснованих на вештачкој интелигенцији“. Борисов је истакао значај развоја „високо прецизног наоружања, укључујући хиперсонично оружје, увођење роботизованих комплекса и оружја заснованих на новим физичким принципима“.
Да ли ће Русија успети да остане ван трке у наоружање?
„Сматрамо да ће финансијско-економски показатељи руског програма наоружања бити нижи него претходних година. Обим финансирања програма који је завршен 2020. године био је око 211 милијарди евра, док тренутни, који је планиран за период до 2027. године износи око 222 милијарди евра", рекао је потпредседник владе задужен за одбрамбену индустрију.
У складу са законом о буџету, војни расходи у Русији планирани за 2021, 2022. и 2023. годину су око 33 милијарди евра годишње. То није мало новца, и, према званичним подацима, удео војне потрошње у буџету ће само расти у наредним годинама. Ако је у 2020. години износио 13,9 процената онда ће у 2021-2022. години бити на нивоу 14,5-15,1 проценат.
Како се очекује, у Русији ће акценат бити стављен на „оружју, заснованом на новим физичким принципима“, које, према објашњењу Министарства одбране, представљају „нетрадиционе врсте оружја“.
На сајту Министарства одбране се наводи да се ради о „геофизичком и инфрацрвеном наоружању, климатском, ласерском, несмртоносном, озонском, радиолошком, ултрависокофреквентном оружју, брзом наоружању, електромагнетном оружју и осталом. Није саопштено који тим наоружања има Русија. Председник Русије и војно руководство су неколико пута саопштили да Русија у свом војном арсеналу поседује хиперсоничне ракете и борбене ласере који немају пандане у свету.
„Русија, уз све економске проблеме, успела је да изгради структуре, које ефикасно праве нове типове наоружања, међу којима и нетрадиционално. За оптимизацију трошкова, на пример, за војно-истраживачку активност, ангажовани су војни обвезници из научних компанија. У Русији је активан војни иновативни Технополис „Ера“, чији је циљ да обезбеди истраживање, развој и имплементацију револуционарних технологија у војну сферу“, рекао је војни експерт Николај Шуљгин.
Он је обратио пажњу на то да се „у Технополису, према званичним подацима, ради у неколико праваца – вештачка интелигенција, роботи, аутоматизовани системи управљања, биотехнологија, космички апарати, прецизно наоружање и томе слично. Као засебно одељење постоји и катедра која се бави развојем наоружања на основу нових физичких принципа“.
Без обзира на економске потешкоће, Русија планира да у наредних десет година велику пажњу посвети јачању одбране. Поред финансија, планираних на развој војске, велики део новца из буџета ће бити усмерен и на унутрашњу безбедност. Заједно са трошковима за одбрану то ће износити више од четвртине буџета земље, што за 2021. годину представља 25,9 процената.
Прочитајте још:
