Жарко Данчуо: Ђорђе је био спреман сав да изгори за песму, а то се не учи, певач се с тим рађа

© Фото : Јутјуб Ђорђе Марјановић
Ђорђе Марјановић - Sputnik Србија, 1920, 17.05.2021
Пратите нас
Ђорђе је био другачији од свих, пленио је осмехом, добордушношћу, енергијом. Био је спреман да сав изгори само да осетимо ту његову силну жељу да пева. Он је једноставно рођен с тим, то не може да се научи, каже о свом пријатељу и колеги Ђорђу Марјановићу Жарко Данчуо.
О легендарном певачу и уметнику Ђорђу Марјановићу његов колега и пријатељ Жарко Данчуо, упркос вести о смрти, говори са ведрином. О Ђорђу се, каже, и не може говорити другачије. Пленио је топлином тај човек који је увек за оне којима се обраћао – имао осмех. Зато су га обожавали, у малог Србији, у Југославији, у великом Совјетском савезу…
„Када је негде 1967. први пут Југоконцерт огранизовао турнеју у Совјетском савезу са млађом генерацијом певача, био сам и ја у тој групи са Бобом Стефановићем, Индексима, Лидијом Кодрич… И ми смо тада, онако млади и надобудни, мислили да ћемо кад дођемо да срушимо Русију нашим талентом и репертоаром. А тамо није било града где нас нису дочекали с једним истим питањем: „А да ли ће са вама доћи и Ђорђе Марјановић, а ако неће са вама – кад ће доћи“. Тад смо први пут схватили колико је популаран у Русији“, сећа се Жарко.
Са Ђорђем и Микијем Јевремовићем учио је певање код истог професора, па су се тако „ђаци“ Станоја Јанковића упознали и почели да се друже.
„Кад сам ја дошао ту је већ учио Мики Јевремовић а онда је дошао и Ђорђе. Дружили смо се. Сећам се да ме је, сад већ као колегу и пријатеља, позвао на свој традиционални концерт у Дому синдиката. Тад сам први пут био на његовом концерту“, прича Жарко и открива да без обзира на симпатије, није био одушевљен са Ђорђем као певачем.
© Фото : Приватна архиваЖарко Данчуо и Ђорђе Марјановић, мај 2017. године
Жарко Данчуо и Ђорђе Марјановић, мај 2017. године - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Жарко Данчуо и Ђорђе Марјановић, мај 2017. године

Ђорђе је и на пробама бацао сако

„Говорио сам да Ђорђе и не пева баш тако добро, било је бољих певача од њега. Али, кад сам одгледао тај концерт, заједно са свих осталих 3000 људи у сали, и ја сам одушевљено стајао, пљескао и викао „још“. Ђорђе је на том концерту толико себе дао да је било немогуће остати равнодушан“.
Тада је, каже, схватио да је тајна тог невероватног успеха, популарности и разумевања са публиком у Ђорђевој потпуној преданости. Ту невероватну посвећеност и преданост Жарко илуструје невероватним детаљем.
„Имали смо ко зна колико пута заједничке пробе за неке наступе и догађало се обично да сви ми, певачи, одрађујемо пробу, кратко само да се види ко кад свира, пева… Ђорђе је и на проби бацао сако и био једини који би завршио ознојен. Да ли можете да верујете да је он све то што је радио на концертима радио и на пробама, тотално се давао, без остатка.“
Уверен да се човек рађа са том врстом дара и да то не може да се научи, Жарко Данчуо се, не без осмеха, сећа и једне анегдоте која потврђује да је Ђорђе Марјановић ипак – један једини.
„Не може нико да се научи да буде Ђорђе Марјановић. Сећам се да је на једној турнеји са нама  био и Ера Ојданић који је исто почео да баца сакое и мало имитира Ђорђа на концертима. После концерта дошао је Ера у гардеробу, без сакоа, и одједанпут стао, вриснуо и казао: „Јао, па ја сам бацио сако у публику а све паре су ми у њему“. Ето, није било баш сасвим препоручљиво имитирати Ђорђа, ипак је он – један.“

Није могао да прича али је могао да пева

Био је један и непоновљив и у ових тридесетак година у којима није могао најбоље да комуницира, потврђује Марјановићев пријатељ Данчуо. Није му недостајало осмеха, а свака врста зла и зависти остала му је страна до самог краја.
„Осмех га није напуштао ни у ових последњих 30 година када није био у стању да говори. Али, ми смо чак и тада наступали заједно. Сећам се једног лепог концерта, мислим да је и он био у Дому синдиката, на који су позвани пријатељи Ђорђа Марјановића, међу њима и ја. Тадашњи Ђорђе у комуникацији није био способан много да изрази, па је осмехом покушавао да надокнади понеку реч која би изостала. Али, на том концерту он је певао 'Звиждук у осам' У првом тренутку сам помислио да је снимак, али гледам на монитору и видим да није, да има неке упадице и синкопе које не би прошле да је песма снимана. И тада схватим да он стварно пева. Човек не може да говори, али може да отпева целу песму! Е, то је Ђорђе, човек сав у жељи да пева и тако другима пренесе своју енергију, свој осмех, добродушност… Па није онолики Совјетски савез случајно полудео за њим“, искрен је Жарко Данчуо.
Да ипак промени ону почетну слику о певачу Ђорђу, Жарка је успела да натера једна Марјановићева песма, чувени „Звуждук у осам“.
„Ја сам песму 'Девојко мала' много пута отпевао. Једном сам певао 'Звиждук у осам' и тад заправо први пут схватио да Ђорђе уопште није наиван певач. Он није имао неку нарочиту боју гласа, али кад сам отпевао 'Звиждук' схватио сам колико је то тешка песма за отпевати, са свим тим интервалима. Већина певача то никад не би могла. А Ђорђе је то певао тако лако и чисто. Непоновљиво“.  
Прочитајте још:
Како се Руски дом опростио од великог Ђорђа Марјановића
► Ђорђе Марјановић је био спреман сав да изгори за песму, а то се не учи, певач се с тим рађа
Велико поштовање колега: Ђорђе Марјановић је за нас исто што и Елвис за свет – нулта тачка рокенрола
 
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала