Како је Мујо оптужен за силовање Суљагине Фате
20:35 18.05.2021 (Освежено: 20:40 18.05.2021)
Пратите нас
Севдалинка „Прошетала Суљагина Фата“ поново се нашла на оптуженичкој клупи као песма у којој се наводно велича силовање. Оптужба је једнако бесмислена као и оптужбе да је Андрић исламофоб, а Његош „геноцидни песник“, каже за Спутњик новинар и писац Мухарем Баздуљ.
Лирске народне песме, а севдалинка коју је широм бивше Југославије прославио чувени Химзо Половина, управо је то, преношене су са колена на колено тако што су их певале жене. Да ли би жене имале потребу да кроз усмену традицију сачувају песму која, на весео и разигран начин, говори о нечем тако гнусном као што је сексуално насиље, пита се Баздуљ.
Мујо на оптуженичкој клупи
Наш саговорник проблем са славном севдалинком види у њеној интерпретацији. Међутим, док је, због обима Андрићевог и Његошевог дела, из њих могуће извући неке делове из контекста и злоупотребити их у политичке сврхе, са севдалинком о којој је реч, због њене једноставности, то није могуће.
Баздуљева претпоставка је да се интерпретација да се у песми „Прошетала Суљагина Фата“ велича силовање, заснива на последњим стиховима песме:
„Превари се Суљагина Фата,
превари се, жалосна јој мајка.
Уђе Фата у магазу сама,
за њом уђе Мујо замандали врата“.
„Читав претходни текст песме се занемарује, а у контексту цитиране строфе јасно је да је ту ситуацију Фата изрежирала. Она је дошла, тражила конкретног човека, поставила захтев за који је јасно да је нереалан, јер нити има новца да узме оку злата, нити Мујо у магази има толико злата. Она је режирала ситуацију у којој ће се њих двоје наћи насамо“, објашњава Баздуљ.
У песми, Фата лута градом, тражи Мустафину радњу, пре него што је нађе уђе у шест других дућана; на крају, тражи оку злата. Људи који иду у правцу интерпретације да се у песми ради о силовању не знају шта је ока, наводи наш саговорник. То је мера која има више варијанти, али увек се креће око килограма и триста грама злата. Према данашњим мерилима, ока злата вреди мало више од шездесет хиљада евра.
У томе се, каже Баздуљ, види да разговор између трговца Мустафе и Суљагине Фате нема везе са трговином, већ са флертом. И Мустафа јој одговара у истом смислу – да узме злата колико жели.
Песма се може тумачити у класном кључу
Баздуљ песму тумачи у класном кључу – из имена (Суљагина Фата) види се да девојка припада вишем, племићком слоју. Њен отац, Суљага, сигурно је чува за некога ко припада истом друштвеном слоју.
„Међутим, она не жели уговорени брак и једини начин на који је, у патријархалном друштву жена могла да уђе у брак који њена породица не би одобрила је да буде на неки начин означена јер је са тим човеком већ била у интимној ситуацији. Ова песма је на известан начин протофеминистичка, јер у њој жена, наравно у врло ограниченом патријархалном контексту, бира ситуацију у којој остаје са човеком који јој се свиђа и на тај начин потенцијално режира њихову заједничку будућност“, наводи Баздуљ.
У контексту исламске традиције, већ сам останак насамо у дућану више од времена које је потребно за куповину (уз то треба имати на уму да се у околини налази и друге радње), заједница ће сама прогласити да њих двоје имају нешто више од уобичајеног односа купца и продавца, додаје он.
Панорама мостарског базара данас, места радње севдалинке "Пошетала Суљагина Фата"
© AFP 2023 / ELVIS BARUKCIC
„Чини ми се да је било која интерпретација која имплицира насиље, која имплицира да је Фата жртва манипулације, потцењивање и Фате као жене, и, можда понајвише потцењивање наше народне поезије која је врхунац онога што је наш народ у књижевности дао. Јер, те песме које су сачуване кроз генерације, чувају један специфичан културни етос и миље. Да та песма у себи није имала неку врсту ефектне обраде ситуације која није тако банална као ситуација неког сексуалног насиља, сумњам да била сачувана и радо певана“, каже Баздуљ.
Проглашавати песму стару више стотина година за песму која велича насиље над женама има везе и са трендом који је на Западу почео са антирасистичким демонстрацијама. На Балканском полуострву, ипак, нико никада није подизао споменике трговцима робљем, нити смо имали (барем не до Другог светског рата) расизам као мејнстрим у политици.
„Наша историја је део шире историје и у њој такође постоје овакве или онакве ситуације које је данас могуће интерпретирати и давати неке нове позиције. Међутим, ова песма ми се заиста чини као пример који је у том смислу јако лош и погрешан“, закључује Баздуљ.
„Прошетала Суљагина Фата“ постала је поново актуелна када се на друштвеним мрежама недавно огласила драмска списатељица Биљана Србљановић, која је песму окарактерисала као величање силовања. Такво мишљење је пре ње изнео и редитељ Харис Пашовић, а Баздуљ је за овакав став, како каже, први пут чуо још 2005, када су га изнеле хрватске феминисткиње које су песму чуле на концерту групе „Мостар севдах ријунион“.
