„Српски ратник“ и „Ноћни вукови“ крстаре руским друмовима /видео, фото/
20:30 19.05.2021 (Освежено: 21:08 19.05.2021)
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Пратите нас
Слободан Башић, припадник српског мото-клуба „Ноћни вукови“, кренуо је јутрос из Москве на ходочаснички мото-марш „Српски ратник“, посвећен српском монаху Харитону који је свирепо убијен на Косову и Метохији 1999. На пут је, истиче, кренуо уз благослов патријарха српског Порфирија.
Он ће за 10 дана прећи пут дуг најмање 2.700 километара и обићи на десетине руских места и светиња, а на одређеним деоницама придруживаће му се и „вукови“ из разних региона Русије. Очекује се да ће до манастира Валаам, у Републици Карелија, стићи за шест дана и ту ће монашком братству даривати икону оца Харитона, рад младог иконописца Милоша Тимотијевића из Кнића, а затим га очекује повратак у Москву.
„Могуће је ту удаљеност прећи много брже, али ми смо хтели да овај мото марш буде посвећен историјским везама Србије и Русије. Имамо у историји доста лепих примера где су Срби и Руси заједно ратовали, помагали једни другима. Делимо исту веру, имамо фактички исти језик. Ја не говорим руски, они не говоре српски, али се савршено добро разумемо. Наш клуб је управо велики због те пансловенске идеје која нас спаја. ‘Ноћни вукови’ постоје у свим православним земљама и ми покушавамо да кроз то наше братство промовишемо све оно што наше народе спаја, а то је, пре свега, вера“, истиче Башић.
Основна идеја овог марша, прича Башић, јесте жеља да се пренесе глас о страдању Српске православне цркве, нашег свештенства и српског народа на Косову и Метохији, али и о њиховом јунаштву.
Он напомиње да отац Харитон још није канонизован, али се већ сматра косовским новомучеником и нада се да ће се то у скорије време догодити.
„Ово јесте нешто о чему треба да се чује и то не само зато што је то храбри подвиг једног српског монаха, који није хтео да се одрекне крста. Кад су га заробили Албанци су тражили да скине крст и мантију... Знао је да ће га убити. Рекли су му: „Нећеш да скинеш крст, сад ћеш да умреш најстрашнијом смрћу“. Онда су га боли бајонетима, сломили су му обе руке, ноге, кичму, извадили ножем срце, па су га заклали и тако закланом му одсекли косу и браду, покушавајући да га тако мртвог понизе. На крају су му одсекли и главу. Глава никада није пронађена, а тело је пронађено неколико дана касније. У принципу, читава форензика је урађена на основу његове монашке одеће и џемпера који је носио испод мантије“, прича Башић за Спутњик.
Његово обезглављено тело данас почива у манастиру Црна Река, где је био и замонашен.
Ноћни вукови крећу на ходочаснички мото-марш „Српски ратник“, посвећен српском монаху Харитону који је свирепо убијен на Косову и Метохији 1999.
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Због тога је првобитна Башићева идеја била да српски „Ноћни вукови“ возе од Црне реке до руског Валаама, али је због епидемиолошке ситуације и немогућности да прођу кроз европске земље, дошло до промене плана, па је он сам авионом стигао у Москву.
„Отац Харитон је постао симбол страдања нашег народа на КиМ, па смо овај пут смо симболично започели посетом његовом гробу. Икона коју носимо у Валаам је освештана у манастиру Црна река“, додаје Башић.
Свог „харлија“ је оставио у Србији, а руски „Ноћни вукови“ су му обезбедили све што је потребно за ово путовање – мотоцикл, рукавице, кацигу и сву неопходну опрему, а такође су му пружили неопходну логистику. Направљен је целокупан план путовања по данима, одштампане су мапе, обезбеђена коначишта.
Са српском тробојком кроз Русију
Из бајк-центра „Ноћних вукова“ у Москви Башић није кренуо сам. Са њим ће у наредна два-три дана возити и словеначки мотоциклиста Игор Бресквар, а до првог места које ће посетити – главног Храма Оружаних снага Русије у Подмосковљу - пратиће их и руски „ноћни вук“ – Дмитриј Бармин из Подољска.
Слободан и Игор возе беле „хонде“, а Дмитриј - црног БМВ. На Башићевом мотоциклу се вијори застава са ликом оца Харитона и српска тробојка од које се на путовањима не одваја већ скоро деценију.
„То је застава која је четири-пет пута била у Севастопољу, Стаљинграду (данашњем Волгограду) и другим руским градовима, али и у Италији, Француској, Грчкој...“, додаје Башић.
Планирана је посета бројним руским градовима, као што су Псков, Санкт Петербург, Велики Новгород, Твер и други, где ће Башић и учесници марша обићи бројне војно-историјске музеје и споменике војне славе руске армије, а такође ће посетити и манастире и цркве, међу којима су Црква Спаса на крви у Санкт Петербургу, Валдајски Иверски манастир недалеко од Валдаја, Храм Светог кнеза Александра Невског у Тверу, Тројице-Сергијева лавра и Црква Светог Васкрсења Христовог у Сергијевом Посаду.
Ноћни вукови крећу на ходочаснички мото-марш „Српски ратник“, посвећен српском монаху Харитону који је свирепо убијен на Косову и Метохији 1999.
„Програм маршруте је направљен на основу искустава наше руске браће који су прошли делове тог пута, чак и по неколико пута. Ипак, ово је њихова земља, коју познају и дали су нам савете где ићи, шта посетити. Није суштина возити без смисла, као што наши људи често кажу: „Био сам у Солуну, ишао сам да попијем кафу“. Ми то не радимо - ако већ путујете онда тај пут треба да има смисла, да има циљ, да буде осмишљен. Радујем се овом путовању, а прва станица нам је главни Храм Оружаних снага Русије у чијим је темељима и грумен српске земље, као и свих савезника Русије у Другом светском рату. После тога идемо у Бородино, где је Музеј бородинске битке и где се налази споменик грофу Михаилу Милорадовићу. Међу руским генералима било је и Срба - десет српских генерала и сви су награђени Орденом Светог Ђорђа, што значи да су се добро показали у тој бици, а генерал Милорадовић је чак и директно допринео победи над Наполеоном у тој бици“, прича Башић.
Говорећи о српско-руским везама, Башић напомиње да ће посетити и Санкт Петербург, где је сахрањен гроф Сава Владиславић, саветник руског цара Петра Великог и оснивач руске обавештајне службе.
„Руска и српска историја су веома испреплетене и много тога нас повезује. Чак је и Рус - отац Сава, који ће нас у повратку дочекати у Сергијевом посаду, узео монашко име по Светом Сави. У свим местима кроз које ћемо проћи неко ће нас дочекати. Мислим да ће то бити велики доживљај, велика авантура и нешто о чему ћемо моћи да причамо нашој деци и унуцима, а ја ћу за који месец постати деда, па ћу имати материјала за причу“, каже Башић.
Башић, који је ветеран 63. Падобранске бригаде, у Пскову ће се састати и са ветеранима руске елитне Ваздушно-десантне војске (ВДВ) и ту ће положити венац на Споменик псковским падобранцима, борцима 6. чете који су марта 2000. године положили животе код чеченског места Улус Керта, борећи се против неупоредиво бројније интернационалне терористичке формације под командом познатог зликовца арапског порекла Хатаба. Од укупно 90 бораца чете - погинула су 84.
Ноћни вукови крећу на ходочаснички мото-марш „Српски ратник“, посвећен српском монаху Харитону који је свирепо убијен на Косову и Метохији 1999.
© Sputnik / Оливера Икодиновић
„Ветерани ВДВ-а долазе код нас у Србију и ми скачемо заједно. То је манифестација коју организујемо и која се зове ‘Балкански скок пријатељства’, а који окупља ветеране из Грчке, Русије, Србије, Црне Горе... Такође, долазимо и ми моторима у Русију и скачемо са њима... Постоји дугогодишње пријатељство и ми сматрамо да су руски ВДВ и 63. Падобранска бригада братске јединице“, истиче Башић.
Он се не одваја од своје црвене беретке. И у Русији је поносно носи.
Ноћни вукови крећу на ходочаснички мото-марш „Српски ратник“, посвећен српском монаху Харитону који је свирепо убијен на Косову и Метохији 1999.
© Sputnik / Оливера Икодиновић
„Сви ми поносно чувамо наше беретке које смо носили током рата, а 63. Падобранска је дала велику жртву у овим ратовима деведесетих – 46 људи је погинуло, али истовремено смо једина јединица која није имала ниједан пораз у овом рату. Ми смо све своје задатке извршили и једини имамо такав успех, чак узимајући у обзир све стране у сукобу. Такође, ми смо једина јединица која функционише са две заклетве - једну дајемо отаџбини, а друга се даје братству, и обе су подједнако важне“, истиче Башић.
На питање где је ратовао, Башић одговара „свугде где је требало“.
Помен у Подворју СПЦ у Москви
Из Москве га је испратило лепо време, али током путовања по Русији очекује и хладније време, па и падавине. Спреман је за све те климатске услове, а предност „хонде“ коју је задужио је, како каже, та што прилично штити мотоциклисту од ветра и кише.
„Временска прогноза је дискутабилна кад је север Русије у питању, у смислу не можете јој веровати, јер може да се промени у тренутку... Теже је возити по киши, али то није нешто што ће учинити да станете. Вози се и по киши. Застаћемо да обучемо кишна одела, да се заштитимо боље, да променимо рукавице, визир и онда се наставља даље, само за нијансу опрезније. У таквим условима, вожња мора да буде смиренија, у смислу да нема наглих убрзавања, наглих кочења, промена праваца и сл. Морате да гледате да идете што ‘мекше’ кроз све то и да пратите друм. То је суштина, не смете да будете у грчу”.
Ноћни вукови крећу на ходочаснички мото-марш „Српски ратник“, посвећен српском монаху Харитону који је свирепо убијен на Косову и Метохији 1999.
© Sputnik / Оливера Икодиновић
„Хонда“ коју вози на овом путовању је, каже, класични путни мотоцикл, доста популаран и код нас и у Русији. Није практичан за градску вожњу, али је за дуге релације идеалан.
Иако тај мотоцикл развија брзину и до 240 километара на сат, „Ноћни вукови“ нису присталице брзе вожње.
„Он може да иде доста брзо, али ми се трудимо да кроз наш клуб промовишемо општу безбедност мотоциклиста у саобраћају и да својим примером поучимо друге да није брзина оно што је најбитније. Битно је да вожња буде сигурна, безбедна... Ми, иначе, промовишемо традиционалне вредности, а када је саобраћај у питању никада нећемо промовисати неодговорно понашање на друму...“, истиче Башић.
Када се пре скоро 10 година придружио „Ноћним вуковима“ и упознао оснивача и вођу „вукова“ Александра Залдостанова - Хирурга тада му је у Москви поклонио икону оца Харитона, коме је овај марш посвећен и тада му је испричао причу о јунаштву тог српског монаха.
„Током овог путовања у Подољску ћемо се срести са мајком војника који има сличну причу, а кога су Чечени хтели да натерају да прими ислам, па пошто је одбио они су га убили, заклали, исекли на комаде. Његова фреска стоји код нас у Косовској Митровици и ми ћемо сад направити неку везу, јер су страдали готово на исти начин и жртвовали су се за православље“, каже Башић.
Жеља му је да се ово ходочасничко путовање заврши у Подворју Српске православне цркве у Москви поменом оцу Харитону, али марш „Српски ратник“ ће се наставити и у Србији.
Башић, који је и координатор за Балкан Мото федерације Русије - организације која се бави мото туризмом каже да ће, већ можда ове сезоне, бити организована једна велика тура кроз Србију у којој ће учествовати и руски мотоциклисти.
„Читава идеја је да ми долазимо код њих у госте и упознајемо Русију, а да они долазе код нас. Они, иначе, врло често долазе у Србију и Републику Српску. Доста се вози. Мото федерација није стриктно везана само за наш клуб. Ми имамо своје клупске вожње и дешавања и возимо се и дружимо се, а Мото федерација ради на томе да се то приближи људима који нису изворно везани за клуб, али су заљубљеници у мотоциклизам и желе да путују. Ми покушавамо да пронађемо начине да и за њих то организујемо и да поделимо ту радост путовања мотором. Кад путујете мотором много боље упознајете свет, него кад седите у ауту. Кад сте на мотору ви дишете тај ваздух, и пролазите кроз тај ветар, кваси вас киша. Осећате све те мирисе који вас окружују, имате додир са том околином кроз коју возите. Једноставно, можете да видите и да осетите те пределе кроз које пролазите“, закључио је Башић.
Прочитајте још:
