https://sputnikportal.rs/20210520/premijera-balet-mikelandjelo-prica-o--geniju-usamljeniku-koji-je-svoj-bol-pretakao-u-skulpturu-1125408322.html
Премијера: Балет „Микеланђело“, прича о генију усамљенику који је свој бол претакао у скулптуру
Премијера: Балет „Микеланђело“, прича о генију усамљенику који је свој бол претакао у скулптуру
Sputnik Србија
Упркос грандиозним делима попут Давида или Сикстинске капеле, Микеланђело је био само људско биће. Живећи усамљенички и претачући свој бол у скулптуру изнедрио... 20.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-20T14:12+0200
2021-05-20T14:12+0200
2021-05-22T18:01+0200
култура
народно позориште
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/14/1125408222_0:108:3281:1962_1920x0_80_0_0_95ec45e7bfd2f6b89891dd0b0c1cacb8.jpg
Избором Микеланђела и његовог стваралаштва као основне теме, редитељ је желео да укаже на значај стваралаштва и на чињеницу колико је важно оставити нешто иза себе. Такође, инспирисала га је и уметникова усамљеност.„Моја представа ће све оне људе који не познају Микеланђелово стваралаштво приближити његовој генијалности, а познаваоце и поштоваоце подсетити на његов изванредни таленат, али и објаснити чиме је био инспирисан док је стварао“, открива Марио Радачовски у интервјуу за Позоришне новине бр.142.Симбол поновног рађања културеПлесач, кореограф и уметнички директор Балета Народног позоришта у Брну, Марио Радачовски је још за време школовања у Прагу желео да мастер студије оконча делом о Микеланђелу, скулптору за кога каже да га - што га више упознаје- све мање зна.„Микеланђелово стваралаштво припада периоду касне ренесансе, али он за мене представља симбол поновног рађања културе и уметности. Чини ми се да у данашњем друштву не схватамо колико је култура важна. Чак и у овом необичном тренутку у којем се налази читава планета, културни живот је највише угрожен, а људи свој фокус усмеравају на неке друге, наизглед важније садржаје. Микеланђело је био срећан због дара који му је дат и захваљујући коме је успео да створи уметничка дела којима се човечанство диви већ вековима“, каже Радачовски.Уметник који је мермеру удахнуо животБалет „Микеланђело“ пружиће и одговоре о томе ко је био Микеланђело, ко су били његови узори, који је то недостатак животни којем ће константно тежити... Редитељ је желео да укаже и на Микеланђелов однос према мермеру, коме је успео да удахне живот.„Микеланђело је изгубио мајку у раном детињству. Дирљива и фасцинантна Пиета је настала као успомена на њу. Своју бол је преточио у скулптуру, а потпуно је фасцинантно да је створио у својој двадесет првој години живота. Такође, јасно је и да је као творац Давида, између осталог, био опчињен снажним мушким телом, али у том периоду је био јак утицај грчке митологије и култа мушког тела које је сматрано савршенством“, тврди редитељ.Сценографију и дизајн светла радио је награђивани уметнике Марек Холи из Чешке, а костиме Катарина Грчић Николић. У подели су: Дејан Коларов, Никола Бианко, Милош Живановић, Ивана Савић Јаћић, Тијана Шебез, Олга Олћан, Бранко Сарић, Самуел Гест, Дејана Златановски, Теодора Спасић, Маја Стојаков, Милена Огризовић, Љиљана Велимиров, Сања Нинковић, Хосе Иглесиас и Антонио Бибо.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, народно позориште
култура, народно позориште
Премијера: Балет „Микеланђело“, прича о генију усамљенику који је свој бол претакао у скулптуру
14:12 20.05.2021 (Освежено: 18:01 22.05.2021) Упркос грандиозним делима попут Давида или Сикстинске капеле, Микеланђело је био само људско биће. Живећи усамљенички и претачући свој бол у скулптуру изнедрио је дело коме се дивимо и данас, каже Марио Радачовски, редитељ балета „Микеланђело“ чија је премијера вечерас на Великој сцени Народног позоришта.
Избором Микеланђела и његовог стваралаштва као основне теме, редитељ је желео да укаже на значај стваралаштва и на чињеницу колико је важно оставити нешто иза себе. Такође, инспирисала га је и уметникова усамљеност.
„Моја представа ће све оне људе који не познају Микеланђелово стваралаштво приближити
његовој генијалности, а познаваоце и поштоваоце подсетити на његов изванредни таленат, али и објаснити чиме је био инспирисан док је стварао“, открива Марио Радачовски
у интервјуу за Позоришне новине бр.142.
Симбол поновног рађања културе
Плесач, кореограф и уметнички директор Балета Народног позоришта у Брну, Марио Радачовски је још за време школовања у Прагу желео да мастер студије оконча делом о Микеланђелу, скулптору за кога каже да га - што га више упознаје- све мање зна.
„Микеланђелово стваралаштво припада периоду касне ренесансе, али он за мене представља симбол поновног рађања културе и уметности. Чини ми се да у данашњем друштву не схватамо колико је култура важна. Чак и у овом необичном тренутку у којем се налази читава планета, културни живот је највише угрожен, а људи свој фокус усмеравају на неке друге, наизглед важније садржаје. Микеланђело је био срећан због дара који му је дат и захваљујући коме је успео да створи уметничка дела којима се човечанство диви већ вековима“, каже Радачовски.
Уметник који је мермеру удахнуо живот
Балет „Микеланђело“ пружиће и одговоре о томе ко је био Микеланђело, ко су били његови узори, који је то недостатак животни којем ће константно тежити... Редитељ је желео да укаже и на Микеланђелов однос према мермеру, коме је успео да удахне живот.
„Микеланђело је изгубио мајку у раном детињству. Дирљива и фасцинантна Пиета је настала као успомена на њу. Своју бол је преточио у скулптуру, а потпуно је фасцинантно да је створио у својој двадесет првој години живота. Такође, јасно је и да је као творац Давида, између осталог, био опчињен снажним мушким телом, али у том периоду је био јак утицај грчке митологије и култа мушког тела које је сматрано савршенством“, тврди редитељ.
Сценографију и дизајн светла радио је награђивани уметнике Марек Холи из Чешке, а костиме Катарина Грчић Николић. У подели су: Дејан Коларов, Никола Бианко, Милош Живановић, Ивана Савић Јаћић, Тијана Шебез, Олга Олћан, Бранко Сарић, Самуел Гест, Дејана Златановски, Теодора Спасић, Маја Стојаков, Милена Огризовић, Љиљана Велимиров, Сања Нинковић, Хосе Иглесиас и Антонио Бибо.
