https://sputnikportal.rs/20210520/zasto-je-za-ruske-umetnike-srbija-magicna-zemlja--video--1125408405.html

Зашто је за руске уметнике Србија магична земља /видео /

Зашто је за руске уметнике Србија магична земља /видео /

Sputnik Србија

У Београду и другим местима у Србији живе бројни руски сликари, фотографи и други уметници, који су одлучили да стварају на нашем поднебљу. Шта их је привукло... 20.05.2021, Sputnik Србија

2021-05-20T19:03+0200

2021-05-20T19:03+0200

2021-05-20T19:03+0200

култура

руски дом

изложба

руски сликари

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/12/1125394844_0:178:3008:1870_1920x0_80_0_0_9d075fea7912ec30e83d73ba16f80b36.jpg

Руски уметнички кругЦентрални догађај фестивала „Вернисаж“ је изложба савремене руске уметности, коју посетиоци могу да погледају од 18. маја до 8. јуна. Организатор ове манифестације је руски фотограф Илмар, који нам открива како је дошао на идеју да окупи своје сународнике који стварају у Србији и да њихова дела представи српској публици.„Ми уметници сада морамо да се трудимо да представимо публици све оно што смо радили у последње време, с обзиром на то да због короне дуго није било изложби. Природно, желимо да се вратимо својој вољеној публици“, каже Илмар у разговору за Спутњик.Наш саговорник подсећа на то да су руски уметници били веома активни у Београду и Србији још у прошлом веку, након Октобарске револуције и политичких промена у Русији. Тада је у српској престоници формиран руски уметнички круг, који је окупљао бројне угледне архитекте, сликаре, писце и друге ствараоце.„Када је у Београду подигнут Руски дом, било је потпуно природно да сви ти уметници буду ангажовани под његовим окриљем. Тако је 1930. године у Руском дому организована веома значајна изложба, на којој је било представљено више од 300 радова, слика, цртежа и скулптура, и то не само руских уметника из Србије, него с територије целог Балканског полуострва. Након те изложбе није било сличних манифестација, а томе су допринели и историјски догађаји, Други светски рат и све политичке и друге промене које је претрпео свет. Ово је, заправо, прва изложба која окупља овдашње руске уметнике након тако дугог периода“, објашњава Илмар.Златна и топла српска јесенРуски сликар Анатолиј Ивакин на изложби у Руском дому представља серију својих слика Београда. Овај уметник каже да је за Србију и Југославију везан већ 33 године, будући да је као архитекта по струци сарађивао с многим колегама с Балкана.„Од 2011. године почео сам да долазим у Србију на по две, три недеље и да учествујем на сликарским колонијама. Углавном сам долазио на јесен, када је овде време прелепо, температура мало изнад 20 степени. Новембар, златна јесен и топлота! Када год бих се након тога вратио у Москву и чекао сунце кога нема, пожелео бих да следећи пут останем у Србији дуже. Остварењу те жеље је у великој мери допринео одлазак у пензију. И док сам живео у Русији много сам путовао, тако да ми пресељење у Србију није представљало проблем. Схватио сам да треба да живим овде, у овом лепом граду, с дивним улицама и кућама које пружају прегршт инспирације за сликање. Имам овде и много пријатеља. Људи једноставно остају тамо где им се допада, а у овом тренутку мени се овде допада и не желим да се враћам назад“, каже Анатолиј Ивакин.Дом је тамо где су ти пријатељиМлади руски уметник Шеомир Гучепшоко, који је на отварању изложбе у Руском дому пажњу посетилаца привукао својим перформансом у песку, каже да га је за Србију, у којој живи од 2019. године, везала љубав на први поглед.„Одавно сам са женом разговарао о томе куда бисмо могли да се преселимо, где је топлије, с више сунца, ближе Европи, европским музејима, уметничком наслеђу, како би нам то било доступније. Србију сам почео да упознајем од крајњег севера – Суботица, Нови Сад, Београд, ишли смо преко Будимпеште. Били смо одушевљени свим тим местима, природом, а посебно ценама које су веома пријатне, када се упореде с онима у Москви, чак и у Аустрији и Немачкој. А и људи су овде веома срдачни, отворени, веома брзо смо стекли пријатеље. После тридесете људи већ теже склапају пријатељства, а овде је све то тако једноставно. Тамо где су познаници, породица, пријатељи, то је већ дом“, закључује уметник.Пешчана анимација – спој сликарства и театраНа изложби у Руском дому публика је у прилици да погледа неколико слика Шеомира Гучепшока, које су инспирисане разним утицајима, од апстрактног сликарства и надреализма, до графита и стрипа. „Перформанс у песку“ или „пешчана анимација“ којом се такође бави за њега је, како каже, најближа театру.„То је жив догађај, размена енергије с публиком, дешава се у реалном тренутку. То није снимак или слика која просто стоји на зиду. Лепота 'пешчаног перформанса' је у томе што је он као позоришна представа, као уметничка слика, као анимација – синтеза свега тога. Ту је и музика веома важна, важно је да она прати прелазе на слици, да они одговарају промени темпа и ритма и разних мелодија које се могу чути“, објашњава уметник.Уметници у свом креативном окружењуФотограф Илмар представља на изложби неколико портрета уметника, који се налазе у својим атељеима, окружени атмосфером у којој стварају.„Најчешће уметници ћуте и разговарају преко слика и фотографија. Одлучио сам да пратим ко су ти људи, какви су то уметници, да им дам могућност да се чују њихове идеје. Током неколико година сам снимао уметнике који су боравили у арт-резиденцији у Црној Гори. Тамо је младих црногорских аутора који су тек почели да граде каријеру, али и међународно признатих аутора, попут Олега Кулика из Русије. Свима њима сам постављао два питања: ко су и шта раде. Било ми је важно да сваки од њих буде у свом атељеу, јер човек формира простор у којем обитава, посебно то раде уметници. Тај простор говори о њима самима, плус они сами причају о себи, плус ви као гледалац видите како они изгледају. Прилазите фотографији, укључујете аудио-снимак на којем уметник одговара на моја питања и посматрате фотографију и слушате његов глас. Тако добијате слику“, прича Илмар.Американци траже српске ресторане, а Руси српске баровеНа изложби су представљени и радови младе руске фотографкиње Ане Бочкарјове, која је током боравка у Копнехагену, током прошле године, бележила мање позната места бајковите данске престонице. Свесно или несвесно, уметница је забележила тишину и изолацију које су овладале овим градом током пандемије.Ана Бочкарјова тренутно води туристе у обиласке Земуна и Београда у оквиру пројекта „Београђанин“. Показује им најатрактивније тачке у граду, али и ресторане и барове.„Странци који долазе, углавном Американци, воле да виде ресторане. А Руси, Украјинци и други житељи бивших совјетских република, наравно – барове“, каже Ана Бочкарјова уз смех.Магија српских селаЗа Виту Пироцку, која у Руском дому излаже своје аквареле, најпривлачнији део Србије је околина Пирота, односно њени рурални предели.„Редовно одлазим у село из ког потичу родитељи мог супруга, у околини Пирота. То је потпуно дивљи, али предиван крај. Та српска села се толико лепо уклапају у природу, посебно она која имају више од сто година и још некако опстају, а посебно су лепе те кућице у Источној Србији, у околини Старе планине“, каже Вита Пироцкаја.Природом Србије одушевљен је Андреј Можаровски, уметник који на изложби представља слике рађене специјалним, флуоресцентним акрилним бојама, које у мраку добијају посебну димензију.„Србија ме је унапредила као уметника. Пре доласка овамо био сам арт директор, бавио сам се визуелним маркетингом. Никада раније се нисам озбиљно бавио уметношћу, ако не рачунамо то што сам у школи хемијском оловком цртао по свескама. Србија је магична земља, баш магична! Реално инспирише на стварање, не можеш да се не бавиш тиме“, уверен је Можаровски.

2021

Вести

sr_RS

култура, руски дом, изложба, руски сликари