Километарске колоне на границама: Шта кочи српску привреду и возаче
© Sputnik / Виктор Толочко
/ Пратите нас
На граничном прелазу Келебија са Мађарском – тотални колапс. Колона камиона теретњака ових дана километрима је дугачка, а у Удружењу за међународни транспорт наводе да је чекање на граничним прелазима хронични проблем, а на Келебији посебно изражен откако је Хрватска 20. маја донела одлуку о прекатегоризацији путева. Последице могу бити вишеструке.
Неђо Мандић, председник удружења, наглашава да су слике са колонама камиона на теретним терминалима у Србији уобичајене,
"У последњих десетак година имамо колоне некад пет, некад 10 километара, па и више, а чекање на прелазима често буде дуже и од 24 сата. Сада се све то још више погоршало, јер је недавно на снагу ступио хрватски правилник који је ограничио кретање неким њиховим путевима. Тиме је из игре избачен гранични прелаз Бачка Паланка – Илок. Теретњаци који су до сада ишли туда, њих од 300 до 400 дневно, сада се преусмеравају на друге прелазе, Батровце, Хоргош, па и на Келебију где је ових дана већи застој. То онда заиста компликује ствари", објашњава Мандић за београдски лист "Политика".
Признаје да уколико се овакав тренд настави, превозници ће потпуно нестати, јер нема ниједног возача који жели да чека на прелазима. То му није могуће платити. Он је ту да би возио робу, не да би чекао. Зато ће, наглашава он, многи отићи из земље, трбухом за крухом, али последице због свега тога неће осећати само возачи и превозници генерално, већ и домаћа привреда.
"Инвеститори ће нас такође напустити, уколико се нешто не предузме. Јер, узалуд су покретали производњу ако роба из Србије не може да стигне на време до ЕУ", наводи Мандић, и подсећа да на овај начин индиректно последице трпе и Северна Македонија, Бугарска, Турска, делимично и Грчка.
Решење проблема је, додаје, лако и могуће. Удружење које он предводи већ је организовало разговоре са овдашњим и иностраним министарствима на ту тему, али воље за решење очито нема.
"На граничном прелазу за сада имамо једну колону камиона и једну вагу. Када би се обезбедиле по две ваге, чекање на прелазима било би упола мање. Решење је и у организовању сменског рада, повећању плата цариника, а сва та новчана улагања су ипак мања у односу на губитке привреде који настају због оваквих застоја. Јер, са 7.000 пређених километара месечно, уместо са 15.000 колики је просек европских превозника, немогуће је остварити ваљане приходе", уверен је председник удружења.
Он открива и да су се са колегама из Хрватске у начелу већ договорили око решење овог проблема, али од тада ништа конкретно није предузето. Иста ситуација је и са Мађарском. Ипак, њихови гранични органи су посебан проблем, додаје Мандић, јер већ неколико година намерно раде успорено.
"То је као неки тихи бојкот, економски рат против Србије, због чега то треба да се решава на највишем нивоу. Ту мора да се укључи ЕУ, наш премијер и председник", сматра Неђо Мандић.
Србија иначе има довољно камиона да опслужи домаћу привреду, а има и најквалитетнији возни парк. Регистровано је око 16.000 камиона у међународном транспорту, од којих је више од 7.000 најмодерније евро-6 категорије.
"Једна од препрека је и то што многе до тих камиона нема ко да вози. Возач неће да чека на границама, али ни на унутрашњим терминалима, иако је добро плаћен за тај рад. Примања наших возача у међународном саобраћају су од 1.000 до 1.500 евра у просеку, а некад и до 2.000. Али, за тај исти рад у иностранству они могу да добију и 3.000 евра", открива Мандић, и додаје да српски превозници могу да плате возаче исто колико и странци, под условом да возе камион, а не да чекају на граничним прелазима.
"Само зато што се точак не окреће, а километри не прелазе, домаћи возачи не могу да буду плаћени као њихове иностране колеге. Јер, фирме које се баве транспортом наплаћују само превезену робу. Зато и не чуди зашто се осипа радна снага и што је привреда у озбиљном проблему, посебно њен важан део, а то је транспорт", закључује Неђо Мандић.
