Нови маневар без статуса Косова: Шта се крије иза првог нон-пејпера који је потврђен у Бриселу
17:00 03.06.2021 (Освежено: 08:39 10.12.2022)
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Први нон пејпер који је званично потврђен, а који су Бриселу послале земље Вишеградске групе и Аустрија је политички маневар ових земаља како би створиле контратежу другим земљама током дискусија о будућности ЕУ и покушале да ојачају свој блок – уз помоћ Западног Балкана.
Домет овог маневра је ипак, по оцени саговорника Спутњика, упитан, с обзиром на малу политичку тежину земаља региона када је реч о будућности Уније.
Нон пејпером, чије је постојање потврдио мађарски европосланик Андор Дели, од Брисела се тражи учешће земаља Западног Балкана у расправама о будућности ЕУ. Ово је први документ такве врсте, у мору сличних докумената који је званично потврђен. У њему се, међутим, не помињу ствари које су биле предмет других нон пејпера, као што је косовскометохијско питање или промена граница на Балкану.
Вишеградска група политичким маневром жели да ојача свој блок
Према речима Александра Гајића из Института за европске студије, ради се о политичком маневру држава чланица Вишеградске групе (Чешке, Пољске, Мађарске и Словачке) и Аустрије како би у дискусијама о будућности ЕУ створиле контратежу земљама које им стоје у опозицији.
„Они су проценили да су земље Западног Балкана, које се налазе у различитим фазама процеса придруживања, блиске по ставовима и погледима на развој друштва, политичким и економским. Државе Вишеградске групе доживљавају земље Западног Балкана као некога кога би волеле да виде као чланице ЕУ, јер би тако њихов блок био јачи“, каже Гајић.
Стога овај нон пејпер, додаје он, не изражава толико жељу да се државе Западног Балкана укључе у расправе о будућности ЕУ, колико жељу за јачањем блока који чини Вишеградска група - укључивањем нашег региона у дискусије о будућности ЕУ, Вишеградска група и Аустрија сматрају да ће бити ојачана тежина њихове речи.
Разлоге да чланице Вишеградске групе и Аустрија предложе укључивање држава Западног Балкана у расправе о будућности ЕУ професор београдског Факултета политичких наука Драган Ђукановић види у томе што је тим земљама важно да Западни Балкан буде додатно везан за клуб којима оне припадају.
„Због тога они инсистирају на убрзавању овог, прилично дугог и неизвесног процеса када је у питању Западни Балкан. Ово је нека врста континуитета јасног опредељења ових земаља да је битно убрзати европски пут свих шест актера на Западном Балкану“, објашњава Ђукановић.
Са друге стране, будући да је процес проширења ЕУ на Западни Балкан у застоју, на овај начин земље региона не би биле искључене из процеса као што је Конференција о будућности ЕУ (ЦоФоЕ). Овај форум, који би требало да траје две године, а који је започео у мају и једини је који је Дели експлицитно поменуо, настао је услед све већег евроскептицизма грађана ЕУ са циљем да и они буду укључени у расправу. Унија до сада није разматрала учешће земаља Западног Балкана на конференцији.
Мала политичка тежина и Западног Балкана, и Вишеградске групе
Оно што је проблем јесте јако мала политичка тежина и утицај и земаља Западног Балкана када се говори о будућности уније, али и мала политичка тежина земаља Вишеградске групе, кажу саговорници Спутњика.
„Мислим да је тежина земаља Западног Балкана врло мала. Суштински, невезано за ову иницијативу, она је геополитичка, гледано на утицаје великих сила на простор југоисточне Европе. Али, што се тиче ЕУ, интеграција и учешћа у дискусијама о будућности ЕУ, мислим да је она веома мала“, констатује Гајић.
Нон пејпером Вишеградске групе и Аустрије симболички се наглашава да је и Балкан део Европе и да, барем кроз формално учешће на Конференцији о будућности ЕУ може да да свој допринос, истиче Ђукановић.
„Но, мора се бити реалан и видети да сама политичка тежина Вишеградске четворке унутар ЕУ, па и иницијативе које покреће, ретко имају неку значајнију политичку снагу“, наглашава Ђукановић.
Политичка тежина Вишеградске групе унутар ЕУ види се и по томе што се само Аустрија придружила њиховој иницијативи, каже Гајић.
„Већина земаља ЕУ не гледа благонаклоно на брзо приступање држава Западног Балкана. Наравно оне начелно јесу за приступање, али суштински, због својих грађана који проблематично гледају на теме попут проширења или миграната, ту агенду не стављају на врх, него на дно својих приоритета. Заправо, избегавају да их спомињу у изборним годинама. Тако да не верујем да ће нека од земаља који су мотори ЕУ, Немачка која има изборе у септембру или Француска која има председничке изборе следеће године, изаћи са непопуларном тезом убрзаног укључивања земаља Западног Балкана у ЕУ“, сматра Гајић.
ИПА фондови – утешна награда
Да се у скоријој будућности неће догодити придруживање земаља Западног Балкана Унији показује, према Гајићевим речима, и средства која Брисел одваја за овај регион. Европски парламент и Савет ЕУ, гласи вест, постигли су политички договор о новом Инструменту за претприступну помоћ (ИПА 3), са укупним буџетом од 14,162 милијарде евра за Западни Балкан и Турску, за период 2021-2027. година.
Када се помоћ подели по годинама и државама, показује да је веома мала, оцењује Гајић. Посматрано из перспективе додељених средстава, иницијатива Вишеградске групе је маневар да, у тренутку када је прича о приступању Унији неизвесна и када су фондови умањени, земље Западног Балкана барем на неки начин буду укључене у политичке процесе у Унији.
За Ђукановића помоћ од 14 милијарди евра за земље Западног Балкана и Турску је покушај давања утешне награде као компензације за значајније везивање за Унију, па и за само пуноправно чланство.
„Мислим да је то заправо суштина у овом тренутку – ми смо перципирани као регија у коју ће ЕУ да улаже и тражиће да постоји нека врста интерне стабилности, али од суштинског приближавања Унији, нажалост, неће бити ништа у наредном периоду“, закључује он.
