https://sputnikportal.rs/20210614/novac-zivot-eriksen-kolabirao-evropsko-prvenstvo-problem-1125629025.html
Да ли је новац битнији од живота?
Да ли је новац битнији од живота?
Sputnik Србија
Одавно су прошле године када је фудбал био само игра. Мотив бављења најбитнијом споредном ствари на свету више није ништа сем – новца. Да ли је то довољно... 14.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-14T19:26+0200
2021-06-14T19:26+0200
2021-08-12T12:05+0200
европско првенство у фудбалу 2020
фудбал
спорт
новац
европско првенство у фудбалу
похлепа
здравље
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/0c/1125600296_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_a26f5c1d73e1ac950cc362aaa642507e.jpg
Случај данског фудбалера Кристијана Ериксена запањио је и забринуо свет, који је забезекнуто пратио ситуацију у којој је 29-годишњи везиста умало остао без живота.Ериксен се, пре свега, у животној опасности нашао због сплета несрећних околности и он није пример поенте овог текста, али је одлично подсећање на све што се дешава – и што може да се деси.Искусни Данац је минуле сезоне одиграо 34 утакмице, много мање него што су то неки други играчи, на које се ставља све већи и већи терет како године пролазе.А, мотив је јасан. Мотив је – новац.Европска кућа фудбала УЕФА, организатор и текућег Европског првенства, поред осталих такмичења као што је Лига шампиона, годинама покушава да из фудбалера извуче што је више могуће.Сада више нису довољне само квалификације за велика репрезентативна првенства, сада је ту и Лига нација.Лиги шампиона и Лиги Европе придодато је чудно такмичење под именом Лига конференција, док у ЛШ следе и реформе – због којих ће од 2024. године бити играно више утакамица него што је то претходно био случај.На све то УЕФА разматра да промени размак између европских првенстава на две године, а исто жели да уради и ФИФА са светским првенствима.Све само како би што више „измузли“ играче, тренере и остале фудбалске раднике и себи приграбила што више новца.„Навијачи желе да гледају важне мечеве и турнире. Нагласак ће бити на спорту, а не на комерцијалном успеху“, рекао је недавно Ђани Инфантино, први човек ФИФА.Иако је истина да навијачи желе да гледају најбољи фудбал када год је то могуће, превише учестало играње европских и светских првенстава учиниће то да иста изгубе свој ексклузивитет.Баш из тог разлога настала је једна од највећих побуна навијача у историји фудбала када су се светски моћници удружили како би уништили традицију зарад профита, покушавши да створе такозвану Суперлигу.Колико год Светско првренство било највеће планетарно спортско такмичење, то што се одржава на сваке четири године је много више позитивна, него што је негативна ствар.Проблем пренатрпавања распореда није само везан за фудбал, већ и за остале спортове, поготово кошарку.Европска кошарка практично од настајања важи за непрофитабилан спорт, у који се не улаже како бисте профитирали – јер је то практично немогуће.Међутим, то није спречило челнике европске кошарке да покушају да „американизују“ своја такмичења по принципу – више је боље.Тако у Евролиги има више утакмица, више путовања и више трошења и ризика од повреда, налик НБА лиги, која има неупоредиво бољи систем опоравка и која је ове сезоне, усред ризика од короне, смањила број утакмица.У Европи, са друге стране, неке екипе сте могли гледати чешће него неке НБА екипе, када се саберу сва такмичења која играју.У истом смеру кренуле су и репрезентације, пошто су уведени ФИБА квалификациони „прозори“ за велика такмичења, која се играју усред сезоне – не марећи ни за какве потребе играча, али ни квалитет тих утакмица с обзиром да најбољи играчи буквално немају када да се појаве у поменутим „прозорима“.Резултат наведених промена је све више повреда и здравствених ризика.Да ли је новац вреднији од живота?Цела ситуација је отишла толико далеко да је практично једино решење вратити се истим путем и искоренити постојеће проблеме модерног фудбалског доба.Ако са једне стране кажемо да су фудбалери изложени великим напорима и све већем и већем „израбљивању“ због што већег профита, морамо да погледамо и другу страну.Одавно су плате најбољих светских фудбалера мерене у стотинама хиљада евра на недељном нивоу, па ће тако тридесеттрогодишњи Лионел Меси, према новом уговори са Барселоном, добити 60 милиона евра по сезони.Колико год фудбалери играли или не играли, колико год ризиликовали или не ризиковали, јасно је да су они – преплаћени.Када се плате фудбалера и осталих актера највећих спортова на свету упореде са готово било којим другим професијама, јасно је да неки много тежи и одговорнији послови нису ни изблиза плаћени толико колико је спорт.Због тога је симптоматична недавна изјава Флорентина Переса, председника Фудбалског клуба Реал Мадрид, који је објаснио жељу за стварањем Суперлиге тиме што су „краљевском клубу“ потребни додатни приходи због штете коју је нанела корона.Међутим, проблем је настао дуго пре короне, стварањем неодрживог финансијског мехура – јер су висине трансфера све веће, баш као и плате.Да ли неко ко се бави фудбалом или кошарком заслужује да буде плаћен сто хиљада евра месечно, колико тешко да зарађују и најбољи лекари и хирурзи?Зашто фудбалер може да заради за годину дана колико обичан човек, па и самохрани родитељ, не може бавећи се својим послом не за живота, већ за неколико живота?Да ли висина примања фудбалере и остале спортисте изузима из приче о томе да је потребно пазити и на њихово физичко и ментално здравље?Да ли смо отишло предалеко, или и даље има времена да спорт постане здрава професија, а не машина за прављење новца?► Експлозија у лице македонских Албанаца; Хрвати: Бруталне псовке► Степијева контра: Мајсторска режија Италијана – први кучићи у воду се бацају► Чешка урадила што Србија није! /видео/
https://sputnikportal.rs/20210614/perina-rabona--zanemeli-su-svi-ali-doktor-zna-bolje-nije-kraj-1125609977.html
https://sputnikportal.rs/20210612/nezapamcena-drama-sa-srecnim-krajem-foto-video-christian-eriksen-1125600886.html
https://sputnikportal.rs/20210613/eriksen-je-bio-klinicki-mrtav-srcani-udar-danska-finska-1125613356.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Лука Николић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128648_392:-1:2440:2048_100x100_80_0_0_ae14151bf4f9b9c141ccccb491d0f6db.jpg
Лука Николић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128648_392:-1:2440:2048_100x100_80_0_0_ae14151bf4f9b9c141ccccb491d0f6db.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/0c/1125600296_204:0:2935:2048_1920x0_80_0_0_b810deeb7fc23ee96133e76cb9ff29bc.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Лука Николић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128648_392:-1:2440:2048_100x100_80_0_0_ae14151bf4f9b9c141ccccb491d0f6db.jpg
европско првенство у фудбалу 2020, фудбал, спорт, новац, европско првенство у фудбалу, похлепа, здравље
европско првенство у фудбалу 2020, фудбал, спорт, новац, европско првенство у фудбалу, похлепа, здравље
Да ли је новац битнији од живота?
19:26 14.06.2021 (Освежено: 12:05 12.08.2021) Одавно су прошле године када је фудбал био само игра. Мотив бављења најбитнијом споредном ствари на свету више није ништа сем – новца. Да ли је то довољно добар разлог ризик постане живот?
Случај данског фудбалера Кристијана Ериксена запањио је и забринуо свет, који је забезекнуто пратио ситуацију у којој је 29-годишњи везиста
умало остао без живота. Ериксен се, пре свега, у животној опасности нашао због сплета несрећних околности и он није пример поенте овог текста, али је одлично подсећање на све што се дешава – и што може да се деси.
Искусни Данац је минуле сезоне одиграо 34 утакмице, много мање него што су то неки други играчи, на које се ставља све већи и већи терет како године пролазе.
А, мотив је јасан. Мотив је – новац.
Европска кућа фудбала УЕФА, организатор и текућег Европског првенства, поред осталих такмичења као што је Лига шампиона, годинама покушава да из фудбалера извуче што је више могуће.
Сада више нису довољне само квалификације за велика репрезентативна првенства, сада је ту и Лига нација.
Лиги шампиона и Лиги Европе придодато је чудно такмичење под именом Лига конференција, док у ЛШ следе и реформе – због којих ће од 2024. године бити играно више утакамица него што је то претходно био случај.
На све то УЕФА разматра да промени размак између европских првенстава на две године, а исто жели да уради и ФИФА са светским првенствима.
Све само како би што више „измузли“ играче, тренере и остале фудбалске раднике и себи приграбила што више новца.
„Навијачи желе да гледају важне мечеве и турнире. Нагласак ће бити на спорту, а не на комерцијалном успеху“, рекао је недавно Ђани Инфантино, први човек ФИФА.
Иако је истина да навијачи желе да гледају најбољи фудбал када год је то могуће, превише учестало играње европских и светских првенстава учиниће то да иста изгубе свој ексклузивитет.
Баш из тог разлога настала је једна од највећих побуна навијача у историји фудбала када су се светски моћници удружили како би уништили традицију зарад профита, покушавши да створе такозвану Суперлигу.
Колико год Светско првренство било највеће планетарно спортско такмичење, то што се одржава на сваке четири године је много више позитивна, него што је негативна ствар.
И, такође, не тера фудбалере да додатно ризикују здравље и бивају „исцрпљени“ само како би задовољили потребе које људи из сенке представљају као потребе навијача.
Проблем пренатрпавања распореда није само везан за фудбал, већ и за остале спортове, поготово кошарку.
Европска кошарка практично од настајања важи за непрофитабилан спорт, у који се не улаже како бисте профитирали – јер је то практично немогуће.
Међутим, то није спречило челнике европске кошарке да покушају да „американизују“ своја такмичења по принципу – више је боље.
Тако у Евролиги има више утакмица, више путовања и више трошења и ризика од повреда, налик НБА лиги, која има неупоредиво бољи систем опоравка и која је ове сезоне, усред ризика од короне, смањила број утакмица.
У Европи, са друге стране, неке екипе сте могли гледати чешће него неке НБА екипе, када се саберу сва такмичења која играју.
У истом смеру кренуле су и репрезентације, пошто су уведени ФИБА квалификациони „прозори“ за велика такмичења, која се играју усред сезоне – не марећи ни за какве потребе играча, али ни квалитет тих утакмица с обзиром да најбољи играчи буквално немају када да се појаве у поменутим „прозорима“.
Резултат наведених промена је све више повреда и здравствених ризика.
Да ли је новац вреднији од живота?
Цела ситуација је отишла толико далеко да је практично једино решење вратити се истим путем и искоренити постојеће проблеме модерног фудбалског доба.
Ако са једне стране кажемо да су фудбалери изложени великим напорима и све већем и већем „израбљивању“ због што већег профита, морамо да погледамо и другу страну.
Одавно су плате најбољих светских фудбалера мерене у
стотинама хиљада евра на недељном нивоу, па ће тако тридесеттрогодишњи Лионел Меси, према новом уговори са Барселоном,
добити 60 милиона евра по сезони.Колико год фудбалери играли или не играли, колико год ризиликовали или не ризиковали, јасно је да су они – преплаћени.
Када се плате фудбалера и осталих актера највећих спортова на свету упореде са готово било којим другим професијама, јасно је да неки много тежи и одговорнији послови нису ни изблиза плаћени толико колико је спорт.
Због тога је симптоматична недавна изјава Флорентина Переса, председника Фудбалског клуба Реал Мадрид, који је објаснио жељу за стварањем Суперлиге тиме што су „краљевском клубу“ потребни додатни приходи због штете коју је нанела корона.
Међутим, проблем је настао дуго пре короне, стварањем неодрживог финансијског мехура – јер су висине трансфера све веће, баш као и плате.
Да ли неко ко се бави фудбалом или кошарком заслужује да буде плаћен сто хиљада евра месечно, колико тешко да зарађују и најбољи лекари и хирурзи?
Зашто фудбалер може да заради за годину дана колико обичан човек, па и самохрани родитељ, не може бавећи се својим послом не за живота, већ за неколико живота?
Да ли висина примања фудбалере и остале спортисте изузима из приче о томе да је потребно пазити и на њихово физичко и ментално здравље?
Да ли смо отишло предалеко, или и даље има времена да спорт постане здрава професија, а не машина за прављење новца?