Случај „Ериксен“ је потресао цео свет – шта урадити да се то никада не понови? /фото, видео/

© Sputnik / Лола ЂорђевићВладимир Стојковић за време теста оптерећења
Владимир Стојковић за време теста оптерећења  - Sputnik Србија, 1920, 17.06.2021
Пратите нас
Колапс који је током утакмице Европског првенства на терену доживео фудбалер Данске Кристијан Ериксен је отворио дискусију о томе колико се заправо води рачуна о здрављу спортиста, а у првом реду фудбалера.
Фудбалски клуб Партизан је на дан почетка припрема за нову сезону организовао јавно тестирање фудбалера и разговор са лекарима, како би јавност била упозната са свим процедурама. 
Утакмица која је засад обележила Европско првенство у фудбалу, али не због најважније мушке споредне ствари на свету, већ због драме која је потенцијално могла да се заврши тужним крајем, одиграна је у суботу између репрезентација Данске и Финске.
Драма током утакмице Данске и Финске - Sputnik Србија, 1920, 14.06.2021
Перина рабона – Занемели су сви, али доктор зна боље: „Није крај“
Дански фудбалер Кристијан Ериксен изненада се срушио на траву у 43. минуту утакмице, а само захваљујући хитрој реакцији Симона Кјера који је свог саиграча моментално окренуо на бок и извадио му језик, као и успешном реанимацијом медицинског тима, данас је Ериксен жив човек.
Још увек није познато који је узрок колапса двадесетдеветогодишњег везњака Интера, али је зато фудбалски клуб Партизан позвао медије како би се указало на важност превентивних прегледа код фудбалера у циљу спречавања евентуалних трагедија на травнатом терену, али и ван њега.
Први у реду у Институту за медицинску физиономију Медицинског факултета у Београду био је, ко други, него капитен црно-белих, Владимир Стојковић, са којим је дошао колега Матија Гочманац.
© Sputnik / Лола ЂорђевићВладимир Стојковић, голман Партизана
Владимир Стојковић, голман Партизана - Sputnik Србија
1/5
Владимир Стојковић, голман Партизана
© Sputnik / Лола ЂорђевићМатија Гочманац, фудбалер Партизана
Матија Гочманац, фудбалер Партизана - Sputnik Србија
2/5
Матија Гочманац, фудбалер Партизана
© Sputnik / Лола ЂорђевићУпитник који попуњавају спортисти пре спортско-медицинског прегледа
Упитник који попуњавају спортисти пре спортско-медицинског прегледа  - Sputnik Србија
3/5
Упитник који попуњавају спортисти пре спортско-медицинског прегледа
© Sputnik / Лола ЂорђевићВладимир Стојковић на мерењу током спортско-медицинског прегледа
Владимир Стојковић на мерењу током спортско-медицинског прегледа - Sputnik Србија
4/5
Владимир Стојковић на мерењу током спортско-медицинског прегледа
© Sputnik / Лола ЂорђевићВладимир Стојковић током спортско-медицинског прегледа
Владимир Стојковић током спортско-медицинског прегледа - Sputnik Србија
5/5
Владимир Стојковић током спортско-медицинског прегледа
1/5
Владимир Стојковић, голман Партизана
2/5
Матија Гочманац, фудбалер Партизана
3/5
Упитник који попуњавају спортисти пре спортско-медицинског прегледа
4/5
Владимир Стојковић на мерењу током спортско-медицинског прегледа
5/5
Владимир Стојковић током спортско-медицинског прегледа
Најпре су првотимци Партизана попунили упитник са личним подацима, као и посебан формулар који је нужан за играче који су прележали Ковид-19.
Стојковић се потом упутио на мерење телесне композиције (висина, килажа, проценат мишића, масти у телу), а затим на ЕКГ и тест оптерећења.
Добрих 20-ак минута чувар мреже Партизана провео је са електродама на траци, прво у стању мировања, а потом и трчања, које је нама лаицима изгледало као један добар тренинг кондиције.
По силаску са траке са једва неколико капи зноја на челу на питање Спутњик спорта како је, одговорио је без трунке умора у гласу:
„Одлично“.
Иако нисмо улазили у детаље које посматрају медицински стручњаци, делује да је Стојке и после прележаног вируса корона у изванредном здравственом стању, спреман да у наредној сезони исправи лоше резултате свог тима.
Марина Ђелић, професор Медицинског факултета, и део тима који ради на провери здравственог стања особа које се баве спортом, за Спутњик је указала важност едукације млађе популације у превенирању здравља путем физичке активности.
© Sputnik / Лола ЂорђевићМарина Ђелић, професор Медицинског факултета
Марина Ђелић, професор Медицинског факултета - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Марина Ђелић, професор Медицинског факултета
Према њеним речима, професионални спортисти требало би најмање два пута годишње да прођу свеобухватне прегледе како би са сигурношћу могли да се баве спортским активностима.
„Спортско-медицински преглед се обавља два пута годишње обухвата само физикални преглед, обухвата једну добру анамнезу о самим спортским активностима, повредама, напору који се постиже на самом терену, субјективном осећају спортисте, ЕКГ у миру и оптерећењу, и то је уз крвну слику и телесну композицију минимални обим прегледа који захтева било ко од учесника у спорту. То је минимални обим и за рекреативце, не само за некога ко је врхунски спортиста. Ако говоримо о врхунском спорту, због ризика који постоји и оптерећења које је огромно, јер су они практично стално у тренажном систему и имају јако мало одмора, онда наравно ти прегледи захтевају допунске методе“, указала је Ђелићева.
Она је додала да је једна од најважнијих метода које се користе за испитивање напора тестирање на максималном тесту оптерећења, те да се у лабораторијама института користи такозвано ергоспирометријском тестирање током кога се у напору на максималном интензитету може утврдити шта се дешава са радом кардиоваскуларног система.
„Свакако оног тренутка када уочимо проблеме они иду на допунску дијагностику, да ли је то оно што ми данас радимо, а то је ултра-звук срца који радимо због пандемије ковида и сигурности наше а и самих спортиста, у овом тренутку фудбалера. Да бисмо проверили рад срца иде се на УЗ срца, по потреби магнет срца, или допунска дијагностичка метода у смислу праћења поремећаја ритма“, навела је саговорница Спутњика.
На питање како је и колико Ковид-19 утицао на стање српских спортиста, Ђелићева је навела да је и даље мало података који могу да се анализирају у вези са евентуалним последицама по здравље.
„Постоје различите студије доступне са врло мало пацијената, и онда су ти бројеви мање релевантни, али оно што јесте чињеница јесте да дефинитивно после ковида спортиста има право да има миокардитис, као и после сваког вируса, и самим тим доводимо у ситуацију да свакако треба после прележаног ковида урадити минимум прегледа, односно УЗ срца, нарочито код врхунског спортисте“, каже Ђелићева која је по струци педијатар.
Ђелићева је истакла и да у српском спорту постоји јаз између великих и малих клубова, те да они велики посвећују пажњу здрављу спортиста, док мали организују само нужне прегледе којима су обавезани законом.
„Када су у питању врхунски клубови они заиста воде рачуна, они обављају прегледе. Они то обављају у крајњем случају и због европских такмичења и немогућности да уопште учествују на њима уколико то не ураде, али с друге стране они мањи клубови обављају онај минимум прегледа јер су то у обавези по закону. Значи, не постоји шанса да се не обави тај минимум прегледа јер просто неће моћи да их прими на утакмицу неко без сагласности лекара спортске медицине. Тако да све зависи од тога шта хоћете да видите – ако говорите о општем спортско-медицинском прегледу, сви су обавезни, сви га раде, а ако говорите о озбиљнијем прегледу, онда ту није тако добра ситуација“, закључила је саговорница Спутњика.
Доктор Сеад Малићевић је говорио о појединостима случаја „Ериксен“.
„Кристијан Ериксен је умро на терену, то треба да се каже. Данас је жив искључиво захваљујући присебности и стручности људи који су му пружили помоћ. Од његове спортске каријере више нема ништа, али желим да подвучем две ствари: прво, захваљујући оваквим прегледима какве обављамо данас и два пута годишње, предупређујемо појаву таквих ситуација. Међутим, треба да се каже да постоје ситуације које се на овим прегледима не могу видети. Друга ствар је да је медицински тим ФК Партизан и опремљен и обучен да реагује у тим ситуацијама, али се сви надамо да до таквих ситуација никад неће доћи“, навео је Малићевић.
Како је навео, када се догоди ситуација таквог типа, увек је постојао бар један играч довољно обучен и храбар да реагује.
„Често је тих првих неколико секунди најзначајније. Ми имамо идеју, али је питање колико је изводљиво да прођемо сви обуку из кадио-пулмоналне реанимације, односно спољашње масаже срца и коришћења дефибрилатора. То је машина која конвертује рад срца у нормалан рад. Када дође до фибрилација, када срце почне са потпуно неправилним начином рада, испоруком тог једног електричног шока, поново долази до успостављања нормалног рада срца. Ми те уређаје имамо и на стадиону и у спортском центру, они стоје на зиду и доступни су свакоме. Трећа машина иде са играчима на утакмице и на тренинге. Идеја је да се том машином, и уопште процедуром, не бави само дежурни лекар, већ да то могу да раде физиотерапеути и остатак медицинског тима, али и немедицинско особље, играчи, сви који буду расположени и заинтересовани. Имамо идеју да се та обука спроведе ове године“, истакао је Малићевић.
► „Ериксен је био клинички мртав“
„Њет“ за америчку кампању на руском тлу /видео/
Интер се огласио о Ериксену и корони
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала