https://sputnikportal.rs/20210627/kako-je-srusen-samit-evropske-unije-sa-rusijom--1125749743.html
Како је срушен самит Европске уније са Русијом
Како је срушен самит Европске уније са Русијом
Sputnik Србија
Немачка и Француска су унапред знале да предлог о самиту ЕУ-Русија неће проћи, али им је изгледа било важно да у јавности представе као да се спремају за... 27.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-27T20:09+0200
2021-06-27T20:09+0200
2021-08-26T01:15+0200
анализе и мишљења
коментари и аналитика
европска унија (еу)
самит
немачка
француска
русија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/1d/1124965025_0:227:3084:1971_1920x0_80_0_0_f711c45b2bebefc293ccf743cb338fbe.jpg
Овако политиколог Александар Павић тумачи неуспели покушај немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона да на самиту лидера ЕУ у Бриселу добију подршку за одржавање самита на највишем нивоу између Европске уније и Русије.Наиме, француско-немачки предлог о одржавању европског самита са руским председником Путином подржале су државе попут Аустрије и Италије, али су се овој идеји успротивили лидери млађих чланица Уније — Пољске, Естоније, Литваније и Летоније, такозваних „младоевропљана“.Идеја о самиту пропала, али је порука послатаОвакав исход Павић објашњава тиме да Европска унија и даље функционише по принципу консензуса, па је врло лако било којој од држава-чланица, без обзира на њихову величину, да нешто блокирају.У том смислу, додаје он, Пољској и балтичким земљама није чак ни био потребан „миг“ Вашингтона да минирају идеју о самиту са Русијом, јер су се поклопили њихови интереси и виђења ситуације.„Видимо да се у Пољској размештају елементи противракетног система, који је страшно дестабилизујућа ствар и та земља, односно њене политичке елите су спремне на то да играју игре које буквално могу да доведу до нуклеарног рата. Зато, докле год се Париз и Берлин ослањају на колективно одлучивање унутар европских институција, где мањи чланови понеки пут, мада не често, могу да уцењују веће, остаће таоци онога што су, заправо, интереси Вашингтона, који тако усмерава колективну политику ЕУ“, напомиње политиколог.Ако су озбиљни, Берлин и Париз ће се више потрудитиСа друге стране, примећује саговорник Спутњика, ставови Пољске и балтичких држава добро су познати и Француској и Немачкој, које су морале унапред знати да њихова иницијатива о покретању дијалога са Москвом неће проћи.Он сматра да ако је Француској и Немачкој заиста стало до европског мира, оне могу билатерално да покрену дијалог са Москвом и тиме пошаљу знак не само Вашингтону, већ и државама попут Пољске и балтичких земаља.„Такође, видимо да су старије чланице ЕУ врло спремне да изврше притисак на државе попут Мађарске, када им се, на пример, не допада њихова политика. Дакле, имају и ту опцију, па ако су заиста озбиљне по питању покретања дијалога са Русијом, нека се потруде око тога и притисну ове четири земље на исти начин на који притискају Мађарску. Могу, на пример, да поруче Пољској и балтичким земљама да је време да почну да се понашају као чланице ЕУ и да им ставе до знања да имају полуге притиска, пре свега преко новца. Осим тога, када би урадили само пола посла који је урађен на медијској демонизацији Орбана, и те како би видели резултате. Дакле, као и за све у животу, ако има воље, има и начина, само је питање да ли је Немачкој и Француској довољно стало до тога да своје полуге моћи употребе за смиривање ситуације на европском континенту“, оцењује Александар Павић.
немачка
француска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
анализе и мишљења, коментари и аналитика, европска унија (еу), самит, немачка, француска, русија
анализе и мишљења, коментари и аналитика, европска унија (еу), самит, немачка, француска, русија
Како је срушен самит Европске уније са Русијом
20:09 27.06.2021 (Освежено: 01:15 26.08.2021) Немачка и Француска су унапред знале да предлог о самиту ЕУ-Русија неће проћи, али им је изгледа било важно да у јавности представе као да се спремају за дијалог. То је истовремено био сигнал и Москви и Вашингтону, али и њиховој сопственој јавности, јер њихове привреде трпе штету због политике заоштравања односа са Русијом.
Овако политиколог Александар Павић тумачи неуспели покушај немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона да на самиту лидера ЕУ у Бриселу добију подршку за одржавање самита на највишем нивоу између Европске уније и Русије.
Наиме, француско-немачки предлог о одржавању европског самита са руским председником Путином подржале су државе попут Аустрије и Италије, али су се овој идеји успротивили лидери млађих чланица Уније — Пољске, Естоније, Литваније и Летоније, такозваних „младоевропљана“.
Идеја о самиту пропала, али је порука послата
Овакав исход Павић објашњава тиме да Европска унија и даље функционише по принципу консензуса, па је врло лако било којој од држава-чланица, без обзира на њихову величину, да нешто блокирају.
„Такође, добро је познато да су те новије чланице са истока, поготово балтичке државе и Пољска у којима влада велико антируско расположење, гарантовани антируски глас за било шта. То врло добро знају и у Сједињеним Америчким Државама, под чијим утицајем су те земље и примљене у Европску унију. Али, Вашингтон по овом питању не мора чак ни да их подстиче, јер су оне те које све време траже и утичу на то да колективна политика ЕУ према Русији буде далеко оштрија него што би то желеле неке западне престонице попут Париза и Берлина“, објашњава Павић.
У том смислу, додаје он, Пољској и балтичким земљама није чак ни био потребан „миг“ Вашингтона да
минирају идеју о самиту са Русијом, јер су се поклопили њихови интереси и виђења ситуације.
„Видимо да се у Пољској размештају елементи противракетног система, који је страшно дестабилизујућа ствар и та земља, односно њене политичке елите су спремне на то да играју игре које буквално могу да доведу до нуклеарног рата. Зато, докле год се Париз и Берлин ослањају на колективно одлучивање унутар европских институција, где мањи чланови понеки пут, мада не често, могу да уцењују веће, остаће таоци онога што су, заправо, интереси Вашингтона, који тако усмерава колективну политику ЕУ“, напомиње политиколог.
Ако су озбиљни, Берлин и Париз ће се више потрудити
Са друге стране, примећује саговорник Спутњика,
ставови Пољске и балтичких држава добро су познати и Француској и Немачкој, које су морале унапред знати да њихова иницијатива о покретању дијалога са Москвом неће проћи.
„Али, изгледа да им је било важно да у јавности представе као да се спремају за дијалог, да пошаљу сигнал и Русији и Вашингтону, али и сопственој јавности, јер немачка и француска привреда трпе штету због политике заоштравања односа са Русијом, па схватају да је неопходно да се дијалог опет покрене. Међутим, ово не може у потпуности да послужи Берлину и Паризу да ’оперу руке‘ и кажу да су они покушали, али да ови други нису хтели, јер на располагању имају и друге путеве који су им отворени“, указује наш саговорник.
Он сматра да ако је Француској и Немачкој заиста стало до европског мира, оне могу
билатерално да покрену дијалог са Москвом и тиме пошаљу знак не само Вашингтону, већ и државама попут Пољске и балтичких земаља.
„Такође, видимо да су старије чланице ЕУ врло спремне да изврше притисак на државе попут Мађарске, када им се, на пример, не допада њихова политика. Дакле, имају и ту опцију, па ако су заиста озбиљне по питању покретања дијалога са Русијом, нека се потруде око тога и притисну ове четири земље на исти начин на који притискају Мађарску. Могу, на пример, да поруче Пољској и балтичким земљама да је време да почну да се понашају као чланице ЕУ и да им ставе до знања да имају полуге притиска, пре свега преко новца. Осим тога, када би урадили само пола посла који је урађен на медијској демонизацији Орбана, и те како би видели резултате. Дакле, као и за све у животу, ако има воље, има и начина, само је питање да ли је Немачкој и Француској довољно стало до тога да своје полуге моћи употребе за смиривање ситуације на европском континенту“, оцењује Александар Павић.
