Бивши званичник ЦИА: Бајденова намера за Балкан показује америчку слабост

© REUTERS / KEVIN LAMARQUEАмерички председник Џо Бајден
Амерички председник Џо Бајден - Sputnik Србија, 1920, 05.07.2021
Пратите нас
Циљ уредбе коју је издала Бајденова администрација јесте да се казни било која земља или појединац на Балкану за које се верује да су „одговорни за угрожавање мира, безбедности, стабилности или територијалног интегритета било ког подручја или државе на Западном Балкану, као и подривање демократских процеса или институција“, каже Стивен Мајер.
Ово у ауторском тексту за Вечерње новости насловљен „Балкан је на Бајденовој ’краткој узици‘“, наводи Стивен Мајер, који је 25 година радио у Централној обавештајној агенцији, а током сукоба у Босни ‘90-их година прошлог века био заменик шефа Међуагенцијске радне групе за Балкан.
Он пише да уредба наводи да било који регионални „мировни“ споразум као што су Преспански, Охридски, Резолуција Савета безбедности 1244, Дејтонски мировни споразум и Закључци мира Савета за имплементацију конференција потпада под делокруг овог извршног налога
Другим речима, САД ће искористити оно што сматрају кршењем ових послератних споразума као оправдање за позивање на уредбу.
Иронично је, оцењује Мајер, што администрација не укључује Бадинтеров извештај који је нагласио самоопредељење за државе наследнице Југославије.
„У овом тренутку није јасно колико ће ова уредба бити значајна у месецима и годинама пред нама. Прави тест значаја утврдиће владе на Балкану, а не Бајденова администрација“, истиче Мајер.
Додаје да ако балканске државе то схвате озбиљно и буду оклевале да направе промене ради остваривања својих интереса, онда ће то бити успешно.
Међутим, ако га балканске државе буду игнорисале, то неће бити успешно. Лидери у региону, наставља Мајер, на то би требало да гледају као на неоправдан, неправедан и незаконит упад у суверене послове балканских земаља.
Одговарајући зашто је Бајденова администрација објавила ову уредбу и зашто баш сада, он наводи три могућа разлога за то а они према његовом мишљењу, колективно указују на америчку слабост и незаинтересованост, а не снагу.
„Стога ова уредба пружа истинске могућности за балканске народе“, тврди Мајер.
Као први разлог за објављивање уредбе сада он наводи словеначки нон-пајпер, за који се не зна са сигурношћу да ли постоји, али је он први пут од потписивања Дејтонског мировног споразума потегао питање промене граница.
Други разлог по његовом мишљењу је у томе што је администрација Џозефа Бајдена мотивисана традиционалном приврженошћу Демократске странке идеји „демократског мира“.
У том смислу Мајер истиче да је демократија свакако добра али, како каже, администрација Бајдена верује да само САД имају алате, вештину и одговорност да покажу недемократским земљама да постану демократске.
„Сходно томе, једном када се успостави америчка политика, каква је била на Балкану пре готово 30 година, постоји претпоставка да се она не може мењати, јер је ’савршена‘“, наводи Мајер.
Трећи разлог се према његовом мишљењу налази у томе што Бајденова администрација нема истински интерес за Балкан, јер је он за САД „јучерашње питање“ пошто Вашингтон има важнијих региона као што су Кина, Русија, Иран.
Западни Балкан би им само одвлачио пажњу, па ова уредба, сматра Мајер, треба да упозори и прети владама на Балкану да не предузимају ништа што би пореметило статус кво и натерало САД да се врате у регион.
Погледајте и емисију „Пророк“ Америка и Велика Британија одредиле свог највећег непријатеља:
Прочитајте и
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала