Србија испашта због снова деце и родитеља о Америци
12:34 06.07.2021 (Освежено: 12:54 06.07.2021)
© Фото : ФИБА
Пратите нас
Владимир Кузмановић, некадашњи директор репрезентативних селекција у Кошаркашком савезу Србије, после неуспеха српског тима у квалификацијама за Олимпијске игре рекао је за Спутњик спорт да проблеми у српској кошарци сежу дубље од пораза од Италије у Београду.
Наш саговорник је истакао да му је током меча финала квалификационог турнира, који је српски тим изгубио резултатом 102:95, деловало да Италијани више желе победу.
Србија није доказала квалитет на терену
„Мало ми је невероватно да за један такав резултат и једно такво такмичење треба посебан мотив, нарочито ако се игра пред домаћом публиком. Међутим, оно што су играли Италијани, требало је да игра Србија. Играли су паметније од нас, знали су шта хоће и користили су апсолутно све недостатке које је српска селекција имала. Не улазећи у то ко је био, ко није био, ја сам заиста и даље убеђен да Србија има квалитетнији састав, али као и увек, то мора да се докаже и на самом терену“, рекао је Кузмановић за Спутњик.
Он се посебно осврнуо на издање српског тима у првом полувремену, када је већ било јасно да тим не функционише:
„Примили смо 57 поена за полувреме и то довољно говори о чињеници да нешто на чему се увек базирала југословенска, па и српска кошарка као наследник те идеје, одбрана – није постојала. Није ми било јасно како смо могли да уђемо толико, не могу да кажем ноншалантно, али толико без неких дефанзивних задатака и да смо препустили Италијанима да од почетка, како су отворили утакмицу са тројкама, добију то самопоуздање. Били смо сведоци њихове можда и најбоље шутерске партије откако италијанска селекција постоји“.
Кошарка у Србији нема јасну стратегију
Кузмановић истиче да су сваки пораз и свака победа последица тога колико се противнику дозволи да игра.
„Ја сам тако играо, и такву сам каријеру имао, тако да остаје велика жал што нисмо успели, али са оваквом игром бојим се да би било упитно шта бисмо урадили на Олимпијским играма. Мислим да то што се десило на паркету није нешто што се десило тек тако. Очигледно да постоје неки дубљи проблеми, уназад пет или десет година. Проблеми у раду са кошарком у Србији која нема јасну стратегију и јасан план“, навео је наш саговорник.
Наш саговорник је провео две и по године у Кошаркашком савезу Србије, на позицији директора репрезентативних селекција.
„Не могу да опишем колико сам био разочаран чињеницом да деца од 16 година, 18 и 20, имају приступ да одлучују да прескачу ово или оно првенство. Мислим да је то узело маха из простог разлога што је НБА отворила врата за играче из Европе, а самим тим ти играчи желе да прескоче европску кошарку која је и даље доста захтевнија и другачија, шта год људи мислили. Они желе да се појаве у НБА захваљујући својим предиспозицијама, свом таленту, можда више физичком него кошаркашком и једноставно то је једини циљ који они имају. Самим тим играње за репрезентацију пада у други план, јер за разлику од фудбала, а наша кошарка је некад била управо то, играчи су успевали да направе веће уговоре и да промовишу кошарку, и да буду звезде и светске и европске кошарке“, подсетио је Кузмановић.
Не живи се за кошарку, већ се живи од кошарке
Кузмановић поново апострофира прескакање корака као велики проблем.
„Једини циљ је одлазак у НБА, а томе доприносе идеје родитеља, менаџера, идеје тренера који раде са децом, пошто се у Србији одавно не живи за кошарку него се живи од кошарке. То је велики проблем и нема више оних ентузијаста, нема више оних кошаркашких ауторитета који су у стању да кажу тако је и тако, и тако ће да буде. Не заборавимо на све људе који су радили на позицијама од покојних професора Александра Николића и Ранка Жеравице, до Дуде Ивковића и Жељка Обрадовића који се враћа у српску кошарку, дакле, немате више тих људи иза које сви стају, јавност стаје, играчи стају и знају шта је циљ. Тако да, дубоки су ти корени, није лако наћи их, а ја стварно не могу да замерим ништа ни стручном штабу ни играчима који су се појавили на паркету у Пиониру, не могу да претпоставим да није постоја жеља да направе тај резултат, обрадују нацију и пре свега заокруже своје каријере“, истакао је он.
Оно на чему треба радити, истиче Кузмановић, је едукација младих.
„Не можемо да очекујемо да неко ко је васпитаван на један начин промени то у неком моменту у својој каријери. Новац је постао једино мерило, играчи одлазе за већим новцем, све је некако инстант. Живимо у неком инстант времену и једноставно тежак живот уназад тридесетак година на овим просторима је произвео то да кошарка постаје све више индивидуални спорт. Често ћете чути од родитеља са трибина како вичу деци да не додају лопту, да играју сами, усмеравају их у једном потпуно погрешном правцу. А са том децом је заиста упитно ко све ради на територији Србије, јер имамо невероватан број школа кошарке, невероватан број клубова, невероватан број младих игра у клубовима који живе од чланарине, што је огроман проблем. У таквим условима не можете да направите селекцију ни довољно талентоване ни ментално спремне деце за тако неке изазове. Према томе, потребна је изузетно добра стратегија, на пример Литванија је исто доживела крах и први пут се неће појавити на Олимпијским играма, али код њих је систем много другачији и они су много окренути својој деци и развоју младих играча по њиховој школи кошарке. То смо ми у једном периоду изгубили“, апострофира Кузмановић.
Изгубљен однос према репрезентацији код младих
После пораза од Италије, веома емотивно излагање имао је Немања Бјелица, момак који никада није одбијао позиве у репрезентацију, али који је истакао да је питање колико може да допринесе тиму.
Уз то, истакао је да је неопходно изградити систем и упозорио да „нас неће бити за пет година“ ако се то не уради.
„Бјелица сигурно говори из срца, све их је то погодило, и не може никога више да погоди до играча, тако да ту његову изјаву узимам са резервом. Али, у једном је у праву – нема прилива талентоване деце која могу да носе кошарку. Када кажем кошарка мислим на европску кошарку, ипак се ФИБА кошарка игра по европским правилима, и бојим се да губе некако однос према репрезентацији и томе нечему што је представљало кошарку. Кажем, зарада је прва идеја, остварење снова њихових родитеља и свих људи који их саветују, тако да ако загребете само мало, а то је требало да буде задатак КСС-а, када бисте заиста знали број отказа у млађим селекцијама, што неминовно доводи до тога ко ће играти за репрезентацију и да ли ће бити задовољан својим статусом, онда дођете до одговора да је то невероватан број, да млади једноставно не схватају важност играња за репрезентацију и да се то заиста негде изгубило. Причати ко је био ко није био – и даље тврдим да смо имали састав за ту једну победу која би нас одвела на Олимпијске игре, али ово што је Бјелица изнео вероватно више зна изнутра, и то вероватно морају да знају људи који су много ближи Савезу и уопште тој селекцији да би дали неку квалитетнију и тачнију анализу“, наводи саговорник Спутњик спорта.
У свему, чини се да се селектор Игор Кокошков није најбоље снашао.
„Кокошков је једно велико светско име, изабрао је одличне сараднике, ту је и Дејан Милојевић који је предводио Мегу – али опет у једној кошарци која је више прилагођена НБА стилу, једна кошарка која се игра на више поена, и сад свести то у седам дана припрема на нешто ново није тек тако лако. С друге стране, као играч увек сам полазио од онога што сам ја сам могао да урадим боље на утакмици, ако погледамо одбрану српске репрезентације не да није била на нивоу него је била испод сваког нивоа. Е, то заиста полази од сваког играча понаособ и наравно на то се надовезује тактика која конкретно у случају Бобана Марјановића, који је апсолутно једна доминантна фигура, али ако се налази на терену са противницима који имају неког еквивалента таквој идеји кошарке. Он је био неко ко заиста виси у одбрани и неко ко је развио самопоуздање играча Италије, нарочито високих играча који су погађали и преко њега. И било је јако тешко играти такву утакмицу два против три поена с обзиром на то да се целокупна игра Италије сводила на такав стил. Е, сад, зашто је друго полувреме било знатно боље и зашто је Србија осетила онај моменат када је у питању и понос, зашто то није било од првог минута... Ја сам увек за то да деструкцијом кошарке, ако вас не иде шут ви можете да дођете до резултата великим бројем фаулова, и то су неке ствари које су живеле у нашој кошарци дуги низ година и увек су давале резултат“, рекао је Кузмановић.
Кузмановић истиче да је неопходно да свако за себе да преузме одговорност, да погледају где и шта није ваљало.
„НБА играчи који долазе... Имам велики проблем са њиховим доласком, иако им се дивим и сматрам да су направили фантастичне каријере, они имају заиста проблем одсуства из једне другачије кошарке, из кошарке у којој нема поправног. Евролига када се игра свака утакмица је живот или смрт, а НБА утакмица је само тек једна утакмица, и када проведете четири, пет година у НБА потпуно прихватите то размишљање. Дакле, не може да се на једној утакмици исправе све ствари, не можете да покажете нешто тако што ћете решити да то покажете, већ се на томе ради годинама. И све то кад се сабере нажалост смо добили овај резултат. Не могу да кажем да је могло да буде другачије, јер на овој утакмици заиста ништа није ишло у корист Србије, три четвртине су изгубљене глат, и могли смо само да се надамо неком невероватном преокрету, а он се не дешава тако често, и на нашу велику жалост гледамо Олимпијске игре без Србије, а могуће да ће да се деси да ово има велике последице за даље. Желим увек да верујем позитивно и оптимистично да до тога неће доћи, али за то је потребан један потпуни ресет, једна нова стратегија, једна нова идеја и једна нова филозофија, и верујте да тренери по другим савезима у млађим категоријама раде по двадесет година, а ми смењујемо тренере за свако такмичење“, подвукао је бивши кошаркаш.
Кузмановић се потом вратио на период који је провео у КСС.
„Ја поносно могу да кажем да смо за те две и по године покушали да направимо какав такав континуитет, 2017. кад сам отишао из савеза били смо најуспешнија нација, и не могу да кажем да је то моја заслуга, далеко од тога, али једноставно прихватили смо један метод да успех и неуспех, пето, треће или дванаесто место нису нешто што треба да дисквалификује те људе, да их прокаже по медијима да више не постоје, већ да се нађу људи који ће тиме да се баве и да то буду на неки начин професионалци. Имао сам прилике да гледам француску репрезентацију у Хелсинкију 2016. године када су били на корак од испадања, победили су последњу утакмицу и самим тим опстали у првој групи. Када смо их затекли за ручком то је њима био само један дан где су доживели један неуспех, ручали су нормално, нису били у стресу, нисам прочитао да их је неко мењао, остали су на истим позицијама и просто се баве развојем играча. Медаље ништа не значе ако се не настави континуитет и ако се од тих момака не прави неки материјал који је квалитетан да они изнесу оно што све занима, а то је сениорска кошарка. Мала анализа вам треба и пар минута да погледате како су нестајали играчи од 16 година који освоје злато, па у наредној селекцији када они треба да напуне 18 шесторица фале, а кад напуне 20 то је потпуно нових девет играча. Према томе, то је оно чиме ми треба да се позабавимо, а не само да се неко врати са неког такмичења са медаљом, већ развојем сениорске кошарке, а честе смене апсолутно не доприносе томе да имамо квалитет у континуитету“, закључио је Кузмановић за Спутњик спорт.
Кузмановић је недавно био гост у емисији Миљанов корнер, где је такође говорио о околностима у српској кошарци.
