Три опције: Црна Гора близу договора са западним банкама да се реши кинеског дуга

© Фото : Youtube/Bemax d.o.o. Montenegro/PrintscreenАуто-пут кроз Црну Гору, деоница Смоковац-Матешево
Ауто-пут кроз Црну Гору, деоница Смоковац-Матешево - Sputnik Србија, 1920, 07.07.2021
Пратите нас
Црна Гора је близу договора да са европским и америчким банкама замени или рефинансира скоро милијарду долара дуга Кини за ауто-пут и нада се да ће камата бити испод један одсто, рекао је министар економије Јаков Милатовић.
Црна Гора је позајмила 944 милиона долара од Кине 2014. за финансирање 41 километра аутопута, а тада је премијер био садашњи председник Мило Ђукановић.
Милатовић је за Ројтерс казао да премијер Здравко Кривокапић ради на томе да смањи трошкове, јер кинески кредит има 2 одсто камате, те да смањи валутни ризик, пошто је позајмица у доларима.
„Преговарамо са већим бројем западних банака из Европе и Сједињених Америчких Држава. Засигурно ћемо то урадити са западним банкама“, казао је Милатовић и додао да траже камату „мању од један одсто“.
Навео је да постоје три опције - рефинансирање, замена позајмице или комбинација те две опције.
„Верујемо да можемо да добијемо много боље услове, веома сам оптимистичан“, поручио је Милатовић.
Изградња ауто-пута Бар-Бољаре, Црна Гора - Sputnik Србија, 1920, 11.06.2021
Ројтерс: Црна Гора преговара са ЕУ о кредиту због кинеског дуга, спремна да прода државну имовину
Црногорски министар економије није желио да каже имена европских и америчких банака са којима се преговара, али је рекао да би решење могло да буде ту ускоро, односно да се броји у недељама.
Милатовић је казао и да се туристички сектор Црне Горе снажно опоравља и да је туристичка активности између 70 и 80 одсто оне из 2019, а да се потпуни опоравак очекује до краја 2022.
Влада предвиђа раст економије од 10.5 одсто у 2021. са инфлацијом од око два одсто и раст економије од шест до седам одсто 2022.
Министар је навео и да је Кривокапићева влада наследила лоше вођена државна предузећа, па министри разматрају могућности креирања професионално вођених националних холдинг компанија које би управљале имовином.
„То је нешто што је Грчка радила у периоду опоравка, то је прави начин да бисмо приватизовали неку имовину и учинили нека предузећа у државном власништву ефикаснијим и на крају дана обезбедили повраћај имовине за пореске обвезнике. Нека имовина била би продата, некима би управљао холдинг“, навео је Милатовић.
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала