Сава Владиславић — најмоћнији Србин после цара Душана /видео/
16:47 08.07.2021 (Освежено: 21:24 08.07.2021)
© Sputnik / Бранко Максимовић
Пратите нас
Србин у чијој биографији се на невероватан начин спајају Пушкин и Дучић, Вивалди и Толстој, руски цареви и турски султани, Сава Владиславић Рагузински први пут се кроз најзначајније документе представља нашој публици, на изложби у Галерији РТС-а.
Изложба „Дипломата Петра Првог великог Сава Владиславић Рагузински“ која се отвара 8. јула у Галерији РТС-а, први пут пред нашу јавност доноси документовану причу о животу, делу и великом завештању Херцеговца из Гацка, грофа Саве Владиславића Рагузинског. Више од 100 докумената, слика, цртежа и фотографија који сведоче о импозантном животном путу, делу и завештању овог, по многима „најмоћнијег Србина након цара Душана“, нашло се премијерно у Србији захваљујући Националној библиотеци Републике Бурјатија и Представништву Министарства спољних послова Русије у граду Улан Уде, престоници ове републике Руске Федерације, на чијем се крајњем југу налази град Кјахта. А управо тај град древни Тројицкосавск основао је гроф Сава Владиславић.
„Овом изложбом моћи ћемо делимично стећи утисак о величини овог човека и свега што је успео да учини. Тешко је његову личност представити на тих 45 паноа, али ми се чини да смо приказали све што смо могли, а што јесте најзначајније када је о Сави Владиславићу реч“, каже за Спутњик коаутор изложбе и далеки потомак чувеног грофа Бранко Вукомановић.
Уз радост и узбуђење што ће се овај велики и важан догађај реализовати у српској престоници на, како каже, светском нивоу, Вукомановић не заборавља да још једном упути захвалност Националној библиотеци Бурјатије, покрајине у Руској Федерацији која је аутор поставке.
Изложба Сава Владиславић у Галерији РТС-а
© Sputnik / Бранко Максимовић
„Они су пре две године припремили изложбу о Сави Владиславићу поводом 350 година од његовог рођења, коју су поставили у председничкој библиотеци у Санкт Петербургу. Тада смо први пут могли да видимо неке драгоцености, попут уверења о дворском сталежу Саве Владиславића које му је издао Петар Први. Тај фантастични артефакт урађен са златним нитима и са црвеним царским печатом, урађен у колору, са краснописом, сада ће видети и наша публика“, каже Вукомановић.
Уз овај изузетни документ на поставци ће се наћи и све оно што је истраживачким радом сакупљано протеклих петнаестак година, због чега је првобитна изложба које је имала десетак паноа — проширена: сада их је 45.
Изложба Сава Владиславић у Галерији РТС-а
© Sputnik / Бранко Максимовић
О сећању на Саву Владиславића које вековима негују становници Бурјатије, нарочито грађани Кјахте коју је Сава и основао, Вукомановић каже да је снажно и — оправдано.
„Огромна је Савина заслуга за комплетно становништво које живи тамо. Када је коначно захваљујући њему утврђена граница између Русије и Кине и када је потписан уговор 1727. године, од тог момента Русија до данас има мир дуж читавих пет хиљада километара границе. Поред тога, Сава је основао град Троицкосавск који постаје престоница чајног пута, постаје град у коме се трговци енормно богате. Од 25 милионера у 19. веку у руској империји, чак 20 је живело у Троицкосавску. Печат овог града значио је и потврду највећег квалитета чаја који се одатле слао у остале делове Русије и Европе.“
На питање шта ћемо после ове поставке сазнати ново о чувеном херцеговачком грофу чији се потпис нашао на мировном споразуму уз потпис руског цара и турског султана, о човеку чији је живот истраживао Јован Дучић и коме је Вивалди посветио једну своју оперу, Вукомановић каже да ћемо ипак само делимично стећи утисак о величини свега онога што је Владиславић у различитим областима учинио — од дипломатије и политике, до трговине и културе. Оно што се чини важним, а што би по речима нашег саговорника био најбитнији резултат ове изложбе, јесте формализација изучавања, односно институционализација рада на истраживању живота и дела овог изузетног човека.
„То би значило да се убудуће тиме не баве појединачно неки истраживачи, па макар му били и потомци. Ми треба то да уврстимо у наш школски програм. Замислите на часу географије ђаци уче историју Азије, а онда им учитељица помене да је један Србин успоставио најдужу границу између две највеће азијске земље. Или студенти књижевности када уче о Пушкину, да сазнају да Пушкина не би било без једног великог Србина који је песниковог прадеду откупио као роба и поклонио га руском цару. Или на часу музике рећи да је Вивалди посветио оперу Сави Владиславићу. Па, зар нас то не чини поносним?“
Да би се то догодило, потребно је да историчари успоставе званичне линије комуникације са колегама у Русији, али и са свима осталим у државама у чијим се архивима налазе многи подаци о Сави и његовом делу.
Изложба Сава Владиславић у Галерији РТС-а
© Sputnik / Бранко Максимовић
На питање шта му се после дугогодишњег истраживања чини најважнијим у раду и мисији Сава Владиславића, Бранко Вукомановић истиче чврсту нит која повезује Владиславића и Светог Саву.
„Оно што сам ја увидео као најважније, јесте та чврста нит између Саве Владиславића и Светога Саве: град Троицкосавск основао је у част Светог Саве, он је у младом владару Петру препознао да се у Русији ствара трећи Рим, велико православно царство и то му буди наду да тако може доћи и до ослобођења његових сународника, Срба, српских земаља. Цело прегнуће Саве Владиславића иде кроз ту промисао, кроз светосавље. Он је и рођен на Светог Саву, његове прве школе биле су српски манастири и није случајно што је себе хтео да сахрани у Савини, манастиру који је Свети Сава основао… Читав тај његов низ, његова просвећеност и веза са Светим Савом чини га можда најбитнијом личношћу од средњега века до данас. Он је остао на путу који су нам наши најсветији преци утемељили, наставио је њиме и ту мисију развио на нивоу какав је незабележен у нашој историји“, закључује Бранко Вукомановић.
Прочитајте још:
