Приштина трује опасније него вода из Дечана – мета су Срби
21:12 17.07.2021 (Освежено: 13:07 26.08.2022)
© Sputnik / Илья Питалев
/ Пратите нас
Лажне вести из Приштине опасније су од дечанске воде, у којој су пронађене токсичне бактерије. Уколико не буде јасног става међународне заједнице и отклањања инсинуација да су Срби или Србија умешани у затровану воду у Дечанима, могу да се створи услови за понављање нечега сличног погрому 2004. године.
Ово је мишљење Зорана Миливојевића, дипломате у пензији, поводом упорног алудирања Приштине да су Срби умешани у тровање воде у Дечанима, иако је констатовано да је у води нађена бактерија која је изазвала тровање код грађана.
Основно тужилаштво у Пећи саопштило је да спроводи истрагу о могућој вези двојице Срба са ситуацијом у Дечанима и масовним тровањем у том граду.
Према саопштењу тужилаштва, идентификована су двојица Срба који су виђени у општини Дечани неколико дана пре него што се догодило тровање грађана, објавили су приштински медији. Тужилаштво у Пећи је навело да ради на томе да утврди да ли су они имали било какве везе са том ситуацијом.
Претходно су приштински медији, не наводећи доказе, супротно налазима стручних институција, такође оптуживали Србе да су умешани у тровање.
Миливојевић сматра да косовски Албанци користе добро опробане методе како би подигли тензије и у српској заједници, али и пред нову рунду дијалога Београда и Приштине.
Приштина „трује“ препознатљивим методама
„Њихова препознатљива методологија је радикализација прилика на терену, ради притиска и постизања политичких циљева, у овом случају, уочи дијалога Приштине и Београда који би требало да се деси у понедељак. Када ствари не иду у оном правцу који Приштина и западна политичка елита желе, онда се овом методом створа другачији политички амбијент, како би се ток преговора и платформа за преговоре променили. На овај начин се намеће ситуација да теме које би требало да буду на дневном реду, као што је нормализација односа и о питањима која су раније покренута, буду у другом плану, а да у први план избије безбедносно стање на Косову и Метохији и питање стабилности,“ уверен је Миливојевић.
Наш саговорник не сумња да је ово покушај притисака на Србију да промени став, да прихвати фактичко стање на терену и да у први план у дијалогу избије налажење брзог решења.
„Очигледно је да због одсуства реакције из међународне заједнице везане за овај случај, долази и до злоупотребе политичке климе у Приштини, односно, ствара се атмосфера страха. На неки начин, то je понављање историје, јер су Албанци у задњих пола века све своје циљеве остваривали управо радикализацијом. Од 1968. године преко 1981. и 2001. па све до 2004. године и погрома који је настао над Србима на основу исфабрикованих информација,“ подсећа Миливојевић.
Локалне сплетке по старом моделу
Др Слободан Рељић, социолог и новинар, сматра да Приштина спинује причу у нади да ће имати исти ефекат као што је то било раније када су имали и обилату подршку споља.
„То им је успевало јер су имали страну подршку. Сада је очигледно да је стање такво да они више не представљају странцима неку посебну тему а и Запад нема више ни снаге ни енергије а ни ресурса да се њима бави озбиљно,“ мишљења је Рељић.
У Пришини такође не схватају, како каже наш саговорник, да Запад није више тако моћан као пре да би овакве ствари могле да им прођу олако.
„То су сада њихове локалне сплетке и досетке са старом мустром али које више немају никакву заинтересованост споља да то подржи и употреби као пре,“ уверен је Рељић. Он сматра да су приче о умешаности Срба у тровање воде у Дечанима лош покушај медијске манипулације Приштине која је некада пролазила, јер нико није био ни заинтересован за истину.
„Њима (косовским Албанцима) је онда било све допуштено пошто су Срби били лоши момци које је требало „оборити у јарак“ тако да шта год да су измислили или им је то неко дошапнуо било је употребљиво,“ констатује Рељић.
„Ломљење“ Дечана
Зоран Миливојевић истовремено упозорава да се сва наведена дешавања са Србима на Косову и Метохији, почев од притиска на српску повратницу у Урошевцу, па надаље толеришу од дела међународне заједнице која је присутна на Космету кроз своје мисије.
„Њихов циљ је да Србији на неки начин „запрете“ сигурношћу српске заједнице на КиМ. Ћутање међународне заједнице ствара утисак да излазе у сусрет албанској страни и западним центрима моћи. Зато и мислим да је све ово смишљено са циљем да би се остварили краткорочних циљева Приштине и Запада, јер је очигледан интерес Запада да се ово питање што пре реши на начин који њима одговара,“ каже Миливојевић.
Тачно је, додаје он, да се инсинуацијама да су Срби одговорни за тровање воде у Дечанима диже температура и производи страх код Срба, али у исто време то је средство притиска на Србију за брза решења у дијалогу.
„Толерисање тога сасвим сигурно је на неки начин и подршка таквом приступу, и сигнал да је радикализација као метод поново активна. То је јасно. Дечани нису случајно изабрани с обзиром на низ притисака и на манастир Високе Дечане, и на покушаје дискредитације игумана Саве Јањића. Дечани су постали симбол опстанка Срба на КиМ и потврде српских корена. Ово сада је покушај „ломљења“ Дечана, и покушаја да се сруши цела структура српског отпора, која је приказана кроз дешавања везана за Дечане у последње време,“ уверен је Миливојевић.
Другим речима, избор баш Дечана има посебну симболику, али и посебан политички циљ и тај избор, сматра Миливојевић, није случајан.
Лажна вест повод за погром Срба 2004. године
У овоме се крије и изазивање Србије да реагује, уколико би дошло до насиља над српском заједницом, напомиње Миливојевић али и додаје да "Србија не би себи дозволила да наседне на тај трик Албанаца, већ би се држала дипломатских путева, пре свега да тако нешто спречи“.
Подсетимо, непосредан повод за погром над Србима 2004. године била је лажна вест о дављењу тројице албанских дечака у реци Ибар, у селу Чабра, у српској општини Зубин Поток, за чију су смрт албански и светски медији окривили Србе из суседног села Зупче.
„Етничка тровања“
Сличан случај „етничког тровања“ десио се у пролеће 1990. године, а почео је када је у Инфективну клинику у Приштини доведено деветоро албанске деце из једне средње школе. За њих се тврдило да су били изложени токсичним супстанцама. Њихови пратиоци су изјавили да су у учионици нашли неки жути прашак који су деца наводно удисала. Следећег дана почеле су да се оглашавају сирене аутомобила, чуле су се песме и галама.
То је трајало неко време, а онда су у камионима и тракторима са приколицама, приватним возилима, аутобусима, комбијима почели да довозе на хиљаде деце са целог Косова и Метохије на Инфективну клинику и Медицински факултет у Приштини. С обзиром да су тада била отрована само Албанска деца сумња је пала да су то урадили Срби јер ни једно српско дете није имало сличне симптоме.
Скоро идентична ствар десила се и 2009. у средњој школи у Косову пољу у којој су наставу похађали ученици српске и других националности у различитим сменама. Тада су се албански ђаци наводно отровали гасом који је неко пустио а сумња је пала на Србе јер њима није било ништа.
Исто тако, у новембру 2019. године Албанци су тврдили да су изборни листићи из Београда који су послати у Приштину били отровани, због чега је наводно позлило члановима изборне комисије. Ни то никада није доказано. Коначно, треба се сетити и режиране акције 'тровања рудара у Трепчи' 1989. године, када су Србија и Београд оптужени да су у рударска окна пустили отровни гас који је тровао само рударе Албанце док њихове колеге Срби нису имали никакве тегобе?!
