https://sputnikportal.rs/20210729/zasto-doktor-propast-predvidja-finansijski-slom-zapada-video-1127839309.html

Зашто „Доктор Пропаст“ предвиђа финансијски слом Запада? /видео/

Зашто „Доктор Пропаст“ предвиђа финансијски слом Запада? /видео/

Sputnik Србија

Зашто „Доктор Пропаст“ предвиђа финансијски слом Запада?

2021-07-29T22:28+0200

2021-07-29T22:28+0200

2021-08-02T09:03+0200

економија

анализе и мишљења

нови спутњик поредак с николом врзићем

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1c/1127839080_0:41:1920:1121_1920x0_80_0_0_73171dbebd5a1dd7eaa7d90baaa7d319.jpg

У наредних неколико година, упозорава Нуријел Рубини с осетном дозом фатализма, свет ће погодити „мајка свих стагфлационих дужничких криза“ — стагфлација је економска стагнација погоршана инфлацијом цена — „а како ствари стоје“, наводи даље, овај слом „делује неизбежно... Питање није да ли ће се он догодити, већ када“.Рубинијево пророчанствоБио је 7. септембар 2006. и време прилично безбрижног економског раста, када је у обраћању колегама у ММФ-у Рубини предвидео кризу изазвану пуцањем балона на тржишту некретнина, која ће изазвати талас банкрота и дубоку рецесију. „Публика је деловала скептично, чак и презриво... Људи су се смејали“, писао је неколико година касније „Њујорк тајмс“. Уосталом, Рубини је „био познат као перманентни песимиста“, а и његова „живописна предвиђања пропасти недвосмислено су била изван главног тока“ економског резоновања. „Звучао је као лудак 2006. Када се вратио 2007, био је пророк.“У сваком случају, у најмању руку, Рубини је заслужио да његове економске анализе и прогнозе не буду одбачене олако.А он сада, образлажући своју тезу да је слом неминован, пише да ће се у критичном моменту централне банке „наћи у немогућој позицији“ — „биће проклете ако ураде и проклете ако не ураде“ — те да ће „многе владе бити полунесолвентне и због тога неће моћи да избављају комерцијалне банке, корпорације и домаћинства од банкрота... Амерички ФЕД налази се у дужничкој замци најмање од децембра 2018. године... Са инфлацијом у порасту и стагфлационим шоковима који прете, сада је још и дубље у тој замци. Баш као и Европска централна банка, и Банка Јапана, и Банка Енглеске. Стагфлација из ’70-их ускоро ће се спојити са дужничком кризом из периода после 2008“, предвиђа „Доктор Пропаст“ и објашњава да су за овако невеселу перспективу заслужне „године ултралабаве фискалне и монетарне политике“. Оне су и довеле до глобалног дуга који је данас „скоро три пута већи него што је био ‘70-их“, те ће се, „како инфлација буде расла током неколико следећих година, централне банке суочити с дилемом. Ако почну да се боре с инфлацијом повећањем каматних стопа, ризикују масивну дужничку кризу и сурову рецесију; али ако остану при лабавој монетарној политици, ризикују двоцифрену инфлацију — и дубоку стагфлацију“.Инфлација у САДИнфлација је у САД већ стигла — цене су у јуну скочиле за чак 5,4 одсто, а притом је федерални дуг „сада већи од читаве америчке економије“, примећује „Ју-Ес-Еј тудеј“ док упозорава на „спиралу катастрофе“.А уз то су, преноси „Ројтерс“ опомену чувеног инвеститора Џеремија Грантама, „финансијски балони свуда око нас... Пуцање тих балона могло би да буде најважнији догађај у нашим инвестиционим животима... Биће огромног негативног имовинског ефекта, већег од било ког ранијег пуцања балона... А овај балон у коме се налазимо је стваран и сви могу да га виде. Очигледан је као нос на вашем лицу“, указује 83-годишњи Грантам, кога је „Блумберг“ уврстио у своју прву листу „50 најутицајнијих“ особа из света бизниса и политике.А опет, на истој је листи и Пол Кругман, добитник Нобелове награде за економију и колумниста „Њујорк тајмса“, који баш ових дана поводом „панике око инфлације и стагфлације“ наводи да паниче само они који верују да је „ФЕД-ов модел функционисања инфлације потпуно погрешан, или да му недостаје политичка храброст да охлади економију ако постане опасно прегрејана... ФЕД сматра да ће ова епизода ускоро бити окончана и сада се чини да је у праву... Сугестијом да ће деловати ако буде неопходно, Федералне резерве развејале су разлоге за бригу од повратка у ’70.“, тврди Пол Кругман.Неједнакост и немоћАли све и ако је у праву, питање је хоће ли се 2020. показати много бољим. Јер како на страницама „Гардијана“ напомиње сер Хауард Дејвис, некадашњи директор Лондонске берзе и заменик гувернера Банке Енглеске, „кудикамо депресиван је закључак да ће садашња монетарна политика у развијеним економијама света створити још већу економску неједнакост и да надлежни око тога не могу много шта да ураде“.У „Новом Спутњик поретку“ о овим су питањима говорили аналитичар Бранко Павловић и економиста и члан Фискалног савета Бојан Димитријевић.Проблем код стагфлације на коју упозорава Нуријел Рубини, објашњава Бојан Димитријевић, „састоји се у томе што мере које могу да буду предузете дају противречне резултате — ако покушате да обуздате инфлацију, продубићете рецесију јер смањујете монетарну и фискалну експанзију, а ако покушате да подстакнете производњу која пада, још више ћете повећати инфлацију која је у САД већ сада на већем нивоу него у протеклих неколико деценија... Скуп негативних фактора — од ковида до трговинског рата САД и Кине — у комбинацији са постојећом политиком ниских каматних стопа и јефтиног новца, може истовремено да доведе и до смањивања производње и до раста инфлације, а онда економска политика постаје прилично немоћна“.Проблем дугова„Рубинијева аргументација о предстојећем слому“, напомиње Бранко Павловић, „утолико је убедљивија што он примећује да власти на инфлацију не смеју да одреагују повећањем каматних стопа, јер нагомилани дугови у том случају више не би могли да се сервисирају. И то пре свега приватни дугови, који би затим покренули ланчану реакцију, а државе које су већ презадужене, не би могле да ускоче и да их спашавају као што су то учиниле током кризе 2008. године, што последично доводи до масовног банкрота и још дубље рецесије“.С тим у вези, Нуријел Рубини пише: „Да све буде још и горе, централне банке суштински су изгубиле своју независност, зато што нису имале избора, него су морале да монетизују масивне фискалне дефиците како би осујетиле дужничку кризу. С драстичним растом јавних и приватних дугова, оне се налазе у дужничкој замци.“С друге стране, наглашава Павловић, „државни дугови заправо представљају секундарни проблем. Већи проблем је привреда која још од 2008. не успева да се опорави у пуном капацитету, већ зависи од упумпавања нових количина новца које траје све време. А то значи да у систему постоје структурни проблеми који се уопште не могу решити монетарном политиком“.„Управо је дуг домаћинстава и корпорација“, додаје Бојан Димитријевић, „и изазвао претходну кризу. И данас тај проблем наставља да виси као мач над главама, зато што од тада до данас ниједан проблем који је довео до претходне кризе, суштински није решен — нити је промењен банкарски систем, нити је решен проблем увећавања економске неједнакости, нити је решен проблем стварања шпекулативних балона на тржиштима. Тако да је свет заправо све време у латентној опасности од избијања нове кризе“.Пуцање (западног) балонаИнвеститор Џереми Гранта за „Ројтерс“ упозорава на шпекулативне балоне који су „свуда“ и опомиње: „Балон би могао да пукне због проблема вируса. Или због инфлације, или због најважније категорије од свих, а то је све остало што је неочекивано. Једна од 20 различитих ствари на које нисте ни помислили могла би да искочи ниоткуда, а да нисте имали појма да је уопште тамо.“„Као што се мултиполарност изнедрила у геополитичком смислу, изнедриће се и у економском смислу. Џозеф Штиглиц је још после Велике рецесије 2008. написао да је она означила крај америчког облика капитализма. Нова криза — а њено избијање могуће је одложити за неко време, али не и спречити — само ће произвести даље урушавање тог западног модела, а то значи и да ће статус долара као резервне светске валуте неминовно бити доведен у питање — зато што ће сви гледати да га се ослободе, као што то већ неко време ради Русија“, закључује Бојан Димитријевић.

https://sputnikportal.rs/20210723/americki-ekonomista-ima-novu-zastrasujucu-prognozu-za-svetsku-ekonomiju-1127706482.html

https://sputnikportal.rs/20201125/sta-kada-banke-presuse-objavljeno-upozorenje-kakvo-se-ne-pamti-1123949576.html

https://sputnikportal.rs/20210527/ekonomija-nejednakosti-kako-gigantske-korporacije-preuzimaju-svet-video-1125458107.html

2021

Вести

sr_RS

економиста, нуријел рубини, економска криза, доктор пропаст, дужничка криза, рецесија, финансијска криза, ekonomista nurijel rubini, ekonomska kriza, doktor propast, duznicka kriza, recesija, finansijska kriza novi sputnjik poredak