https://sputnikportal.rs/20210731/poslednje-utociste-u-apokalipsi-sve-o-avionu-sudnjeg-dana-koji-pravi-rusija-1127932817.html
Последње уточиште у апокалипси: Све о авиону „Судњег дана“ који прави Русија
Последње уточиште у апокалипси: Све о авиону „Судњег дана“ који прави Русија
Sputnik Србија
Само две земље на свету имају авионе „Судњег дана“. У извесном смислу, њихов задатак је да контролишу ток апокалипсе коју је изазвао људски фактор. Јасно је да... 31.07.2021, Sputnik Србија
2021-07-31T20:30+0200
2021-07-31T20:30+0200
2021-08-26T01:43+0200
ил-96-400м
русија
војска и наоружање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111789/05/1117890544_0:317:3077:2048_1920x0_80_0_0_4cdd237adabc96a4683e40d7b5cfda81.jpg
У Русији је почео да се прави нови авион за управљање снагама у случају нуклеарног рата, саопштио је Спутњику извор из одбрамбено-индустријског комплекса. Према његовим речима, руске Ваздушно-космичке снаге добиће две ваздушне команде на бази Ил-96-400М, а један од њих се већ производи. Пројекат носи назив „Звоно-3С“.Нови авион-команда замениће ваздушни командни пункт Генералштаба Оружаних снага Русије Ил-80 „Звоно“, који је тренутно у саставу наоружања. Оружане снаге СССР-а добиле су четири таква авиона у другој половини осамдесетих година прошлог века, а уврштени су у наоружање 1992. године. Авион је предвиђен за управљање нуклеарним нападима копнених и морских балистичких ракета, као и акцијама стратешке авијације. Ил-80 је пандан америчком авиону Е-4Б „Најтвоч“ (E-4B Nightwatch), који је у служби од 1974. године и који се стално модернизује.Такви авиони се некад називају „авиони Судњег дана“ или „авиони смака света“. Према званичним информацијама, те авионе имају само две земље, али не знамо чиме располаже Кина, рецимо. По логици ствари, са тренутним статусом Кини су потребни.Авион без отвора„Авиони Судњег дана“ су, наравно, необични — то је аутономни летећи нуклеарни командни пункт, а не просто ( и не само) летелица за евакуисање најважнијих лица у земљи у случају нуклеарног рата, како пише „Пољски радио“.Нови авион „Звоно-3С“, као и његов постојећи аналог Ил-80, направљен је на бази широкотрупних цивилних авиона: командни пункт мора имати много места да смести стручњаке летећег штаба и војно-политичко руководство са целом свитом. Неопходно је обезбедити да тај авион лети што је дуже могуће, а сходно томе, потребан је систем за допуну горива током лета, јер током неколико часова активне фазе нуклеарног сукоба, највероватније ниједан аеродром неће моћи да прими тај авион због допуне горива и одржавања. У том смислу, нови Ил-96-400М имаће значајну предност када је реч о трајању лета без приземљивања у поређењу са Ил-86, на основу кога је направљен Ил-80.Узгред речено, у лето 1990. године на космодрому Бајконур први пут је лансирана интерконтинентална балистичка ракета којом је управљано из авиона-командног пункта Ил-80. Тестирање је обављено успешно.Још једна интересантна карактеристика — авиони овог типа немају спољне прозоре како би се смањио утицај штетних фактора нуклеарне експлозије на посаду летећег штаба и опрему. Наравно, слично многим савременим тенковима и бродовима, летеће команде могу дуго летети у радиоактивном окружењу. У те сврхе постоји и физичка заштита тела летелице, системи за прочишћавање и климатизацију ваздуха.Од какве користи ће бити аналогни системи?Поједини примерци авиона Ил-80 ремонтовани су 2009—2010. године, а тада је вероватно обновљена опрема за комуникацију, а могуће и да је замењена рачунарска опрема штаба.Како је пренела телевизија „Си-Ен-Би-Си“, амерички пандан руском „авиону Судњег дана“ Е-4Б „Најтвоч“ нема напредну електронику, а предност се даје аналогним системима јер ће на њих мање утицати електромагнетни импулс приликом експлозије нуклеарне бомбе. Нажалост, може се само нагађати да ли ће нови руски авион имати сличну „аналогну опрему“, јер је електроника таквих летелица најповерљивија и најтајнија информација. Може се само претпоставити да сада могу покушати да пруже довољну заштиту од електромагнетних импулса и без „егзотике“, односно без употребе искључиво аналогне опреме.Летећи штаб ће наређивати и подморницамаКако ће се користити ти авиони? У опасном периоду, односно у ситуацијама када је могуће да нека спољнополитичка криза прерасте у прави нуклеарни рат — у авионима ће бити смештене групе официра — штабских стручњака за планирање нуклеарних напада. Авиони ће бити припремљени за хитно полетање. Биће одређене ваздухопловне снаге за одбрану летећих команди и авиони за допуну горива.Авиони-командни пунктови полетеће и напустиће рејоне са активним кретањем у ваздуху. Придружиће им се ловци у пратњи. Биће успостављена веза са свим командама ракетно-нуклеарних снага и у случају уништавања тих командних пунктова, летећи штабови ће преузети део функција за организацију узвратног ракетно-нуклеарног напада. Дакле, ти авиони ће моћи да издају наредбе ракетним нуклеарним подморницама, да мењају ознаке мета за било које стратешке ракете пре лансирања, да издају команде за лансирање ракетних система који ће бити спремни за борбу.Неколико таласа нуклеарних напада и један авион(Напомена: све доле наведене информације су хипотетичке и немају циљ да застраше читаоце Спутњика и владе западних земаља).Наравно, могућ је и трећи и четврти талас размене напада. Сматрам да се након тога стратешки нуклеарни потенцијали страна у одређеном степену могу исцрпети и значајно ће се смањити број мета које има смисла уништавати. Након што се смањи активност у нуклеарном сукобу, авиони-командни пунктови могу пронаћи одговарајући аеродром и њихова мисија ће бити завршена.У суштини, авиони-командни пунктови осигуравају неизбежност узвратног нуклеарног напада у условима када било ко од потенцијалних противника изводи нуклеарне нападе на земљу. Међутим, статус „авиона Судњег дана“ не значи да ће таква летелица самостално одлучивати о исходу рата, на пример, да уништи такав исти непријатељски авион. Чак и тако савршена летелица тешко да ће моћи да покаже ефикасност уколико не буде предвиђена кооперација са ловцима у пратњи, као и поуздана веза са свим командним пунктовима ракетно-нуклеарних снага на земљи.
https://sputnikportal.rs/20210726/rusija-se-sprema-i-za-sudnji-dan-gradi-avion-za-slucaj-nuklearnog-rata-----1127783406.html
https://sputnikportal.rs/20210207/konstruisan-za-globalni-sukob-jedinstveni-ruski-avion-sudnjeg-dana-1124561242.html
https://sputnikportal.rs/20210722/infografika-sve-o-novom-ruskom-lovcu-sahmat--1127637452.html
https://sputnikportal.rs/20210614/novi-izvestaj-sve-je-izvesnije-da-ce-neka-drzava-upotrebiti-nuklearno-oruzje-1125625231.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
авион судњег дана, крај света, смак света, нуклеарни рат, дмитриј корњев, руски најновији авион, ил-96-400м, руско наоружање, avion sudnjeg dana, kraj sveta, smak sveta, nuklearni rat, dmitrij kornjev, ruski najnoviji avion, il-96-400m, rusko naoružanje
авион судњег дана, крај света, смак света, нуклеарни рат, дмитриј корњев, руски најновији авион, ил-96-400м, руско наоружање, avion sudnjeg dana, kraj sveta, smak sveta, nuklearni rat, dmitrij kornjev, ruski najnoviji avion, il-96-400m, rusko naoružanje
Последње уточиште у апокалипси: Све о авиону „Судњег дана“ који прави Русија
20:30 31.07.2021 (Освежено: 01:43 26.08.2021) Само две земље на свету имају авионе „Судњег дана“. У извесном смислу, њихов задатак је да контролишу ток апокалипсе коју је изазвао људски фактор. Јасно је да се нешто тако неће десити, али такве авионе треба имати у саставу наоружања. За сваки случај.
У Русији је почео да се прави нови авион за управљање снагама у случају нуклеарног рата, саопштио је Спутњику извор из одбрамбено-индустријског комплекса. Према његовим речима, руске Ваздушно-космичке снаге добиће две ваздушне команде на бази Ил-96-400М, а један од њих се већ производи. Пројекат носи назив „Звоно-3С“.
Нови авион-команда замениће ваздушни командни пункт Генералштаба Оружаних снага Русије Ил-80 „Звоно“, који је тренутно у саставу наоружања. Оружане снаге СССР-а добиле су четири таква авиона у другој половини осамдесетих година прошлог века, а уврштени су у наоружање 1992. године. Авион је предвиђен за управљање нуклеарним нападима копнених и морских балистичких ракета, као и акцијама стратешке авијације. Ил-80 је пандан америчком авиону Е-4Б „Најтвоч“ (E-4B Nightwatch), који је у служби од 1974. године и који се стално модернизује.
Такви авиони се некад називају „авиони Судњег дана“ или „авиони смака света“. Према званичним информацијама, те авионе имају само две земље, али не знамо чиме располаже Кина, рецимо. По логици ствари, са тренутним статусом Кини су потребни.
„Авиони Судњег дана“ су, наравно, необични — то је аутономни летећи нуклеарни командни пункт, а не просто ( и не само) летелица за
евакуисање најважнијих лица у земљи у случају нуклеарног рата,
како пише „Пољски радио“.
Нови авион „Звоно-3С“, као и његов постојећи аналог Ил-80, направљен је на бази широкотрупних цивилних авиона: командни пункт мора имати много места да смести стручњаке летећег штаба и војно-политичко руководство са целом свитом. Неопходно је обезбедити да тај авион лети што је дуже могуће, а сходно томе, потребан је систем за допуну горива током лета, јер током неколико часова активне фазе нуклеарног сукоба, највероватније ниједан аеродром неће моћи да прими тај авион због допуне горива и одржавања. У том смислу, нови Ил-96-400М имаће значајну предност када је реч о трајању лета без приземљивања у поређењу са Ил-86, на основу кога је направљен Ил-80.
Такво командно место ће, највероватније, бити опремљено системом за свемирску комуникацију, системима за комуникацију на кратким таласима, специјалном антеном дужине око четири километра, која је неопходна за комуникацију на изузетно дугим фреквенцијама са подморницама, комуникационим системима са ракетним базама и лансирним системима. Читав тај комплекс опреме троши много електричне енергије, због чега ће авиони највероватније бити опремљени са два електрична генератора у специјалним гондолама дужине од скоро 10 метара, које ће се налазити испод крила.
Узгред речено, у лето 1990. године на космодрому Бајконур први пут је лансирана интерконтинентална балистичка ракета којом је управљано из авиона-командног пункта Ил-80. Тестирање је обављено успешно.
Још једна интересантна карактеристика — авиони овог типа немају спољне прозоре како би се смањио утицај штетних фактора нуклеарне експлозије на посаду летећег штаба и опрему. Наравно, слично многим савременим тенковима и бродовима, летеће команде могу дуго летети у радиоактивном окружењу. У те сврхе постоји и физичка заштита тела летелице, системи за прочишћавање и климатизацију ваздуха.
Од какве користи ће бити аналогни системи?
Поједини примерци авиона Ил-80 ремонтовани су 2009—2010. године, а тада је вероватно обновљена опрема за комуникацију, а могуће и да је замењена рачунарска опрема штаба.
Како је
пренела телевизија „Си-Ен-Би-Си“, амерички пандан руском „авиону Судњег дана“
Е-4Б „Најтвоч“ нема напредну електронику, а предност се даје аналогним системима јер ће на њих мање утицати електромагнетни импулс приликом експлозије нуклеарне бомбе. Нажалост, може се само нагађати да ли ће нови руски авион имати сличну „аналогну опрему“, јер је електроника таквих летелица
најповерљивија и најтајнија информација. Може се само претпоставити да сада могу покушати да пруже довољну заштиту од електромагнетних импулса и без „егзотике“, односно без употребе искључиво аналогне опреме.
Летећи штаб ће наређивати и подморницама
Како ће се користити ти авиони? У опасном периоду, односно у ситуацијама када је могуће да нека спољнополитичка криза прерасте у прави нуклеарни рат — у авионима ће бити смештене групе официра — штабских стручњака за планирање нуклеарних напада. Авиони ће бити припремљени за хитно полетање. Биће одређене ваздухопловне снаге за одбрану летећих команди и авиони за допуну горива.
Ако ситуација прерасте у кризу, авион ће примити и војно-политичке руководиоце одговарајућег ранга, који ће имати право да издају налог о примени нуклеарних снага. То може бити председник земље, министар одбране, начелник Генералштаба и њихови заменици.
Авиони-командни пунктови полетеће и напустиће рејоне са активним кретањем у ваздуху. Придружиће им се ловци у пратњи. Биће успостављена веза са свим командама ракетно-нуклеарних снага и у случају уништавања тих командних пунктова, летећи штабови ће преузети део функција за организацију узвратног ракетно-нуклеарног напада. Дакле, ти авиони ће моћи да издају наредбе ракетним нуклеарним подморницама, да мењају ознаке мета за било које стратешке ракете пре лансирања, да издају команде за лансирање ракетних система који ће бити спремни за борбу.
Неколико таласа нуклеарних напада и један авион
(Напомена: све доле наведене информације су хипотетичке и немају циљ да застраше читаоце Спутњика и владе западних земаља).
Сматра се да ће активна фаза нуклеарног сукоба трајати неколико часова. Могуће — дан. У првом сату сукоба размениће се први нуклеарни напади. За други талас нуклеарних напада биће потребно проценити стање својих нуклеарних снага и покушати добити информације о ефикасности првог напада, како би се током другог напада максимално ефикасно усмериле ракете којих ће, наравно, бити мање и које ће се морати користити што селективније.
Наравно, могућ је и трећи и четврти талас размене напада. Сматрам да се након тога стратешки нуклеарни потенцијали страна у одређеном степену могу исцрпети и значајно ће се смањити број мета које има смисла уништавати. Након што се смањи активност у нуклеарном сукобу, авиони-командни пунктови могу пронаћи одговарајући аеродром и њихова мисија ће бити завршена.
У суштини, авиони-командни пунктови осигуравају неизбежност узвратног нуклеарног напада у условима када било ко од потенцијалних противника изводи нуклеарне нападе на земљу. Међутим, статус „авиона Судњег дана“ не значи да ће таква летелица самостално одлучивати о исходу рата, на пример, да уништи такав исти непријатељски авион. Чак и тако савршена летелица тешко да ће моћи да покаже ефикасност уколико не буде предвиђена кооперација са ловцима у пратњи, као и поуздана веза са свим командним пунктовима ракетно-нуклеарних снага на земљи.
