Да ли довољно контролишемо намирнице ако и познати произвођачи падају на испиту
21:30 14.08.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022)
© Depositphotos.com / Syda_Productions
Пратите нас
Низ случајева повлачења намирница из продаје због неисправности актуелизовао је питање да ли довољно контролишемо прехрамбене производе. У Србији је контрола тих производа добра, па тако и безбедност и квалитет производа, тврди за Спутњик директор Дирекције за националне референтне лабораторије Ненад Доловац.
Он напомиње да нисмо скоро имали афере везане за квалитет намирница, а да је то што одређени произвођачи повремено повлаче своје производе, као што је то ових дана учинио „Рио маре“ са једном од конзервираних туњевина, само доказ њихове одговорности. Тако и раде велике компаније које, како каже, не желе да се играју ни са поверењем потрошача, ни са својим угледом.
Ипак, када на испиту квалитета падне и производ компаније која управо важи за синоним за квалитет, каква је „Рио маре“, то несумњиво изазива запитаност грађана могу ли да буду сигурни у безбедност и квалитет прехрамбених производа на полицама трговина и колико се они често контролишу.
Без разлога за бригу, намирнице довољно контролишемо
Имали смо ових дана и повлачење из продаје три врсте сладоледа, „Сникерс“, „Баунти“ и „Твикс“, млека и млечних производа робне марке „Пилос“, а слична је ситуација и у комшилуку, где је приде било и пестицида у месним прерађевинама одређених произвођача.
Доловац истиче да нема разлога за забринутост, јер се прехрамбени производи довољно контролишу како током производње, тако и када изађу на тржиште и с времена на време се опет проверавају.
„Сам произвођач хране мора да има своју интерну процедуру контроле на самом месту производње и за то је задужена ветеринарска инспекција за производе анималног порекла и пољопривредна инспекција за производе биљног порекла“, објашњава наш саговорник.
На основу интерних докумената такође се обавља интерна самоконтрола свих процеса у току производње, контролише се и сировина и сви додаци тој храни, а када се направи финални производ, неопходна је и екстерна контрола у акредитованим лабораторијама, истиче директор Дирекције.
После ветеринарских и пољопривредних инспекција, финалне прехрамбене производе контролишу акредитоване лабораторије
CC0 / Pixabay /
Прецизирајући шта то значи, он каже да контролу финалног производа произвођач не може да обави у сопственој лабораторији, већ ту анализу мора да уради у некој независној лабораторији, акредитованој од стране Акредитационог тела Србије.
И трговци контролишу
На питање да ли се тај производ када је већ на тржишту и ако није било неких примедби и сумњи на његов квалитет ипак с времена на време поново проверава, Доловац објашњава:
„Када се нађе на рафу супермаркета, тада је супермаркет одговоран за храну коју продаје. Произвођач је одговоран само док је не прода супермаркету, а у моменту када супермаркет крене да прометује ту робу, онда је он одговоран. Тако и сами супермаркети обављају спорадичну контролу производа, па и оних који долазе из увоза, а планским контролама, односно службеним контролама као што су мониторинзи или евентуално на основу неке пријаве због сумње, такође се у службеним овлашћеним лабораторијама обављају те анализе.“
Супермаркети производе контролишу насумично, али имају план по коме то раде, па тако у једном моменту проверавају на пример вина, у другом сиреве... а обавезни су и да имају контролу радних површина на салмонелу.
Кад прехрамбени производи стигну у супермаркете они су одговорни за њихову безбедност и квалитет и контролишу их посредством акредитованих лабораторија
© Pixabay
Без обзира што су својевремено од произвођача хране добили анализу да је производ безбедан за употребу и продавци у то морају да буду сигурни и те анализе препуштају лабораторијама које они одаберу, али морају да буду акредитоване.
Довољно лабораторија
На питање колико је таквих лабораторија у Србији, Доловац каже да их је много. Што приватних, што државних, имамо око 40 акредитованих лабораторија , што је апсолутно довољно за наше потребе, истиче он, подсећајући да смо их пре 10-15 година имали дупло мање.
Он, притом, указује на оно што је чињеница:
„Немогуће је испратити сваки артикал. То се ради на основу процене анализе ризика. Неки производи који имају већи ризик да се у њима нађу неки контаминенти више се контролишу, неки мање. Да ли је број запослених довољан што се тиче ових контрола, мислим да је апсолутно довољан“, каже наш саговорник на питање да ли имамо довољно инспектора за све те контроле.
Он указује да се системом мониторинга прате одређени производи и раде се планске анализе, о чему постоје правилници, па се тако пре свега контролише, на пример, воће и поврће где је могућ проблем са остацима пестицида. Пошто је продаја свежег воћа и поврћа много рискантнија, оно се чешће и контролише, илустровао је наш саговорник.
Доловац напомиње да се припрема измена и допуна Закона о безбедности хране, тако што ће бити уведена одређена група правилника који ће омогућити једноставније анализе, али принцип, каже, остаје исти.
Добро би дошло више инспектора
И директорка Центра потрошача Србије Вера Вида сматра да не би требало да бринемо за безбедност прехрамбених производа.
Производи који су 80 одсто произведени од домаће сировине и домаћим радом и имају жиг Чуваркућа су знак квалитета са којима до сада није било проблема
CC0 / Balkan Photos /
„Што се тиче самог квалитета хране, односно што се тиче безбедности хране, ја могу одговорно да тврдим да је храна која се налази на тржишту у Србији безбедна за употребу, али што се тиче квалитета, то проверава инспекција која контролише да ли тај производ има сва својства која су написана на декларацији“, каже Вера Вида за Спутњик.
И она указује на то да су за то што производ мора да испуњава низ услова да би био безбедан и квалитетан одговорни сви у ланцу, од произвођача, добављача, до трговаца, али сматра да би било добро да имамо више инспектора како би контроле могле да буду чешће.
„Чуваркућа“ без проблема
Уз анализу квалитета коју за компаније раде сертификоване лабораторије, додатна потврда су награде са сајмова хране и прехрамбених производа, али и поседовање сертификата о самим стандардима производње. Тек тада им се додељује право да носе жиг „Чуваркуће“ и то на годину дана, објашњава он за Спутњик.
„То је трогодишњи уговор, али се он обнавља сваке године, што значи да за тих годину дана не смеју да изгубе стандарде које већ поседују и ми у току тих годину дана имамо право да додатно проверимо ако је то потребно, пошто су чланови нашег Савета за доделу ’Чуваркуће‘ и представници удружења потрошача“, напомиње Весовић.
Он у први план истиче да је за „Чуваркућу“ основно да је у питању производ који је 80 одсто направљен од домаће сировине и домаћим радом и када истекне годину дана, за тај знак могу поново да аплицирају.
„Уколико добијемо неке информације од удружења потрошача, медија, јавности или сазнања људи који тамо раде, имамо право на ванредну проверу и саме производње и квалитета, да се не би догодило да нам неки производ буде проблематичан“, каже он.
До сада, како напомиње, таквих проблема није било.
